Dopisno studiranje: Internetom do diplome

[Bred]

Moguænost visokog obrazovanja na inostranim
                  visokim ¹kolama i fakultetima za na¹e studente odnedavno je
                  uveæana primenom novih informacionih tehnologija - putem
                  interneta. Doskora je bilo nezamislivo a sada je veæ sasvim
                  moguæe: ne odlazeæi iz Srbije, mo¾e se studirati na nekom od
                  fakulteta u Francuskoj ili Velikoj Britaniji
Putem dopisnog studiranja iz na¹e zemlje mogu se pohaðati
                  visokoobrazovne ustanove u Velikoj Britaniji i Francuskoj. Za
                  ¹kole u Velikoj Britaniji, preko Britanskog saveta, Terazije
                  8/1; a za ¹kole u Francuskoj, preko Francuskog kulturnog
                  centra, Knez-Mihailova 31.
Preko Britanskog saveta, ovaj program visokog obrazovanja
                  kod nas traje veæ deset godina. Studenti mogu da pohaðaju
                  Univerzitet u Londonu, sa svim grupama i katedrama. Mogu
                  pohaðati i sve dr¾avne fakultete u Francuskoj koje zastupa
                  Francuski kulturni centar u Beogradu. Na ovaj naèin steèene
                  diplome priznaju se ¹irom sveta, a mogu se pohaðati osnovne,
                  poslediplomske i magistarske studije. Ono ¹to bi mnoge mlade
                  ljude kod nas moglo privuæi prilikom izbora ¹ta i kako
                  studirati jeste cena. ©kolarina za Londonski univerzitet
                  iznosi oko 2500 funti za kompletne studije (naravno, cena
                  varira u zavisnosti od smera), dok je studiranje na francuskim
                  dr¾avnim fakultetima besplatno. Potrebno je samo da se plati
                  administrativna taksa koja iznosi od 140-700 evra. Do
                  stipendije se te¹ko dolazi, osim ukoliko to ponude sami
                  univerziteti, ¹to je veæ bio sluèaj sa studentom iz Britanskog
                  saveta koji je, posle zavr¹enih osnovnih, dobio stipendiju za
                  poslediplomske studije.
Za studiranje na ovaj naèin mora
                  postojati dokaz o znanju engleskog ili francuskog jezika, ¹to
                  se stièe preko samih kulturnih centara u Beogradu. Tako je za
                  studije u Engleskoj potrebna Kembrid¾ ili IELTS diploma, a za
                  Francusku DELF, odnosno DALF. Takoðe, treba znati da za
                  studije u stranoj zemlji putem interneta nije potrebno kod nas
                  polagati prijemni ispit.
- Ne postoji prijemni ispit u klasiènom smislu, veæ se
                  svaka molba potencijalnih studenata razmatra uèinkom iz
                  srednje ¹kole. Za osnovne studije u Londonu potrebno je
                  prilo¾iti: svedoèanstva i diplomu srednje ¹kole prevedene na
                  engleski jezik i potvrdu o znanju engleskog jezika. Molba koja
                  se popunjava nalazi se na sajtu, za svaki smer posebno. Na
                  osnovu uspeha iz srednje ¹kole, donosi se odluka da li æe
                  kandidat biti primljen ili ne. Medjutim, postoji i moguænost
                  da se da uslovna ponuda, po kojoj ako kandidat, na primer, ima
                  dvojku iz matematike a ¾eli da studira ekonomiju, mora da
                  polo¾i ispit iz datog predmeta. Ako u tome uspe, mo¾e biti
                  primljen naknadno. U Engleskoj ne postoji podela srednjih
                  ¹kola po smerovima veæ su sve ¹kole iste pa tako svako mo¾e da
                  upi¹e ¹ta ¾eli. Bitan je prosek. Za upis na poslediplomske
                  studije potrebna je diploma o zavr¹enim osnovnim studijama,
                  popunjena molba i uverenje o znanju engleskog jezika -
                  obja¹njava Jelena Saviæ iz Britanskog saveta.
Da bi se kandidat upisao na dr¾avni fakultet u Francuskoj,
                  nije dovoljna samo potvrda u vidu diplome veæ i potvrda o
                  polo¾enom prijemnom ispitu ili o upisu na neki od fakulteta u
                  na¹oj zemlji.
- U Francuskoj je matura izuzetno ozbiljna. To je te¾ak
                  ispit, pola¾e se veæi broj predmeta, veoma detaljno -
                  obja¹njava Sandra Krstiæ, iz Francuskog kulturnog centra. -
                  Osim toga, nema polaganja prijemnog ispita izuzev na
                  fakultetima umetnosti, gde se posebno vrednuje iskazani i
                  procenjeni talenat. Francuzi tra¾e da se poseduje indeks nekog
                  fakulteta - najbolje iz oblasti kojom bi se student bavio
                  tamo. Kandidat koji ima oèi¹æenu drugu godinu, pored dokaza o
                  znanju francuskog jezika, mora imati preveden spisak polo¾enih
                  ispita na matiènom fakultetu, sa biografijom i pismom o
                  motivaciji, ¹to se ¹alje izabranom fakultetu. Tek tada
                  nauèno-nastavno veæe odluèuje o prijemu. Najèe¹æe se desi da
                  puste studente da pohaðaju treæu godinu, uz polaganje
                  diferencijalnih ispita u zavisnosti od programa.
