Iz ugla psihijatra - zlocin

[AquArius]

IZ UGLA PSIHIJATRA

Zloèin nad detetom

Termin Zloèin u pravnoj terminologiji se odnosi na krivièna dela sa najte¾om pravnom kvalifikacijom, s obzirom na posledice koje izaziva (ubistvo, razbojni¹tvo, izdaja, genocid). U na¹em pravu, zloèin ne predstavlja posebnu kategoriju kriviènih dela, ali se ovaj termin upotrebljava u nekim odredbama posebnog dela kriviènog zakona, kao, na primer kod 'ratnih zloèina', 'zloèinaèkog udru¾ivanja', itd.

Meðu zloèine, koji izazivaju najveæi odijum i zgra¾avanje normalnih ljudi, spadaju zloèini nad malom, nevinom, nemoænom decom od strane osobe, koja vr¹i nasilje. Najèe¹æi zloèini nad malom decom su seksualno zlostavljanje ili ubistvo deteta. S jedne strane, imamo malo nevino dete, bez jedne ru¾ne misli u glavi, koje, u zavisnosti od uzrasta, ne mora u prvi mah da shvati ¹ta se sa njim de¹ava, i da se na adekvatan naèin brani, kada shvati da se s njim de¹ava ne¹to neuobièajeno i nepoznato, ali ugro¾avajuæe.
Ne napadaju svi manijaci na istovetan naèin. Veliki je broj onih koji prijateljski i sa osmehom prilaze trenutno usamljenom detetu, nude ga bombonama ili èokoladom. Kada se dete sprijatelji sa takvom osobom, postaje prijateljski raspolo¾eno i sa njime je tada lako manipulisati. Osoba koja ima nameru da seksualno zloupotrebi dete, nakon poznanstva, lako æe ga odvesti u neki ¾bun i poku¹ati da ga siluje ili postavlja neke druge zahteve, sa seksualnom pozadinom. Ovakvi oblici zloupotrebe dece nisu nimalo retki. Samo se o njima mnogo ne prièa i ostaju anonimni za druge ljude ili èak porodicu deteta. Ali na deci ostavljaju te¹ke psihièke traume za ceo ¾ivot i za ulazak u normalnu vezu sa partnerom, u poznijim godinama, kada za tako ne¹to doðe vreme.

Ubistvom pobesnele zveri
  Poslednjih godina, na¾alost, u porastu je broj zloupotreba i zloèina nad malom decom, u na¹oj sredini. I, ¹to izaziva u¾as u du¹ama ljudi, koji se susreæu sa ovakvim dogaðajima, preko masovnih medija, to je da se zloèini, upravljeni prema deci, ne samo umno¾avaju veæ i dogaðaju, ne samo sa stranim osobama, veæ i od strane sopstvenih roditelja ili najbli¾ih roðaka, sa svojoj roðenom decom. U Engleskoj, gotovo svakog dana u novinama osvane novi sluèaj èedomorstva ili seksualnog nasilja nad detetom, poèinjen od nepoznatih osoba ili deèjih roditelja.
Isto zlo sada je zadesilo i na¹u zemlju. Dovoljno je, svakodnevno, samo pogledati u novine i da vam presedne dan. Objavljuju se monstruozna porodièna ubistva. Izvr¹avaju ih ljudi pomraèenih umova. Da navedemo samo primer trogodi¹nje Katarine Jankoviæ iz Beograda, koju je silovao, sve do smrti, Mali¹a Jevtoviæ (33), penzionisani policajac, u prisustvu njene majke Ane Filipoviæ, oznaèene kao sauèesnik, koja je sedela i pu¹ila, dok se njen ljubavnik Mali¹a i¾ivljavao u ¹umi nad njenom æerkicom. U ovom sluèaju, ne postoje nikakve kazneno-popravne mere.
Mali¹a Jevtoviæ nije èovek nego zver, i to besna, a besne zveri se ka¾njavaju najstro¾ijom kaznom, koja postoji, jer besne zveri recidivantno ubijaju. Ubistvom pobesnele zveri. Zbog ovakvih sluèajeva treba vratiti smrtnu kaznu. Jer to, ¹to je ova besna zver poèinila, groznije je od svakog horora a svaka kazna za izvr¹eno ubistvo mala.
Uvek sam govorio da su vatreni borci protiv smrtne kazne, èak i u sluèajevima kada su svi razlozi za njeno izvr¹enje ispunjeni, pomalo kukavice a pomalo dvoliènjaci, a, tek, na kraju, razumni mislioci. I da nedovoljno znaju ¹ta znaèi drugome oduzeti pravo na ¾ivot a svoju sudbinu prepustiti zakonu, da im odmerava du¾inu ostatka ¾ivota.
Kome je potreban njihov ¾ivot? ®ivot monstruma? Najrigoroznije mere treba odrediti ubicama dece. Jer deca su meðu ljudima, ne¹to posebno i, iznad svega, sveto.
Nastaje vreme, kada svaki èlan porodice, mo¾e nasrnuti na drugog èlana porodice i povrediti ga, ubiti ga ili silovati. Ili kom¹ija na kom¹iju. Novina DANAS izve¹tava da je u Smederevu, jula meseca pro¹le godine, deèak silovao ¹estogodi¹nju kæer svojih hranitelja. POLITIKA od 22. jula 2005. godine objavljuje udarni naslov: Mu¾ ubijen, ¾ena te¹ko ranjena. DANAS od 23-24 jula 2005. godine: Oèuh osumnjièen da je ubio pastorka. I, tako, u nedogled. Treba li vi¹e? Ne treba, jer bi veæ bilo neukusno. I mazohistièki, nabrajati mnoge druge sluèajeve. Nespomenute sluèajeve ne da zaboravljam. Svima podjednako odajem po¹tu ovim putem.

