Zasticena priroda nase zemlje

[Bred]

Zasticena priroda nase zemlje

Na osnovu kriterijuma Svetske unije za za¹titu prirode,
                  teritorija na¹e zemlje predstavlja jedan od ¹est evropskih i
                  jedan od 153 svetska centra biolo¹ke raznovrsnosti. U SCG ¾ivi
                  oko 1.600 divljih biljnih i ¾ivotinjskih vrsta. Ovo izuzetno
                  bogatstvo dopunjuju 4.182 vrste vi¹ih biljaka, 565 vrsta
                  mahovina, 516 vrsta li¹ajeva i oko 650 vrsta gljiva
                  makromiceta.
Broj vrsta do sada istra¾enih beskièmenjaka kreæe se oko
                  15.000. U vodama SCG ¾ivi 465 vrsta riba, od kojih 115 vrsta
                  ¾ive u slatkim vodama. Takoðe, postoji 658 vrsta vodozemaca i
                  gmizavaca i 96 vrsta kopnenih nono3ra.
©ume u SCG zahvataju
                  povr¹inu od 3.075 362 ha.
Srbija od zlata jabuka
Ukupna povr¹ina za¹tiæenih prirodnih dobara u Srbiji iznosi
                  oko 516.350 ha, odnosno 6,59 odsto teritorije. Pored pet
                  nacionalnih parkova, ostala za¹tiæena prirodna dobra u Srbiji
                  èine: 98 rezervata prirode, 16 predela izuzetnih odlika, 296
                  spomenika prirode i 24 parka prirode. Pod za¹titom dr¾ave je
                  ukupno 215 biljnih i 426 ¾ivotinjskih vrsta kao prirodnih
                  retkosti, iznosi dr Miroslav Nikèeviæ, direktor Uprave za
                  za¹titu ¾ivotne sredine Ministarstva za nauku i za¹titu
                  ¾ivotne stredine.
Sem nacionalnih parkova koji su stavljeni pod za¹titu
                  dr¾ave kao prirodna dobra od izuzetnog znaèaja - Kopaonik,
                  Tara, Ðerdap, Fru¹ka gora i ©ar planina - Zavod za za¹titu
                  prirode Srbije izradio je studiju koja je osnov za progla¹enje
                  dela Prokletija za ¹esti nacionalni park.
                  Vrednovanje podruèja za¹tite
Na osnovu struènih istra¾ivanja i valorizacije, na podruèju
                  nacionalnog parka uspostavljaju se re¾imi za¹tite I, II i III
                  stepena. U prvom stepenu za¹tite, osim strogih rezervata
                  prirode, u Srbiji se nalazi jo¹ 23.250 ha u obliku posebnih
                  zona i lokaliteta. Ukupna povr¹ina pod re¾imom za¹tite prvog
                  stepena iznosi 26.350 ha, odnosno 5,1 odsto za¹tiæenog
                  prostora Srbije. Re¾imom za¹tite drugog stepena obuhvaæeno je
                  86.100 ha ili 16,7 odsto, dok je treæim stepenom obuhvaæeno
                  403.900 ha ili 78,2 odsto za¹tiæenog prostora.
- Granica nacionalnog parka i valorizacija re¾ima za¹tite
                  odreðuju se na osnovu terenskih istra¾ivanja, nauèno-struènih
                  rezultata, postojeæih zakona i prostorno-planskih akata -
                  obja¹njava Olga Milièiæ, iz Zavoda za za¹titu prirode Srbije.
Izradom prostornih planova za¹tiæenih prirodnih dobara
                  obezbeðuje se kontrola aktivnosti, pojava i delatnosti u cilju
                  usmeravanja razvoja i za¹tite biodiverziteta. Zasad je usvojen
                  prostorni plan za Nacionalni park «Fru¹ka gora» , a u toku je
                  izrada za «Taru», «Kopaonik» i «Ðerdap
U prvom stepenu za¹tite, koji prostorno èini najmanju
                  povr¹inu u okviru nacionalnog parka, zabranjene su sve
                  aktivnosti osim nauèno-istra¾ivaèkih. Oni mogu biti u
                  razlièitim delovima parka, u zavisnosti od prisustva prirodnih
                  vrednosti, retkosti ili ugro¾enosti neke vrste, navodi
                  Milièiæ.
Druga zona za¹tite podrazumeva mere kojima se dozvoljavaju
                  samo odreðene aktivnosti - u cilju za¹tite prirodnih
                  vrednosti, spomenika kulture i tradicionalnog naèina ¾ivota.
                  Zabranjena je izgradnja industrijskih objekata, ali je
                  dozvoljen uskljaðen eko-turizam sa merama za¹tite ili pak
                  obnavljanja postojeæih sela i zaseoka u tradicionalnom duhu.
                  Za treæu zonu za¹tite propisane su mere koje omoguæavaju
                  izgradnju prilaznih puteva parku, ulaznih kapija, razvoj
                  domaæinstava, izgradnju nauèno-istra¾ivaèkih stanica, razvoj
                  turistièkih objekata, parkinga isl.
                  - U za¹titnoj, tzv.«pufer» zoni Nacionalnog parka «Tara»,
                  na osnovu najnovijih istra¾ivanja Zavoda, valorizovane su
                  prirodne i stvorene vrednosti, ¹to je rezultiralo progla¹enjem
                  «©argana-Mokre Gore» za predeo izuzetnih oblika i predloga da
                  se za¹titi podruèje «Zaovine» sa klisurom reke Rzav - ka¾e
                  Olga Milièiæ.
