Mladi te¹ko stupaju u emotivne veze

[Bred]

| Izvor: B92, Politika 
Ni¹ -- Generacija dvadesetogodi¹njaka u Srbiji te¹ko stupa u emotivne veze, pokazuju istra¾ivanja.

Generacija koja je uèila pod sveæama i pod bombama i koja je prve lekcije o svetu odraslih saznavala iz TV dnevnika devedesetih, danas te¹ko stupa u emotivne veze, ka¾e profesorka Tanja Stefanoviæ za Politiku.

Istra¾ivanja Tanje Stefanoviæ, profesorke psihologije sa Filozofskog fakulteta u Ni¹u, dvadesetogodi¹njaci imaju veliku potrebu za emotivnim vezama i veliki strah od veza, a emocionalni odnosi u koje oni stupaju najbolje se mogu objasniti sintagmom „veze bez veze”.

Iako je novi milenijum doneo iluziju da je u partnerskim odnosima sve dozvoljeno i da imamo legitimno pravo da veæ na drugom sastanku zatra¾imo pozitivan rezultat testa na sidu i izve¹taj sa bankovnog raèuna, èini se da mladi nikada nisu bili nesigurniji.

Dve treæine devojaka imalo je izmeðu pet i deset emotivnih veza koje nisu trajale du¾e od ¹est meseci i koje su bile obele¾ene izbegavanjem emotivne bliskosti i izra¾enim strahom od povreðivanja. Tanja Stefanoviæ obja¹njava da su takve veze normalna posledica nenormalnog naèina ¾ivota i uslova u kojima su one odrastale.

"U uzorak mog istra¾ivanja u¹lo je 115 studentkinja Filozofskog fakulteta u Ni¹u, uzrasta od 20. do 24. godine. Ako bismo pogledali u kalendar znaèajnih dogaðaja u njihovom ¾ivotu, videli bismo da su te devojke zakoraèile u emotivno i hormonalno najburniji period svog ¾ivota u isto vreme kada je njihova zemlja kroèila u pakao graðanskog rata. Njihov unutra¹nji haos preklopio se sa haosom njihovog odrastanja. To je generacija koja je uèila pod sveæama i pod bombama i koja je prve lekcije o svetu odraslih saznavala iz TV dnevnika devedesetih. To su devojèice koje su gledale i Vukovar i Bosnu, èiji su se oèevi ili skrivali od vojnih pozivara ili bili na prvoj liniji fronta i iz rata se vraæali sa raznim straviènim prièama. Preplavljeni svojom anksiozno¹æu i strahom od sutra¹njice njihovi roditelji im nisu ponudili nikakvo „uputstvo za upotrebu” ¾ivota i nikakav priruènik za razumevanje emotivnih veza. Zbog toga su ta deca ponela poruku da je ¾ivot stra¹an i da je svet odraslih sinonim za ¹etnju po emotivnom minskom polju sa potpuno neizvesnim ishodom kada æe neka mina eksplodirati i zbog toga prave dva koraka unapred, pa onda – tri koraka unazad. One imaju veliku potrebu da budu voljene i da budu deo para i istovremeno oseæaju parali¹uæi strah od veza. One nisu samo prepla¹ene emotivnim vezama, one su prepla¹ene ¾ivotom", obja¹njava Tanja Stefanoviæ.

Osnovna ideja njenog istra¾ivanja bila je da se ispita da li je strah koji boji emotivne odnose mladih „nasleðen” iz odnosa sa roditeljima ili su ti strahovi „pokupljeni” na putu njihovog odrastanja.

Sagovornica Politike, koja veæ nekoliko godina istra¾uje emotivne odnose u koje stupaju pripadnici mlade generacije, ka¾e da je do 2002. godine dominantan tip emocionalnih odnosa dvadesetogodi¹njaka bio simbiotski obrazac veze.

„To su veze u kojima dominira preokupiranost partnerom i razmi¹ljanje o njegovim mislima i postupcima i u kojima kvalitet na¹eg samopo¹tovanja direktno zavisi od kolièine emocija koje dobijamo od partnera, od kolièine telefonskih poziva i ne¾nih SMS poruka koje primimo u toku dana. I u kojima se pozitivna slika o sebi svom silinom uru¹ava ako partner napravi jedan telefonski poziv manje u odnosu na prethodni dan ili ako imamo do¾ivljaj da je emotivna komunikacija za jedan stepen „hladnija” u odnosu na juèera¹nji dan.

Dominirajuæi partnerski obrazac dvadesetogodi¹njaka i tridesetogodi¹njaka na Zapadu jeste odbacujuæi stav prema partneru i emotivnim vezama. Mladi koji odrastaju u zapadnoj hemisferi su u svom detinjstvu nauèeni da svet nije sigurno mesto, da su ljudi kvarljiva roba i da je jedina sigurna investicija ulaganje u sebe, a ne u partnerski odnos, pi¹e Politika.

B92