Kljuc za tecan govor

[Bred]

Применом нових терапијских техника могуће је савладати муцање, зауставити ноћно мокрење, кориговати тешкоће с писањем и читањем и друге сметње настале као последица превеликог узбуђења


др Мирјана Петровић - Стоилковић

Непријатни доживљаји, изненадне стресне ситуације, страх од неуспеха остављају нас без даха и у таквим тренуцима често нисмо кадри да изустимо ниједну реч. Неповољна повезаност дисања и говора утврђена је и код муцања. Годинама су стручњаци трагали за узроцима немогућности правилног изговора због којих ментално здрава деца изненада губе способност течног изражавања, запињу када треба да изговоре поједине гласове, чак се и гуше. У стручним публикацијама изложене су различита тумачења, али упркос свим сазнањима, у превазилажењу застоја у говору не постижу се увек очекивани резултати.

По речима докторке Мирјане Петровић-Стоилковић најчешћи узрок изненадног муцања код деце јесте стрес. Може бити изазван драматичним догађајима као што су шкрипа кочница када дете излети на пут, или га ненадано нападне пас. Родитељски развод, или само одлазак мајке на пут, преосетљиво дете такође може да доживи као највећу опасност по себе и почне неочекивано да муца. Ове сметње у говору могу бити подстакнуте и безазленим, али за дете стресним ситуацијама, рецимо ако га преплаши певац, или промени средину поласком у вртић или школу. Па ипак, деца најчешће на неповољне ситуације реагују муцањем ако имају превише захтевне родитеље који их критикују за сваку ситницу. Таква деца често имају осећај обезвређености, несхваћена су и ретко хваљена. У најтежим облицима стреса дете престаје да говори и једе, а да при томе не може да објасни ни себи ни другима шта му се догађа.

Снага замишљене опасности


Муцањем дете губи самопоуздање и изолује се од вршњака
Зашто родитељски савети или критике не помажу детету да савлада муцање? Мерењем електричне активности мозга утврђено је да се мишљење, говор и друге интелектуалне функције обављају бета-таласима брзином изнад 20 Hz, а наша осећања се конституишу према алфа ритму који има фреквенцу од 8 до 13 Hz. Захваљујући алфа-таласима, архивирају се сви наши доживљаји. На тај део свести се не може утицати снагом воље, као што се не може зауставити дисање или рад срца.

Када стрес једном обликује непријатан доживљај, његово деловање дете не може да сузбије ма колико желело да удовољи родитељима. Будући да је изграђен на алфа ритму, делу свести који не разликује стварно од замишљеног, већ сама представа угрожавајућег доживљаја има снагу стварне опасности. Ремети дисање и кочи говор сваки пут када се дете нађе у неизвесној ситуацији, жели, на пример, нешто да саопшти непознатој особи, или треба да одговара на часу.

Једноставно и ефикасно


Када такву децу покушавамо да охрабримо саветима, резултати изостају јер таквим приступом активирамо бета-таласе. Мисао, реч, савет, једноставно не допиру до алфа-таласа. Па ипак, иако се до овог дела свести не стиже уобичајеним путевима, постоји кључ који отвара и његова врата. У лакшим облицима муцање се може уклонити за само један сат терапије која обухвата различите методе, тврди докторка Петровић-Стоилковић. За дете је терапија пријатна и једноставна.

– Посебно одабраном антистрес методом брише се непријатан доживљај, а затим се на нивоу алфа-таласа синхронизују дисање, осећања и говор. Други део третмана је усмерен на јачање дететовог самопоуздања које је ослабљено неуспехом у изговору и подсмевањем вршњака. У тежим случајевима овај специфичан психосоматски поремећај може се превазићи с више терапијских третмана.


Правилан изговор, писање и читање могу се савладати једноставним методама
Њима се, заправо, дисциплинује део свести на алфа-таласима да би дете могло да контролише стресне ситуације. Истим методама са успехом се лече поједине врсте тикова, хиперактивност, коригују сметње у читању и писању, зауставља ноћно мокрење. У старијим узрастима ђаци и студенти који имају тешкоће с учењем овим, мултидисциплинарним приступом, лако науче технике брзог савладавања градива.

Свест и осећања нису одвојени од тела као што их ми раздвајамо, наглашава докторка. Психо-физиолошки пут страха пролази кроз мишиће читавог тела. Применом различитих метода делује се на њихове тачке укрштања и успоставља равнотежу између делова свести и тела. За постизање успеха у савладавању муцања неопходна је и сарадња родитеља за коју се припремају посебним терапијским техникама.

Вера Бошковић
<a href="http://www.politika.co.yu/magazin/462/m2.htm" rel="nofollow">Izvor</a>