                  Tepih livada
U stru¹noj javnosti su podeljena mi¹ljenja o stavu prema
                  merama za¹tite u prvom stepenu. Jedan od primera je rezervat
                  prirode «Crveni potok» na Tari kao jedinstveno stani¹te u
                  svetu na kome omorika raste na tresetnom zemlji¹tu obrazujuæi
                  tzv.»tepih livadu».
- Postoji dilema da li je prepustiti spontanom razvoju, ¹to
                  za pedeset ili sto godina znaèi spreèavanje razvoja podmlatka
                  usled ne uklanjanja suvih i starih stabala ili zakonski
                  omoguæiti sprovoðenja tehnièkih mera za¹tite u prvom stepenu -
                  navodi Olga Milièiæ.
Finansiranje i razvoj
-Principi za¹tite i razvoja nacionalnih parkova moraju
                  biti usklaðeni
sa principima odr¾ivog razvoja. To se odnosi na za¹titu i
                  unapreðenje prirodnih, etnolo¹kih i kulturnih vrednosti,
                  spreèavanje aktivnosti koje mogu naru¹iti osnovna obele¾ja
                  parka, razvoj nauèno-istrazivaèkih, kulturno-obrazovnih i
                  turistièkih aktivnosti i izgradnju objekata za oèuvanje
                  vrednosti parka - navodi direktor Uprave za za¹titu ¾ivotne
                  sredine Miroslav Nikèeviæ.
Finansiranje razvoja i za¹tite nacionalnihg parkova
                  propisano je Zakonom o nacionalnim parkovima i vr¹i se iz
                  bud¾eta Republike Srbije, delatnosti upravljaèa, naknada za
                  kori¹æenje za¹tiæenog prirodnog dobra i donacija. S obzirom da
                  se u za¹tiæenim prirodnim dobrima, u skladu sa postojeæim
                  re¾imom za¹tite, planski koriste ¹ume, lovna i ribolovna
                  fauna, zemlji¹te, itd. javna preduzeæa kao staraoci
                  nacionalnih parkova finansiraju se iz ovih delatnosti.
Nikèeviæ napominje da kori¹æenje mora biti plansko kako se
                  ne bi izvr¹io pritisak na diverzitet. On navodi da kod nas
                  postoji 600 biljnih i 270 ugro¾enih ¾ivotinjskih vrsta.
-Ono ¹to je na¹ posao jeste da napravimo novi Zakon o
                  za¹titi prirode, u okviru kojeg æemo regulisati polo¾aj na¹ih
                  nacionalnih parkova u skladu sa evropskim i svetskim
                  standardima.
Meðunarodni status
Kao jedinstvena struèna ustanova za za¹titu prirode u na¹oj
                  zemlji, Zavod je predlo¾io deset podruèja za rezervate
                  biosfere. Pri SMIP-u deluje Komisija za saradnju sa UNESCO, u
                  okviru koje se nalazi MAB (Man nad Biosfere) komitet, kojem
                  Zavod predla¾e preliminarnu listu.
U okviru projekta MAB-UNESCO «Èovek i biosfera»,
                  2001.godine Park prirode «Golija» upisan je u listu rezervata
                  biosfere pod imenom «Golija-Studenica». Pored Golije, ostalih
                  devet nominovanih podruèja su: Nacionalni parkovi «Ðerdap»,
                  «Tara» i «©ar planina», Specijalni rezervati prirode «Gornje
                  Podunavlje», «Obedska bara» i «Deliblatska pe¹èara», Park
                  prirode «Stara planina», Kuèajske planine i Prokletije.
U Srbiji postoji 35 podruèja znaèajnih za ptice, koja
                  ispunjavaju IBA kriterijume (Bird Life International): Gornje
                  Podunavlje, Subotièka jezera, Koviljski rit, Fru¹ka Gora,
                  Zasavica, Obedska bara, Cer, Tara, Kopaonik, Prokletije,
                  ©ar-planina, Siæevaèka i Zlotska klisura...
Èetiri za¹tiæena prirodna dobra u Srbiji upisana su na
                  tzv.»Ramsarsku listu». Prema Ramsarskoj konvenciji, kao
                  stani¹ta ptica moèvarica za¹tiæeni su Specijalni rezervati
                  prirode: «Luda¹ko jezero», «Stari Begej-Carska bara» i
                  «Obedska bara».
U pripremi je i predlog nominacija vla¾nih stani¹ta:
                  Specijalni rezervati prirode «Gornje Podunavlje» i
                  «Koviljsko-Petrovaradinski rit», deo Dunava kod Dubovca, Slano
                  Kopovo i Specijalni rezervat prirode «Zasavica».
Rezervati prirode u Srbiji pokrivaju povr¹inu od 84.000 ha.
                  Na povr¹ini veæoj od 100 ha prostiru se Specijalni rezervati
                  prirode: «Deliblatska pe¹èara», «Karaðorðevo», «Kljuè»,
                  klisura reke Resave... Podruèja u postupku za za¹titu su
                  Titelski breg, Bagremara, Kraljevac i Suva planina.
Parkovi prirode su: Subotièke ¹ume, Paliæko jezero,
                  Panonija, Tokvara, Vr¹aèke planine, Siæevaèka klisura, klisura
                  reke Mile¹evke, Stara i Suva planina...
