Biljke koje se vracaju

[Bred]

Biljke koje se vracaju


Reintrodukcija ¾ivih vrsta

®ivi svet nije ravnomerno rasporeðen. Prema IUCN Plant
                  Conservation Office postoje 234 podruèja izuzetno visokog
                  diverziteta a, prema postojeæim podacima, flora Balkanskog
                  poluostrva broji 6.750 vrsta biljaka, od èega je 1.756 ili èak
                  27 odsto endemskih.
- Veliki je broj biljnih vrsta i podvrsta ugro¾enih na
                  razlièite naèine. Najveæi broj tih vrsta su istovremeno
                  endemske i lekovite, ¹to upuæuje na znaèaj njihove za¹tite i
                  neophodnost oèuvanja genetskog fonda - navodi prof. Zlatko
                  Giba, sa Instituta za botaniku Biolo¹kog fakulteta i
                  istra¾ivaè na Institutu za biolo¹ka istra¾ivanja ‘'Sini¹a
                  Stankoviæ'' u Beogradu (IBISS).
Zastupljenost odreðene biljne vrste mo¾e biti toliko
                  smanjena da je praktièno nemoguæa njena prirodna regeneracija
                  i revitalizacija, pa èak i ukoliko se uklone ¹tetni uticaji
                  spolja. U ovim sluèajevima neizbe¾na je primena razlièitih
                  postupaka umno¾avanja biljaka, kao ¹to su: razvijanje kulture
                  æelija, tkiva i organa, somatska embriogeneza... koje su
                  obuhvaæene pojmom in vitro tehnike razmno¾avanja. Nakon
                  uspe¹ne aklimatizacije tako dobijenih biljaka na uslove
                  spoljne sredine, sledi njihova reintrodukcija.
(http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=nepete.jpg)
Rasad Rtanjske metvice (Nepete
                        rtanjensis)
Pojam reintrodukcije oznaèava ve¹taèko vraæanje ugro¾enih
                  biljnih vrsta na njihova prorodna stani¹ta, sa kojih su
                  i¹èezle ili preti opasnost da nestanu. U Institutu za biolo¹ka
                  istra¾ivanja ‘'Sini¹a Stankoviæ'' u Beogradu, navode da ovaj
                  projekat podrazumeva in vitro umno¾avanje odabranih retkih i
                  ugro¾enih vrsta iz familije Gentianaceae (familija lincura) sa
                  podruèja Bakanskog poluostrva, posebno sa teritorije Srbije, u
                  cilju njihove ex situ za¹tite. - 1 -–Vrste koje su ukljuèene u
                  program za¹tite, pre svega iz rodova Gentiana(lincura) i
                  Centaurium (kièica), odabrane su na osnovu stepena ugro¾enosti
                  vrste, ©JM1Ærasprostaranjenosti, stanja prirodnih stani¹ta
                  populacija i biolo¹ke prirode vrste.
- Reintrodukcija bi omoguæila ‘'pobolj¹anje'' stanja i
                  uveæanje brojnosti prirodnih populacija i smanjila opasnost od
                  i¹èezavanja ugro¾enih biljaka - navodi prof. Giba.
Veliki broj vrsta iz familije Gentianae ima odreðena
                  farmakolo¹ka svojstva zbog prisustva jedinjenja kao ¹to su
                  iridoidi, ksantoni, mangiferin i C-glukoflavonoidi koja se, na
                  primer, koriste i u prehrambenoj industriji. S obzirom da je
                  potra¾nja na tr¾i¹tu velika, brojnost prirodnih populacija
                  mnogih vrsta iz ove familije je veoma smanjena. U prilog tome
                  govori i èinjenica da je opstanak jedne od najpoznatijih vrsta
                  lincure (Gentiana lutea) dovedena u pitanje upravo zbog
                  nekontrolisane eksploatacije.
Uspavani pupoljci ljiljana
Ljiljan (Lilium
                    Cataniae
U laboratoriji Instituta za bilo¹ka istra¾ivanja trenutno
                  umno¾ava se oko 70 razlièitih biljnih vrsta. Jedna od njih je
                  redak primerak ljiljana (Lilium cataniae), poreklom sa planine
                  Orjen. Ta retka biljka uvr¹tena je u Crvenu knjigu flore
                  Srbije, u kategoriji krajnje ugro¾enih vrsta. Na primeru ove
                  vrste ljiljana, prof. dr Dragoljub Grubi¹iæ, sa Katedre za
                  fiziologiju biljaka IBISS-a i Instituta za botaniku Biolo¹kog
                  fakulteta,obja¹njava proces razmno¾avanja biljaka u
                  laboratorijskim uslovima.