Buðenje zloèina agresivnosti
U kontekstu napred navedenih èlanaka, koji èesto sa dosta nepotrebnih detalja objavljuju ove tekstove, mislim, kao psihijatar i psiholog sa iskustvom, da su prenagla¹eni i da se sve te èinjenici mogu objaviti sa manje opisa i manje slika, ne ulazeæi nepotrebno u brojne detalje, koji imaju nekrofilna obele¾ja. Opisivanje straviènih prizora smrti ili umiranja za èitaoce deèjeg uzrasta mogu da budu do¾ivljaj velikog rizika, za njihovo mentalno zdravlje. Èitanje ovih tekstova ili posmatranje fotografija ¾rtava mo¾e da probudi za decu mnoge arhajske strahove i reaktivira potisnute, bilo na svesnom planu, bilo na nesvesnom planu, u vidu raznih oblika psihièkih i telesnih tegoba, iznenadnih promena raspolo¾enja, stanja preplavljujuæeg straha nepoznatog porekla ili u¾asnih noænih mora.
Smrt kao èin i kao realnost, o kojoj svedoèi fotografija ili pokretna slika (film, TV), u du¹i dece poni¹tava sve zabrane i sve postaje dozvoljeno i moguæe. Udariti druga bez veæeg razloga, razbiti mu glavu, ubosti ga no¾em ili izbiti oko. Zato, jedan savet. Ovakve tekstove treba objavljivati. Ne treba æutati. Ali strogo informativno.
©ta se to dogaða, pitaju se nedovoljno upuæeni graðani? Da li se ponavlja biblijsko vreme, kada su u nekim periodima deca ubijana, od roditelja posednutih neèastivim. Kao da se i sada spustio neèastivi i pomutio mozgove roditeljima ili ostalim èlanovima porodice, u na¹oj sredini. Porodièna bliskost ne mora da bude u bilo kakvoj vezi izmeðu odraslog i deteta. ®rtva i zloèinac se mogu poznavati ali i videti prvi put, pa da se nasilniku probudi luda ¾elja, iz sasvim nepoznatih razloga. Deca bivaju, u nekim sluèajevima, silovana od pred¹kolskog uzrasta, pa, sve do puberteta. Siluju se èak i bebe. Tu pamet staje. Kakva su to èovekolika biæa, koje èine takva monstruozna zlodela. Zlodela nepoznata i u ¾ivotinjskom svetu. Kao ¹to mo¾emo proèitati u novinama, nasilnièke osobe svoj seksualni furor nad bebom, ne obustavljaju sve dok je ne ubiju, u stanju pomraèenog uma. Mnogi roditelji seksualno ¾ive sa svojom decom (najèe¹æe æerkama) godinama i dr¾e ih zatvorene u posebnim prostorijama.
U jednom broju, ovakvi sluèajevi se relativno lako otkrivaju i prepoznaju. Radi se o du¹evno bolesnim osobama, te¹kim seksualnim psihopatama, mentalno zaostalim i senilno dementnim osobama, osobama u stanju akutnog pijanstva, koje su netolerantne na alkohol, kod dementnih epileptièara ili meðu onima sa hroniènim psihozama, èija je uraèunljivost, u vreme izvr¹enja ovih zlodela, bila bitno smanjena. Po¹to su te osobe intelektualno ozbiljno o¹teæene a nagoni im funkcioni¹u ali se ne prazne na prirodan naèin, oseæaju potrebu za seksualnim rastereæenjem, po svaku cenu, ne birajuæi naèin. Kako se ne usuðuju da napastvuju starije osobe, koje se mogu braniti, biraju malu decu i nemoæne osobe i starice. Na Kosovu, u ovom ratu, zabele¾en je jedan specifièno albanski specijalitet. Silovan je veliki broj srpskih starica. Kao da su starice predstavljale posebno atraktivan cilj za jedan deo razularenih Albanaca.