Predeli izuzetnih odlika su: Subotièka pe¹èara, Rajac,
                  klisura reke Resave, klisura reke Gradac, park i park-¹uma
                  «Zobnatica», Ozrenske livade. Podruèja u postupku za za¹titu
                  su: Avala, Kosmaj, Radan i Vlasina.
U nauèno-istra¾ivaèke rezervate spadaju: prebivali¹te orla
                  belorepana i crne rode kod Sombora, Zmajevac, Obedska bara i
                  Kozjak, kod Novog Sada. Primer rezervata za odr¾avanje
                  genetskog fonda je Bestrement, kod Apatina.
                  Spisak sve ¹iri Poèetkom 2005.godine stavljeni su u prvu kategoriju
                  za¹tite: Rezervat prirode «Venerina padina» (13.januara) u
                  kojoj raste Venerina vlas - biljka koja nestaje u Evropi. U
                  treæu kategoriju za¹tite stavljeno je «Veliko ratno ostrvo»
                  (8. aprila), dok je u prvoj kategoriji za¹tite «©argan-Mokra
                  Gora» (17.juni).
Mokra Gora se prostire izmeðu jugoistoènih padina Tare i
                  severozapadnih padina Zlatibora. Zahvata prostor od 10.713 ha,
                  srednje nadmorske visine oko 1.000 m.Predeo je od izuzetnog
                  znaèaja za oèuvanje ugro¾enih vrsta biljaka, posebno visoke
                  stare ¹ume crnog i belog bora. Ovaj predeo je prepoznatljiv i
                  po èuvenoj «¹arganskoj osmici», ¾eleznièkoj pruzi u obliku
                  broja osam, du¾ine 13,5 km, koja je sve do 1974. godine
                  spajala Beograd i Sarajevo, a danas je pretvorena u turistièku
                  atrakciju.
Veliko ratno ostrvo obuhvata povr¹inu od 167 ha. Zona
                  za¹tite pokriva Malo ratno ostrvo u celini, priobalje Velikog
                  ratnog ostrva, ¹umski kompleks, vla¾na podruèja unutar ostrva
                  i vodene povr¹ine. Zona rekreacije je pod za¹titom drugog
                  stepena i obuhvata unutra¹nje delove ostrva, priobalje i
                  za¹titnu zonu u ¹irini od 10 m. Treæa, turistièka zona
                  obuhvata pla¾u Lido.
Za prirodna dobra od izuzetnog znaèaja, u proteklih par
                  godina progla¹eni su Lazarev kanjon i Ovèarsko-kablarska
                  klisura.
Lazarev kanjon obuhvata deo slivnog podruèja Lazareve reke
                  i planine Malinik, povr¹ine 1.775 ha, u op¹tinama Bor i
                  Boljevac.
Na podruèju Ovèarsko-kablarske klisure do sada je otkriveno
                  600 biljnih vrsta i 37 vrsta riba. Od biljaka najpoznatija je
                  zlatna paprat, a od faune sivi soko i orao. Na tom podruèju su
                  jedanaest manastira poznatih pod nazivom «Mala srpska Sveta
                  gora». Na desnoj obali Zapadne Morave nalaze se manastiri
                  Vavedenje, Vaznesenje, Preobra¾enje, Sretenje i Sveta Trojica,
                  a na desnoj se nalaze Blagove¹tenje, Ilinje, Jovanje, Uspenje
                  i Nikolje. U sredi¹tu klisure nalazi se Ovèar-banja sa obiljem
                  izvora termomineralne vode.
Prostornim planom Republike Srbije predviðeno je da, do
                  2010.godine, za¹titom bude obuhvaæeno 10% teritorije. Inaèe,
                  veæi prostori na kojima su izvr¹ena istra¾ivanja su planina
                  Radan, Valjevske i Kuèevske planine. To su podruèja koja æe
                  biti valorizovana i predlo¾ena za za¹titu.
Za razliku od nacionalnih parkova kao javnih preduzeæa, za
                  ostala prirodna dobra odreðuju se staratelji - èesto su to
                  «Srbija¹ume», ali mogu biti i lokalna javna preduzeæa
                  («Resavska peæina», «Belosavac», «Paliæ-Luda¹», «Bukulja»),
                  turistièke organizacije, ekolo¹ka udru¾enja, fondacije (na
                  primer, Fondacija za za¹titu beloglavog supa), SPC, ustanove i
                  pojedinci.
Obedska bara je jedno je od najstarijih za¹tiæenih
                  prirodnih dobara u svetu (1874. godine). Zahvata povr¹inu od
                  9.820 ha. Na ovom prostoru ¾ivi 220 vrsta ptica, od èega se u
                  gnezdarice svrstavaju 142 vrste. Status prirodnih retkosti ima
                  140 vrsta ptica koje se gnezde ili povremeno borave na
                  Obedskoj bari, ¹est vrsta su kandidati ili su uvr¹æene u
                  „crvenu knjigu“ ptica sveta, a 48 vrsta ima status ugro¾ene
                  vrste za Evropu. Obedska bara se nalazi na listi UNESCO-a kao
                  svetski znaèajno vla¾no stani¹te, odnosno kao podruèje od
                  meðunarodnog znaèaja za ptice (IBA projekat).