-Najpre se uzima se deo biljke, najèe¹æe je to nodus
                  (zglob), i stavlja na odgovarajuæu hranljivu podlogu sa
                  utvrdjenim odnosom biljnih hormona, èime se izaziva pojava
                  pupoljaka. Svaki od njih u pazuhu lista ima jedan ili vi¹e
                  tzv.''uspavanih pupoljaka'', koji se pod uticajem biljnih
                  hormona razvijaju geometrijskom progresijom. To nazivamo
                  vegetativnim razmno¾avanjem in vitro. Druga moguænost je da se
                  iz tkiva biljke najpre izvr¹i dediferencijacija biljnih
                  æelija. Biljne æelije koje su formirane na odreðen naèin, uz
                  pomoæ procesa dediferencijacije, gube svoje osobine i pona¹aju
                  se kao bilo koja druga æelija. U zavisnosti od sastava podloge
                  na koju se zasejava, takva kalusna kultura (æelije koje se
                  umno¾avaju) daje pupoljke. Oni se ponovo izdvajaju i nastavlja
                  se proces vegetativnog razmno¾avanja.
U prvom sluèaju dobija se tzv.''klonsko razmno¾avanje'' u
                  kome su biljni ‘'potomci'' identièni polaznom materijalu i
                  zadr¾avaju osobine poèetne biljke. Ukoliko je cilj postizanje
                  ‘'¹arolikosti'' osobina novodobijene biljke, primenjuje se
                  metoda dediferencijacije biljnih æelija.
Kada se ljiljan ovako razmno¾i u laboratoriji, rasaðuje se
                  u stakleniku da bi se dobile sadnice, nakon èega je spreman za
                  reintrodukciju na svoje prirodno stani¹te. Proces u kome je od
                  poèetnog materijala moguæe proizvesti na hiljade komada
                  odreðene biljke traje oko ¹est meseci.
Bogatstvo Orjena
Planina Orijen (1.895 m) iznad Herceg-Novog poznata
                        je po endemskim i reliktnim vrstama biljaka koje treba
                        za¹tititi reintrodukcije.
Flora ove planine istra¾ivana je jo¹ 1835.godine, a
                        pronaðene su za nauku nove vrste poput jednog primerka
                        perunike, zatim Acer heldreichii (planinski javor) i
                        Betula pendula (breza). <BR>Prema istra¾ivanju orjenske
                        glacijacije, ledena masa dostizala je velièinu od 109
                        kvadratnih kilometara i debljnu od 350 metara. Smatra se
                        da se poslednji gleèer povukao sa Orjena pre oko 15.000
                        godina ali su ostale neke biljke koje su iz arktièkih
                        krajeva na¹le utoèi¹te na najvi¹im vrhovima ove planine.
                        Takvi glacijalni relikti su: Leontopodium alpinum,
                        Hieracium villosum, Betula pendula (pronaðena 2002. god.
                        na Veljem letu) .
U ni¾im i ju¾nim krajevima
                        pre¾iveli su tercijarni relikti ledenog doba:
                        Amphoricarpus neumaeri, Corulus collurna, Pinus
                        heldreichii, Acer heldreichii idr. <BR>U ni¾im zonama
                        rasprostranjeni su bukva, javor gluvaè, beli i crni
                        grab, makedonski hrast i jela. U prizemnoj flori
                        dominiraju termofilne biljke poput divlje lale i
                        ¹umarice. Pra¹ume jele delimièno su opstale na Gvozdu i
                        du¾ grebena od Gumbara do Veljeg leta jer je poèetkom
                        ¹ezdesetih godina pro¹log veka poèela nekontrolisana
                        seèa ¹uma.
Najveæi uspeh na¹ih struènjaka koji rade na reintrodukciji
                  ugro¾enih biljnih vrsta predstavlja projekat ponovnog povratka
                  u prirodu Nepete rtanjensis (Lamiaceae, Rtanjske metvice),
                  poreklom sa ju¾nih padina planine Rtanj (1560 m). Nepeta
                  rtanjensis prvi put je nauèno zabele¾ena 1974.godine. Ima je
                  samo na Rtnju i mo¾e se smatrati stenoendemitom Srbije. Nakon
                  toga, pronaðena je 1996. godine na novom lokalitetu Javor, na
                  jugoistoènim padinama Rtnja. Uvr¹tena je u Crvenu knjigu flore
                  Srbije, u kategoriji krajnje ugro¾enih vrsta, a procenjuje se
                  da u prirodi postoji svega oko 700 biljnih jedinki.
-Uzev¹i svega tri biljke iz prirode, uspeli smo da
                  napravimo u laboratoriji deset hiljada jedinki, od kojih smo
                  hiljadu ponovo rasadili na prirodnom stani¹tu. Iz tog zasada
                  primilo se 98 odsto biljaka, ¹to predstavlja gotovo
                  neverovatan rezultat po¹to je Rtanj planina sa izrazito suvom
                  klimom. To je prvi i do sada najveæi uspeh reintrodukcije
                  jedne ugro¾ene biljne vrste u na¹oj zemlji - navodi
                  prof.Grubi¹iæ.