Ubistva unutar porodice
Drugu grupu, èine oni koji u prvi mah ne deluju nasilnièki, a jo¹ manje opasno. U poslednje vreme, sve èe¹æe se sreæemo sa osobama koje, naoko, deluju kao sav normalni svet, imaju porodice i decu, pristojno se pona¹aju sa kom¹ilukom, pred svetom pokazuju izrazite simpatije prema deci, jednom reèju, ne ispoljavaju bilo kakve znakove du¹evne nenormalnosti. Meðu njima ima i ne¾enjenih mladiæa ili sredoveènih ljudi, sa nerazre¹enim edipalnim ili Elektra kompleksom, koji preferiraju odnose sa malom decom, suprotnog ili istog pola. Konaèno, meðu ovim zloèincima ima osoba sa te¹kim poremeæajima liènosti, intolerantne na alkohol ili sa niskim nivoom tolerancije na stres, strah i razlièite frustracije. Oni reaguju impulsivno na najmanje provokacije, po sistemu kratkog spoja, sa su¾enom sve¹æu.
Neke od ovih osoba, kasnije se ne seæaju svoga pona¹anja, jer su ga izvodila u sumraènom stanju. Mnoge od njih, neposredno nakon zloèina nad detetom, idu kuæi, veèeraju i ¹ale se sa familijom, gledaju televiziju, zatim, odlaze na spavanje i sutradan se ne seæaju nièega. Kod ovakvih osoba, postoji trajna ili predominantna ¾elja za seksualnom aktivno¹æu sa pubertetskim detetom ili decom. Takva osoba mora da ima preko ¹esnaest godina ili da je bar pet godina starija od deteta.
Takve osobe, posebno se kreæu u prostorima veæih parkova, oko ¹kola pri kraju nastave, kada se deca vraæaju kuæi, posebno u sumrak ili gde deca idu sama ulicom bez pratnje. Na ovim mestima mogu da ispolje i druge razlièite seksualne sklonosti i aktivnosti, pri èemu je svaki relativno redak. Jo¹ iz gimnazijskih dana, seæam se voajera, koji su u kapijama doræolskih kapija, saèekivali na¹e drugarice i pokazivali im svoje genitalije. Ima toga i danas. Posebno ima jedan broj takvih osoba koje saèekuju devojèice uveèe, ispred liftova ili u samim liftovima, koji tek na njihovo glasno zapomaganje be¾e ili poku¹avaju da im zapu¹e usta.
Ipak, poslednje godine karakteri¹u zloèini roditelja nad decom u svojoj kuæi. I, uop¹te, ubistva unutar porodice. Sin ubio majku, majka ubila oca, otac pobio decu. Ovaj oblik je postao tipièan poslednjih godina. U takvim kuæama, po obièaju, nikada nisu vladali harmonièni odnosi izmeðu roditelja ili roditelja i dece. Roditelji su se tukli pred decom. Kada bi jedno dete pri¹lo da odbrani slabijeg roditelja, drugi roditelj bi svu svoju agresiju bukvalno istresao na svoje dete.
Kako je jo¹ od Frojda poznato da se seksualnost i agresija èesto zajedno pojavljuju ili prelaze jedno u drugo, tokom svaðe ne retko dolazi do erotizacije, sa su¾enjem svesti, kada erotizirani roditelj nasrne na svoje dete i siluje ga pred ostalim èlanovima porodice, uz pretnju, na kraju, da o ovome nikome ni¹ta ne govori, jer æe ih sve ubiti sve po kuæi. U koliko mu se ostali èlanovi porodice usprotive, u stanju je da ih bije, sve dok su u stanju da pru¾aju otpor. U koliko je ovakva osoba popila jo¹ malo alkophola, onda osoba u alkoholisanom stanju i, u stanju eksplozivnog afekta i su¾ene svesti, mo¾e da ubije celu porodicu. Kolektivna porodièna ubistva nisu nikakav izuzetak.