Formiranje novih vla¾nih livada u istoènom delu rezervata
                  zaustavljeno je nestajanje èaplji. Livade su postale glavno
                  hranili¹te i za crnu rodu
Obedska bara je u drugoj polovini 20. veka dobila status
                  ugro¾enog ptièjeg carstva, kada je i poèela realizacija
                  projekta “Povratak ibisa”. Kao specijalni rezervat prirode,
                  bara je stani¹te za oko 30 vodenih i moèvarnih, ¹umskih i
                  livadskih biljnih zajednica. Bogatstvo flore i faune ogleda se
                  u prisustvu 50 vrsta nono3ra, 13 vrsta vodozemaca, 11 vrsta
                  gmizavaca, 17 vrsta riba, oko 180 vrsta gljiva, 500 vrsta
                  biljaka i oko 50 vrsta mahovina .
Na 80 km od Beograda, kraj Maèvanske Mitrovice, tik uz reku
                  Savu, nalazi se rezervat prirode «Zasavica». Na ovom podruèju
                  do sada je zabele¾eno preko 600 biljnih vrsta. Najveæi broj
                  pripada grupi taksona: borak, rebratica, jezièasti ljutiæ i
                  panonski razlièak (endemska vrsta Panonske nizije). Ove vrste
                  su uvr¹æene u “Crvenu knjigu flore Srbije” kao krajnje
                  ugro¾ene biljke. Projektom «Povratak autohtonih vrsta riba», u
                  Zasavicu je vraæen som (Silurus glanis). Pravi raritet
                  Zasavice je riba Umbra krameri - mrguda, kojoj je ovo jedino
                  staniste u Srbiji. Inaèe, porodica Umbridae ima tri roda i pet
                  vrsta - od kojih u Evropi ¾ive dve vrste. U celoj Evropi Umbra
                  ima status ugro¾ene vrste i pod najstro¾ijim je re¾imom
                  za¹tite.
Zbog brojnih vrsta ptica - gak (Nycticorax nycticorax) i
                  barski petliæ (Porzana porzana) - podruèje Zasavice na¹lo se
                  na listi IBA podruèja. Na 10 odabranih lokacija postavljene su
                  ve¹taèke platforme u cilju ¹to boljih uslova za ¾ivot u
                  gnezdima. Ovo podruèje ima dovoljno oèuvane prirodne uslove za
                  opstanak ugro¾enih vrsta nono3ra, kao ¹to je vidra (Lutra
                  lutra) i divlja maèka (Felis silvestris). Obe vrste danas su
                  za¹ticene Bernskom konvencijom. Od starih vrsta, tu su sremska
                  crna lasa - mangulica, dok se podolci gaje pu¹teni na pa¹njaku
                  Valjevac, gde se trenutno nalazi dvadesetak primeraka.
U znaèajne programe povratka ¾ivih vrsta spada ponovno
                  vraæanje beloglavog supa, ptice grabljivice. Pre desetak
                  godina vrsta je bila na ivici nestajanja. Deo klisure reke
                  Uvac, kod Nove Varo¹i, koji je progla¹en specijalnim
                  rezervatom prirode, stani¹te je beloglavog supa - od samo
                  nekoliko primeraka, danas kolonija broji 50 parova,
                  zahvaljujuæi stalnoj brizi o njihovom oèuvanju i organizovanom
                  hranili¹tu. Mogu se videti na èetiri lokacije: Pavloviæa brod,
                  Velju¹nica, Bukovik i Molitva. Osim kod Nove Varo¹i, supovi se
                  gaje i u okolini Valjeva, u kanjonu Tre¹njice i klisuri
                  Mile¹evske reke.
Inaèe, beloglavi sup je najveæa ptica na na¹im prostorima -
                  dosti¾e te¾inu od 8,5 kilograma, sa rasponom krila do 2,8
                  metara. Beloglavi supovi su le¹inari, hrane se iskljuèivo
                  uginulim ¾ivotinjama i zbog toga su nezamenljivi „èistaèi
                  prirode“.
Od nestalih biljnih vrsta, u Deliblatsku pe¹èaru vraæen je
                  banatski bo¾ur. Zapravo, ra¹iren je sa postojeæih retkih
                  stani¹ta u pe¹èari na svoja autohtona stani¹ta. Jo¹ jedna
                  nestala biljna vrsta vraæena je na svoje stani¹te - kosovski
                  bo¾ur mo¾e se naæi kod manastira Graèanice. Subotièko-horgo¹ka
                  pe¹èara jedno je od retkih mesta u na¹oj zemlji gde orhideja
                  ima svoje prirodno stani¹te. Ali, obzirom da je ugro¾ena
                  vrsta, struènjaci ovog podruèja preduzimaju mere da se njena
                  stani¹ta ponovo pro¹ire. U pripremi je i reintrodikcija
                  banatskog ¹afrana na podruèje Ðerdapa........
Nacionalni park «Ðerdap» prostire se na povr¹ini od
                  63.806 ha, dok ukupna za¹tiæena zona iznosi 93.000 ha.
                  Obuhvata oko 100 km Ðerdapske klisure na desnoj obali Dunava,
                  od Golupca do Karata¹a. Za nacionalni park progla¹en je
                  1974.godine.
Teritorija nacionalnog parka sme¹tena je na podruèju
                  tzv.»Karpatske Srbije», koja predstavlja brdsko-planinsku
                  kreènjaèku oblast i nastavak ju¾nih Karpata. U geolo¹koj graði
                  slivnog podruèja uèestvuju stene razlièitih sastava i
                  starosti. Dominiraju kristalasti ¹kriljci, magmatske i
                  metamorfne stene. Naslage mezozoika i kenozoika obiluju
                  paleontolo¹kim nalazima.