U nastavku projekta, na Institutu je ove godine
                  pripremljen novi zasad od oko 600 primeraka biljke, iz èega je
                  dobijeno vi¹e od 470.000 komada semena. Ukoliko bi samo deo
                  bio zasaðen negde na Rtnju, Nepeta rtanjensis vi¹e ne bi bila
                  ugro¾ena vrsta.
Pored lekovitih svojstava, metvica sadr¾i jedinjenje Nepeta
                  lactum koje izaziva euforiju kod maèaka. Na Zapadu se
                  proizvode igraèke za ¾ivotinje sa ovim mirisom koje èine da
                  maèke budu ‘'lepo raspolo¾ene''. Ovo jedinjenje privlaèi
                  biljne va¹i pa su u Engleskoj napravljene specijalne klopke
                  koje se stavljaju izmedju gajenog cveæa. Takodje, ono uni¹tava
                  komarce, buba¹vabe... tako da bi i na¹a vrsta mogla imati
                  sliènu primenu ukoliko bi se gajila planta¾no.
Struènjaci iz Instituta za biolo¹ka istra¾ivanja napominju
                  da je, ¹to se njih tièe, projekat reintrodukcije ove biljne
                  vrste zavr¹en, ali da nastavljaju da prate rasprostranjenost
                  Rtanjske metvice i imaju u planu njeno dalje vraæanje u
                  prirodu.
[blala u eupruveti [/b]
sedam godina, napravljene su eksperimentalne planta¾e
                  za retke vrste lincure na Rtnju i na Suvoboru, iznad sela Ba.
                  Nakon razmno¾avanja u laboratoriji, rasad je zasaðen na malom
                  ograðenom prostoru, ¹to se tada nije moglo uvrstiti u velike
                  primere reintrodukcije kod nas. Meðutim, posle vi¹e godina
                  praæenja rasta i razmno¾avanja ove biljke u prirodi, pokazali
                  su se zavidni rezultati. To je doprinelo da na¹i struènjaci
                  doðu do novog semena retke vrste lincure, ugro¾ene zbog
                  nekontrolisane eksploatacije.
I pored ogranièene povr¹ine na kojoj je rasejana,
                  struènjaci iz Instituta za lekovito bilje pregovaraju sa
                  kolegama iz Francuske jer je u planu i izvoz korenova ovako
                  dobijene lincure u tu zemlju.
U laboratoriji Instituta za biolo¹ka
                  istra¾ivanja razmno¾ava se i Tulipa hungarica (Ðerdapska
                  lala), endemska vrsta koja je, zajedno sa Banatskim ¹afranom
                  (Crocus banaticus), nestala sa podruèja Ðerdapa a samim tim i
                  cele Srbije posle izgradnje hidroakumulacionog jezera. U
                  okviru meðunarodne saradnje, na¹i struènjaci su dobili par
                  primeraka Ðerdapske lale od kolega iz Rumunije, uz Banatski
                  ¹afran koji je sada razmno¾en u Botanièkoj ba¹ti
                  ‘'Jevremovac''. Meðutim, u Institutu za biolo¹ka istra¾ivanja
                  navode da je za proces razmno¾avanja Ðerdapske lale potrebno
                  vi¹e vremena.
- Jo¹ uvek imamo lalu u epruveti ali za nju je neophodno
                  ulo¾iti mnogo vi¹e truda i vremena da bismo, na kraju procesa,
                  mogli da proizvodimo na hiljade lala i da ih, nakon
                  razmno¾avanja, vratimo na njihovo prirodno stani¹te - ka¾e
                  prof. Grubi¹iæ.
Komore, sterilnost, bioreaktor
U toku je i reintrodukcija Salviae brachiodon (vrsta
                  ¾alfije), koja je takoðe uvr¹tena u Crvenu knjigu flore
                  Srbije, u kategoriji ugro¾enih vrsta. Ova biljka sa krupnim
                  ljubièasto-plavim cvetovima, velièine preko 5 cm i visine
                  70-80 cm, raste samo ispod planine Orjen i na poluostrvu
                  Pelje¹cu
- Razmno¾ili smo je u laboratoriji. Sada planiramo da
                  napravimo planta¾u i vratimo je na njeno prirodno stani¹te, na
                  Orjen. Uskoro oèekujemo zavr¹etak ovog projeka koji bi
                  predstavljao jo¹ jedan primer uspe¹ne reintrodukcije - navodi
                  prof.Grubi¹iæ.
Na poèetku in vitro procesa, biljke se zasejavaju u tzv.