Pravo i praviènost
Zloèini nad decom su sve èe¹æi. Decu donose kom¹ije ili majka u ambulante, prekrivene modricama i krvave. Neki lebde izmeðu ¾ivota i smrti. Lekari se i¹èuðavaju kada dobiju informaciju da je jedan od roditelja iskasapio dete. Izraz je drastièan ali taèan. Ovakvi sluèajevi, izuzev unutar porodice, brzo odlaze u zaborav. Za sada to samo registrujemo. Jo¹ uvek, na¾alost, ni nauka nije uspela u potpunosti da odgonetne sve psihopatolo¹ke motive kriminalnog i ubilaèkog pona¹anja unutar porodice, jer ovi manijaci ne spadaju svi u istu kategoriju mentalno defektnih liènosti.
Zakonska regulativa, koja je krajnje blaga i neprimerena te¾ini delikta, kao i posledicama, o kojima je potrebno u ovakvim sluèajevima posvetiti punu pa¾nju, jer se radi o detetu u fazi psihofizièkog rasta i sazrevanja, jo¹ uvek se ne menja. Jo¹ uvek su na snazi zakoni, decenijama stari i prevaziðeni. Sudovi, zbog delikatnosti ovakvih pretresa, takve osobe èak i izbegavaju a sudski ve¹taci pi¹u stereotipne ekspertize, koje lièe jedna na drugu, kao jaje jajetu, i sve se svr¹i sa nekoliko meseci zatvora. A, pritom je iz psihijatrije poznato, da se meðu osobama koje se zloèinaèki pona¹aju, ima veliki broj povratnika. I da æe ubrzo po izlaska iz zatvora recidivirati. Ponovo poèeti da se nasilnièki pona¹aju, siluju ili ubijaju. I opet æe neèija majka zaplakati. I peæi æe je opet deèje suze nevinog deteta. I ko æe platiti i èime te suze? Pitamo se: gde su tu, pravo i praviènost?
Policija, nakon ovakvih zloèina, kasni na pozive porodice ili kom¹iluka. Kada, konaèno, doðu, i kada ih neko od ukuæana ili kom¹ija upita: za¹to manijaka ne vode sa sobom, dok jo¹ nije pobio sve po kuæi, ¹to ih je ostalo, obièno odgovaraju: A gde da ih vodimo? Bolje da sedi tu kod kuæe, mo¾e da bude i koristan, nego u zatvoru. Ionako su zatvori puni. Mi æemo da ga ponekad posetimo, pa, ako se ne popravi, i da ga odalamimo nekoliko puta. Isprebijana deca i ¾ena stoje i æute. Nemi! Ne znaju ¹ta bi odgovorili. S druge strane, ulice i parkovi su noæu pusti. Ni traga od pozornika. A silovana osoba, sreæna ¹to je pre¾ivela nasrtaj na ¾ivot i telo, nekoga seksualnog manijaka, preæutkuje nesreæan dogaðaj. Ni reè ne sme nikome da progovori, da se ne bi odala. A u na¹oj primitivnoj i konzervativnoj sredini, o tome je bolje ne govoriti. Jer æe takva osoba ostati sa ¾igom na èelu, stigmatizovana. I niko je vi¹e, kada odraste, neæe hteti za ¾enu, majku svoga deteta.
Sada¹nja situacija, danas je takva, da zvono zvoni na uzbunu. Oèekujemo neke konkretne mere. I, to ¹to pre. Moramo za¹tititi ¾ivot i detinjstvo na¹e dece, da se, ¹to pre, odr¾i na gradskom i republièkom nivou, savetovanje svih relevantnih struènih foruma, koje bi najpre identifikovale ovu pojavu i odredile njene dimenzije. Akcija mora biti struèna i sveobuhvatna, ako ¾elimo uspeh. A zakonska regulativa znaèajno se mora poo¹triti, to je imperativ, jer za¹tita dece zahteva o¹trije zakone, od onih koji reguli¹u problem pogre¹no parkiranih automobila. To je na¹a sveta du¾nost. Odnosno, trebalo bi da bude. Jer ovo je pojava koja ne pravi bilo kakve iznimke. Od nje su bukvalno svi ugro¾eni. Pre svih, deca koja jo¹ nisu ni zakoraèila u ¾ivot a veæ su probala pakao.

tekst u celini preuzet sa sajta http://www.politika.co.yu/viva/ (preuzeto iz arhive)