- Posebne celine predstavljaju èetiri klisure i tri kotline
                  koje ih razdvajaju: Golubaèka klisura, Gospoðin vir, Kazanska
                  i Sipska klisura. U delu Kazan, poznatom pod nazivom «Kapija
                  Evrope», Dunav se su¾ava na oko 180 m, dosti¾uæi svoju najveæu
                  dubinu od 90 m - navodi prof. dr Slobodan Jovanoviæ sa
                  Biolo¹kog fakulteta Univerziteta u Beogradu i upravnik
                  Botanièke ba¹te «Jevremovac».
                  Biljke
Istorija prouèavanja biljnog sveta na tom prostoru poèinje
                  krajem 18. i poèetkom 19. veka. Do sada je registrovano oko
                  1.100 vrsta vaskularnih biljaka, meðu kojima je veliki broj
                  reliktnih i endemiènih vrsta.
Ðerdap je jedno od najveæih i najsevernijih evropskih
                  skloni¹ta tercijarne flore i vegetacije. U vreme ledenog doba
                  bio je skloni¹te za floru tercijera, ¹iroko rasprostranjenu
                  Evropom, koja se povlaèila u kanjone i klisure Balkana. Dokaz
                  je postojanje 50 razlièitih zajednica ¹umskog i ¾bunastog
                  tipa, od kojih su èak 35 reliktnog ili polidominantnog
                  karaktera. Neke od najva¾nijih reliktnih vrsta su meèija
                  leska, pitomi orah, Panèiæev maklen, kopriviæ, jorgovan, ruj,
                  crni grab, bo¾ikovina, balkanski javor, zelenika... Zajedno sa
                  zajednicama kao ¹to su mezijska bukva, hrast kitnjak, cer,
                  medunac i razlièitim vrstama javora, ove vrste obrazuju
                  razlièite me¹ovite polidominantne zajednice, koje su po
                  strukturi i sastavu flore najbli¾e ¹umama srednje Evrope.
U rezervatu „Lepenski vir“ rastu brojne vrste biljaka
                  znaèajne za nauku, poput kopriviæa, oraha, medunca, maklena i
                  jorgovana. Rezervat prirode „Golubaèki grad“ èini zaleðinu
                  kulturno-istorijskom spomeniku i predstavlja povr¹inu pod
                  niskim i visokim ¹ibljicima jorgovana, grabiæa i jasena, i
                  ¹umom toplih hrastova, bukve i oraha. U rezervatu „Bojana“
                  raste za¹tiæena zajednica oraha, okru¾ena visokom ¹umom bukve,
                  dok se na èitavoj teritoriji javljaju povr¹ine pod meèijom
                  leskom, maklenom, crnim jasenom i grabom. Osnovni razlog
                  stavljanja rezervata prirode «Bosman-Sokolac» pod za¹titu je u
                  tome ¹to se na ovom podruèju nalaze zajednice niskih ¹uma i
                  ¹ibljaka - me¹ovite reliktne zajednice i ¹ume bukve i meèije
                  leske. Rezervat prirode «Èoka Njalta sa Pesaèom» predstavlja
                  veliko podruèje reliktnih i retkih vrsta drveæa. Razlièiti
                  geomorfolo¹ki oblici smenjuju se na malim rastojanjima, ¹to je
                  dovelo do formiranja raznovrsnih stani¹ta. Kanjon Boljetinske
                  reke bogat je vegetacijom ¹ibljika i paleontolo¹kim
                  lokalitetima, dok su za rezervat prirode «©omrda» svojstvene
                  ¹umske zajednice bukve i bo¾ikovine. Obele¾je «Ciganskog
                  potoka» je ¹uma oraha, dok su simbol regionalnog parka Veliki
                  i Mali ©trbac reliktne ¹irokolisne ¹ume.
Posebnu botanièku vrednost podruèja predstavljale su
                  doskora ðerdapska lala (Tulipa hungarica) i banatski ¹afran
                  (Crocus banaticus) koje su izgradnjom hidroakumulacionog
                  jezera i¹èezle sa podruèja Ðerdapa, a samim tim i sa podruèja
                  cele Srbije.
- Rumunski biolozi su ustupili na¹im stuènjacima banatski
                  ¹afran. On se sada gaji u Botanièkoj ba¹ti «Jevremovac», a
                  nakon razmno¾avanja biæe vraæen na njegovo prirodno stani¹te.
                  Zahvaljujuæi meðunarodnoj nauènoj saradnji dobiæemo i
                  ðerdapsku lalu – ka¾e Jovanoviæ.
                  ®ivotinje
Od zoolo¹kih specifiènosti, u ovom nacionalnom parku
                  postoje tri vrste koje su opisane kao potpuno nove za nauku.
                  To su golubaèka mu¹ica (Simullium golumbatschense), dugokrili
                  ¹i¹mi¹ (Miniopterus schreibersi) i srednji sivi puh (Glis
                  intermedium).
Ovaj nacionalni park bogat je vrstama riba. Karakteristiène
                  su jeseterske vrste, smuð, dunavski som, ¹aran, grgeè, ¹tuka.
                  Prof. Jovanoviæ navodi i primer morune.
- Jeseterske vrste migriraju uzvodno uz Dunav da bi se
                  mrestile. Moruni je preseèen migracioni put nastankom
                  hidroakumulacionog jezera, jer nije bila predviðena izgradnja
                  tzv. ribljih staza i ribljih liftova. Da bi se prevazi¹ao ovaj
                  problem, nekoliko godina radilo je ve¹taèko mrestili¹te:
                  jeseterske vrste hvatane su pre brane, odno¹ene u mrestili¹te
                  i pu¹tane iznad brane, kako bi nastavile put uzvodno - navodi
                  Jovanoviæ.