                  ‘'laminarnim komorama''. One imaju ugraðene filtere' koji
                  spreèavaju prodiranje spora i bakterija iz spoljne sredine da
                  ne bi do¹lo do zagaðenja podloga na kojima se biljke
                  zasejavaju. Sa druge strane, u ove komore se, pomoæu
                  specijalnog ureðaja za klimatizaciju, ubacuje proèi¹æen vazduh
                  pod odreðenim pritiskom. Puna sterilnost je neophodna jer je
                  podloga veoma bogata i samim tim pogodna za razvoj bakterija i
                  gljiva, koje se br¾e razmno¾avaju od biljaka i predstavljaju
                  opasnost za njih.
Hranljiva podloga na koju se biljke zasejavaju sastoji se
                  od mineralnih soli, vitamina, ¹eæera kao izvora energije i
                  agara, uz mnogo vode. Uz neophodnu svetlost za fotosintezu i
                  na temperaturi od 25 stepeni Celzijusa na njoj mogu da se gaje
                  delovi biljaka, organi ili kalusi.
Struènjaci IBISS-a razvili su ideju razmno¾avanja ugro¾enih
                  biljnih vrsta u bioreaktoru, oblika modularne plastiène vreæe
                  sa mno¹tvom ulaznih i izlaznih filtera. Za sada se na ovaj
                  naèin razmno¾avaju Nepeta rtanjenzis i Genciana pneumonanthae,
                  izuzetno retka vrsta lincure kojih ima samo stotinak primaraka
                  u prirodi.
- U takvom bioreaktoru moguæe je, iz jednog biljnog korena,
                  dobiti mno¹tvo novih izdanaka za samo mesec dana, dok je u
                  laboratorijskim uslovima za to potrebno daleko vi¹e vremena,
                  èak i do nekoliko meseci - obja¹njava Zlatko Giba.
Ovakav bioreaktor je praktièan za upotrebu, jeftin i lako
                  dostupan a ukoliko doðe do kontaminacije dela materijala tokom
                  procesa razmno¾avanja, ne bi bio ugro¾en ceo projekat veæ je
                  moguæe zameniti samo biljke koje su zara¾ene.
Biologija „spakovana“ na jednom mestu
Nakon razmno¾avanja u laboratoriji, biljke se zasejavaju u
                  rasadniku. Najpre se seme ili biljka iz epruvete prenosi u
                  zemlju, èime se prelazi na standardno vegetativno
                  razmno¾avanje. Ponovo se seèe jedan nodus (zglob) i
                  stavljanjem u hormonalni prah indukuje pojava korenova i
                  razvoj nove biljke. Time se dobija i novi rasad.
S obziron na lekovita svojstva Rtanjske metvice, ukoliko se
                  protrlja njen list, mo¾e se osetiti jak antibiotski miris, kao
                  tetraciklini. Kuriozitet je da tu raste vi¹e biljnih jedinki
                  Rtanjske metvice nego ¹to postoji u prirodi na celom svetu.
                  Pored toga, sada se pripremaju rasadi lincure i kièice kako
                  bi se na proleæe reintrodukovali na svoja prirodna stani¹ta.
                  Inaèe, u rasadniku je va¾no odr¾ati vlagu u prvih mesec dana
                  rasta biljke, ali i optimalnu temperaturu pa se rasadi
                  zagrevaju tokom 24 sata.
Struènjaci navode da postoji izuzetna saradnja Instituta za
                  biolo¹ka istra¾ivanja ‘'Sini¹a Stankoviæ'' i Biolo¹kog
                  fakulteta, s obzirom da je Odeljenje za fiziologiju biljaka
                  sastavljeno od nauènika iz ove dve institucije. U periodu pre
                  sankcija postojala je meðunarodna nauèna saradnja sa amerièkom
                  Agencijom za poljoprivredu, sa kojom su ostvarena tri
                  zajednièka projekta. Sada postoji dobra nauèna saradnja sa
                  Grèkom, na osnovu meðudr¾avnog ugovora potpisanog izmeðu na¹eg
                  i Univerziteta u Solunu.
U i¹èekivanju potpisivanja sliènih ugovora, na¹i nauènici
                  istièu da imaju uspe¹nu neformalnu saradnju sa kolegama iz
                  celog sveta. Tim pre ¹to institucija ovakvog profila ne
                  postoji u zemljama u okru¾enju jer je ovde, kako navode,
                  ‘'cela biologija spakovana na jednom mestu''.
U okviru procesa reintrodukcije, planovi za buduænost su
                  veliki a oslanjaju se na Crvenu knjigu flore Srbije, s tim da
                  se nauènici rukovode principom dostupnosti biljaka i to u
                  vreme kada one donose seme i u godini kada tih retkih biljnih
                  vrsta ima u prirodi.
Jelena Milosavljeviæ