Ðerdap se istièe bogatom faunom vodozemaca (da¾devnjaci,
                  mrmoljci i ¾abe). Zatim, tri vrste kornjaèa koje postoje u
                  na¹oj zemlji mogu se naæi i u podruèju Ðerdapa. Od insekata
                  zanimljivi su vodeni cvetovi, vilinski konjici, opnokrilci i
                  jednakokraki rila¹i.
Od preko 150 vrsta ptica, posebno su vredni suri orao, orao
                  zmijar, orao belorepan, sova u¹ara, ¹umska sova, crna roda,
                  siva èaplja, mala bela èaplja, bela senica, planinski ¹areni
                  detliæ, zlatovrana, rode, drozdovi, ronci, kormorani, liske...
                  Èetiri uslova
Odreðeni prostor mo¾e se proglasiti za nacionalni park
                  ukoliko ispunjava jedan od èetiri uslova: geomorfolo¹ke,
                  hidrolo¹ke i prirodnjaèke specifiènosti, kao i postojanje
                  kulturno-istorijskih i etnolo¹kih fenomena.
Ðerdap je izuzetan po tome ¹to ispunjava sva èetiri:
                  geomorfolo¹ki - to je postojanje probojnice, u hidrolo¹kom
                  smislu - to su reka Dunav i niz pritoka, od prirodnjaèkih
                  uslova - to je bogatstvo flore, faune, vegetacije i
                  ekosistema, dok malo koji nacionalni park u Evropi ima toliko
                  istorijskih i etnolo¹kih fenomena.
Lepenski vir
Pre vi¹e od 8.000 godina, nekoliko vekova je uz sam Dunav
                  postojala kultura praistorijskog èoveka, koja je kod Lepenskog
                  vira ostavila tragove najstarije civilizacije u Evropi.
Istra¾ivanja su poèela 1965.godine, arheolo¹kim
                  iskopavanjem na niskoj dunavskoj terasi, da bi 1967.godine
                  bili otkriveni spomenici koji su iznenadili svet. U sedam
                  velikih, sukcesivno podizanih naselja ribolovaca, lovaca i
                  sakupljaèa hrane, naðena su brojna planski graðena stani¹ta,
                  grobovi koji svedoèe o pogrebnim ritualima, obilje alatki od
                  kamena, kosti i roga, raznovrstan nakit, ploèice sa urezanim
                  znacima i monumentalne ribolike skulpture od kamena.
                  Ostav¹tina istorije
Rimski imperatori su tokom pohoda na sever i istok Evrope
                  ostavili 29 svedoèanstva o svom prolasku i boravku na ovom
                  podruèju. Medju njima se posebno istièe Trajanova tabla iz
                  101.godine nove ere, postavljena u èast proboja puta kroz
                  Ðerdap. Rimski put uklesan je u stenovite litice Kazana, kao i
                  arheolo¹ki ostaci rimske palate Diana-Karata¹.
Èuveni srednjevekovni spomenik kulture je tvrðava Golubaèki
                  grad, sa ¹est visokih kula. Prvi put se pominje 1335. godine
                  kao va¾no utvrðenje. Tragovi vi¹evekovnog turskog prisustva
                  najbolje su oèuvani u tvrðavi Fetislam, kod Kladova.
Zbog brojnih prirodnih specifiènosti i velikog istorijskog
                  i etnolo¹kog bogatstva Ðerdapa, Zavod za za¹titu prirode
                  Srbije podneo je pre nekoliko godina UNESCO-u inicijativu da
                  se podruèje Nacionalnog parka «Ðerdap» stavi pod re¾im za¹tite
                  od meðunarodnog znaèaja i tako postane svetska prirodna i
                  kulturno-istorijska ba¹tina.
U Ðerdapu postoji najveæa reèna akumulacija na Balkanskom
                  poluostrvu.
- Reèni nanos je za 50 odsto manji posle Ðerdapa i nakon
                  njega voda Dunava je bistrija – navodi direktor Agencije za
                  biodiverzitet i razvoj «Ekolibribionet» Nenad Robajac.
Postoji inicijativa da se osnuje meðunarodni park koji bi
                  obuhvatio Nacionalni park «Ðerdap» i rumunsku stranu Dunava. -
                  U okviru takve regionalne sa radnje, postoji ideja osnivanja
                  meðunarodnog istra¾ivaèkog centra, dok bi aparati za merenje
                  kvaliteta vode, praæenje hemijskog sastava dna i biolo¹kih
                  indikatora stanja ovog dela Dunava bili postavljeni i sa na¹e
                  i sa rumunske strane, ka¾e Robajac.
Raznolikost ¾ivih vrsta
Zemlji¹ni prostor i stanovni¹tvo osnovna su bogatstva svake
                  zajednice. U tom prostoru, zemlji¹te, sa vodom, biljkama i
                  ¾ivotinjama i mineralnim sirovinama, predstavlja osnovni
                  prirodni resurs i bogatstvo. Zadatak svake generacije trebalo
                  bi da bude da prostor oko sebe koristi na najracionalniji
                  naèin, da ga èuva i ¹titi za potomstvo. Meðutim, da li je ba¹
                  uvek tako?
                  - Tokom vekova brojni faktori doveli su do poremeæaja
                  prirodne ravnote¾e. Do znaèajnijeg pogor¹anja u biosferi do¹lo
                  je u 17. veku, kada su se pojavila oruða koja su dovela do
                  poveæanog zagaðenja i uni¹tavanja prirodne okoline. Ipak,
                  problem nestanka i ugro¾avanja pojedinih biljnih i
                  ¾ivotinjskih vrsta dolazi do izra¾aja tek krajem 20. veka,
                  kada su se na svetskom nivou javile i prve ozbiljnije
                  inicijative za za¹titu prirode - navodi kustos i botanièar
                  Prirodnjaèkog muzeja u Beogradu, Marijan Niketiæ. – Kao glavni
                  zadatak u za¹titi Planete, pored oèuvanja klime, izvora pitke
                  vode i atmosfere, smatra se oèuvanje biolo¹ke raznolikosti
                  ili, kako se to struèno ka¾e, biodiverziteta.
                  ©ta je biodiverzitet?
                 - Po definiciji, biodiverzitet podrazumeva raznolikost
                  ¾ivih organizama koji nastanjuju kopno i vodu, raznolikost
                  unutar razlièitih vrsta, izmeðu vrsta i ekosistema. Ali,
                  biodiverzitet nije samo raznolikost oblika i pojava biljnog i
                  ¾ivotinjskog sveta, veæ i raznolikost funkcija ¾ivih
                  organizama. U cilju opstanka na¹e planete i harmoniènog ¾ivota
                  èoveka i prirode, svet bi trebalo da se usmeri na dva glavna
                  cilja: oèuvanje i kori¹æenje biodiverziteta
Tri vrste diverziteta
Genetièki diverzitet podrazumeva
                        broj gena, odnosno genetièkih informacija sadr¾anih u
                        svim pojedinaènim vrstama biljaka, ¾ivotinja, gljiva i
                        mikroorganizama na Zemlji. Svaka organska vrsta poseduje
                        specifiènu kombinaciju gena koja je neponovljiva i
                        rezultat je dugotrajne evolucije.
Specijski diverzitet obuhvata broj organskih vrsta na
                        Zemlji, od nastanka ¾ivota do danas. Procenjuje se da na
                        Zemlji postoji izmedju 5 i 80 miliona vrsta, od kojih je
                        danas poznato i opisano oko 1,5 milion vrsta.
Ekosistemski diverzitet oznaèava raznovrsnost
                        stani¹ta i biocenoza, kao i ekolo¹kih procesa kojima se
                        ostvaruju ekosistemi podsredstvom miliona ¾ivih biæa na
                        Planeti. Prema procenama Svetske organizacije za za¹titu
                        ¾ivotne sredine, svakoj èetvrtoj vrsti nono3ra preti
                        istrebljenje, a pred izumiranjem je i 50 % biljaka!
                        Medju najugro¾enijim vrstama su, izmeðu ostalih,
                        majmuni, tigrovi, velike pande, slonovi, nosorozi,
                        tibetanske antilope, morske kornjaèe, razne vrste
                        krokodila i zmija, papagaji, ¾dralovi, fazani, kaktusi i
                        orhideje.
                  Oèuvanje biodiverziteta podrazumeva konzervaciju i
                  obnavljanje naru¹enih ekosistema i prirodnih stani¹ta, kao i
                  oèuvanje i oporavak biljnih i ¾ivotinjskih vrsta. </P>
                  <P>Neophodno je racionalno kori¹æenje prirodnih dobara i
                  odr¾avanje one prirodne raznolikosti koji odgovara potrebama i
                  te¾njama sada¹njih i buduæih generacija. Biodiverzitet se,
                  dakle, ostvaruje kao rezultat evolutivnih procesa, kroz tri
                  osnovna meðusobno uslovljena i biolo¹ki neraskidiva nivoa:
                  genetièkom, specijskom i ekosistemskom - precizira Niketiæ.
                  Najpouzdaniji pokazatelj ugro¾avanja biodiverziteta
                  predstavljaju nestale, i¹èezle ili ugro¾ene biljne i
                  ¾ivotinjske vrste, navodi Marijan Niketiæ. Najveæi uzroènici
                  nestanka pojedinih vrsta su gubitak stani¹ta i lo¹e
                  raspolaganje zemlji¹tem. Statistika pokazuje da je u zemljama
                  u razvoju, od 1960. do 1990. uni¹teno oko 37 % zemlji¹ta, da
                  je od 1960. do 1990. nestalo gotovo 20% tropskih ¹uma, da je
                  od 1990. do 1998. isu¹eno oko 50% moèvarnih podruèja. Zbog
                  sedimentacije i lo¹eg kori¹æenja zemlji¹ta, postoji opasnost
                  da, u naredne tri decenije, nestane treæina koralnih grebena…
                  Zato, zakljuèuje Niketiæ, poznavanje i oèuvanje biolo¹ke
                  raznovrsnosti predstavlja uslov opstanka Zemlje. Znaèaj
                  biodiverziteta istaknut je i usvajanjem Konvencije o oèuvanju
                  biodiverziteta, 1992. u Rio de ®aneiru, u Brazilu. Meðu 168
                  zemalja, potpisnica Konvencije je i na¹a zemlja.
                  Biodiverzitet Srbije i Crne Gore
-Srazmerno velièini i pravcu pru¾anja teritorije, na¹a
                  zemlja se odlikuje velikim genetskim, specijskim i
                  ekosistemskim diverzitetom. Zbog toga je svrstana u jedan od
                  najznaèajnijih regiona biolo¹ke raznovrsnosti u Evropi. Na
                  teritoriji Srbije i Crne Gore raste 40% biljnih vrsta
                  celokupne evropske flore, dok je zastupljenost ptica i nono3ra
                  oko 70% - ka¾e Marijan Niketiæ. - Na osnovu meðunarodnih
                  kriterijuma, teritorija Srbije i Crne Gore, zajedno sa planima
                  u Bugarskoj, svrstana je u jedan od ¹est evropskih i jedan od
                  stotinu¹ezdeset svetskih centara biolo¹ke raznovrsnosti. Na
                  na¹oj teritoriji nalazi se 38,93% vaskularnih biljaka, 51,16%
                  vrsta riba, 74,03% vrsta ptica i 67,61 % vrsta nono3ra Evrope.
                  Meðutim, zbog industrijskog razvoja i rasta populacije, 50
                  biljnih vrsta nepovratno je i¹èezlo, a oko 120 je krajnje
                  ugro¾eno. Tako je razvoj ratarstva u Vojvodini promenio
                  vegetaciju. Sa tog podruèja i¹èezle su guste ¹ume hrasta
                  lu¾njaka. Seèa ¹uma i kozarstvo uticali su na promenu
                  vegetacije Primorja. I razvoj vodoprivrede, urbanizma,
                  turizma, kao i nedozvoljena trgovina biljnim i ¾ivotinjskim
                  vrstama dovode do naru¹avanja biodiverziteta na¹eg podruèja.
Prvi stepen za¹tite obuhvata stalno praæenje biljne i
                  ¾ivotinjske populacije kojoj preti nestanak i publikovanje tih
                  podataka. Drugi stepen zalazi u oblast zakonodavstva. Niketiæ
                  oèekuje da æe zakonodavni nivo za¹tite uskoro biti poo¹tren
                  po¹to æe se usvojiti evropski propisi o za¹titi prirode. To bi
                  bilo po¾eljno jer æe se sada¹njih 6,5% teritorije pod za¹titom
                  u Srbiji do 2010. poveæati na oko 11%. U Srbiji je za¹tiæeno :
                  5 nacionalnih parkova, 120 rezervata prirode, 20 parkova
                  prirode, oko 470 spomenika prirode. Pod za¹titom je i 215
                  biljnih i 427 ¾ivotinjskih vrsta i prirodnih retkosti. Na
                  podruèju Crne Gore za¹tiæena su: 4 nacionalna parka, 4
                  rezervata prirode, 51 spomenik kulture, 4 posebna prirodna
                  predela, a pod za¹itom su i 314 ¾ivotinjskih i 52 biljne
                  vrste. Prvo za¹tiæeno dobro kod nas Obedska bara (1874.
                  godine).
Najveæe jedinice za¹tite su nacionalni parkovi, ukljuèeni u
                  Evropsku federaciju nacionalnih parkova – EUROPAC. Slede:
                  rezervati prirode, parkovi ili spomenici prirode, za¹tiæeni
                  predeli i podruèja od kulturno-istorijskog znaèaja. Pod
                  posebnom za¹titom su pojedine biljne i ¾ivotinjske vrste.
                  Najpoznatija za¹tiæena biljna vrsta kod nas je Panèiæeva
                  omorika.
Rezervati prirode
Rezervat prirode je po definiciji izvorni ili neznatno
                  izmenjeni predeo u kome je posebno izra¾ena jedna ili vi¹e
                  prirodnih vrednosti koje treba za¹tititi, ili prirodnih pojava
                  koje treba pratiti ili usmeravati. Rezervati prirode sastavni
                  su delovi nacionalnih parkova. Na primer, u okviru Nacionalnog
                  parka Ðerdap izdvajaju se sledeæi rezervati prirode: Golubaèki
                  grad, Bojana, Bosman-Sokolac, Èoka Njalta sa Pesaèom.
                  Rezervati prirode u Nacionalnom parlu Kopaonik su : Kozje
                  stene, Vuèak, Mrkonja, Jankova bara, Gobelja, Barska reka,
                  Samokovska reka, Medote, Jelak, Suvo rudi¹te i Duboka. U
                  Nacionalnom parku Tara rezervati prirode su : basen Mlinskog
                  potoka, kanjon Su¹ice, Dragi¹njica, kanjon Va¹kovske reke,
                  podruèje oko Crnog jezera. Rezervati prirode u Nacionalnom
                  parku ©ar planina su : Klisura Rusenice, Ljuboten, Livadica …
                  U Nacionalnom parku Lovæen to su subalpski kamenjari, rezervat
                  munike, Konjsko. U Nacionalnom parku Skadarsko jezero prirodni
                  rezervati su : Manastirska tapija, Humsko blato, podvodni
                  izvori Karuè i Volas. Rezervati prirode kod nas su i Ludo¹ko
                  jezero, Obedska bara, Carska bara …
Parkovi ili spomenici prirode
Park ili spomenik prirode je podruèje dobro oèuvanih
                  prirodnih svojstava voda, vazduha i zemlji¹ta, bez veæih
                  degradacionih promena. U Srbiji i Crnoj Gori parkovi ili
                  spomenici prirode su, na primer: Deliblatska pe¹èara, kanjon
                  Tare, Ðerdapska klisura, Ðavolja varo¹…
Jelena Milosavljeviæ, Vesna Strugar i Zdenko
                  ©tromar