Starosna granica za upis na dopisno studiranje ne postoji.
                  Ono mo¾e trajati, u Engleskoj, u zavisnosti od smera, najèe¹æe
                  3-4 godine, s tim ¹to student mora da zavr¹i polaganje svih
                  ispita za 8 godina, dok poslediplomske traju 1-5 godina. U
                  Francuskoj najveæi broj studija traju 4 godine. Po novom
                  sistemu trajaæe oko 3, magistarske 2 i doktorati 3 godine.
                  Tako se za 8 godina mo¾e diplomirati, magistrirati i
                  doktorirati.
Kada je reè o ovom naèinu studiranja, treba istaæi da
                  predavanja u uobièajenom smislu te reèi ne postoje, veæ
                  studenti sami spremaju ispite pomoæu literature i dopisno,
                  putem interneta. Eventualno, mogu i da se sami organizuju sa
                  nekim profesorom u vezi konsultacija. Literaturu ¹alje
                  univerzitet putem diplomatske po¹te. Studenti su èlanovi
                  biblioteka kulturnih centara, gde mogu da doðu do odreðenih
                  informacija. Sandra Krstiæ pohaða jedan od programa francuskog
                  fakulteta, po kome zavr¹ava dve godina studija
                  bibliotekarstva.
- Sve ide preko interneta na koji je postavljena osnova
                  preko koje se dobijaju informacije vezane za program. Svake
                  nedelje ¹aljem domaæe zadatke. Sve je potpuno virtuelno. Ono
                  ¹to nedostaje jeste interaktivna nastava, gde se direktno
                  obraæate predavaèu.
Ispiti u Francuskom kulturnom centru pola¾u se putem
                  interneta. Ne postoji moguænost da neko sa strane upadne u
                  sistem. Tokom cele godine ¹alju se domaæi zadaci, pola¾u
                  testovi i pi¹u seminarski radovi. Ocene se kraæu od 0 do 20, s
                  tim ¹to je 10 prolazna ocena i ekvivalent je na¹oj 6. Ispiti
                  se mogu polagati samo dva puta, odnosno postoji samo jedan
                  popravni. Ukoliko student ne polo¾i u drugom poku¹aju,
                  studiranje se prekida.
U Britanskom savetu ispiti se pola¾u pismeno, iskljuèivo uz
                  papir i olovku. Ispitni materijal se zatim ¹alje u London, gde
                  se pregleda. Rezultati sti¾u dva meseca posle ispitnog roka.
                  Ne postoje ogranièenja u polaganju ispita. Jedino pravilo je
                  da se ispiti moraju polagati redom. Ne postoji ni klasièno
                  «padanje na godinu» veæ se mora polo¾iti ispit jednog nivoa da
                  bi se pre¹lo na sledeæi, ¹to je uslov za produ¾enje
                  studiranja. I u jednom i u drugom sluèaju ispiti se pola¾u
                  jednom godi¹nje.
Studenti iz na¹e zemlje se, po statistici, na francuskim
                  fakultetima veæinom opredeljuju za dru¹tvene nauke: prava,
                  ekonomiju, politièke nauke, francuski jezik i knji¾evnost i
                  umetnièke studije. Ovo se tumaèi time da nedovoljno dobro
                  znaju francuski jezik. Ipak, mnogo ih je koji su
                  zainteresovani za poslediplomske studije. Na Londonskom
                  univerzitetu na¹i studenti najèe¹æe upisuju: menad¾ment,
                  ekonomiju, politiku i meðunarodne odnose i informatiku.
U Britanskom savetu ove studije pohaða ¹ezdeset-sedamdeset
                  studenata. Veæ njih osam su zavr¹ili i dobili diplome
                  Univerziteta u Londonu. U Francuskom kulturnom centru ka¾u da,
                  meðu na¹om omladinom, vlada veæe interesovanje za odlazak u
                  Francusku nego za dopisno studiranje iz Beograda, jer je
                  ¹kolarina besplatna.
Prednost ovakvog studiranja, istièu u Britanskom savetu, je
                  i u tome da svako mo¾e da rasporedi svoje vreme kako ¾eli jer
                  ne postoje obavezna predavanja, pa tako mnogi mogu uporedo da
                  rade i studiraju. Meðutim, razlog malog broja polaznika je u
                  tome ¹to su ljudi skeptièni prema ovakvom programu studiranja,
                  a nisu ni dovoljno informisani.
                  Vi¹e informacija o dopisnom studiranju mo¾e se naæi na
                  sajtovima:
                  Za studiranje u Engleskoj <A class=style2
                  href="http://www.britishcouncil.org/yugoslavia"
                  target=_blank>www.britishcouncil.org/yugoslavia</A> i <A
                  class=style2 href="http://www.londonexternal.ac.uk/"
                  target=_blank>http://www.londonexternal.ac.uk/</A>
Za      studiranje u Francuskoj <A class=style2
                  href="http://www.ccf.org.yu/"
                  target=_blank>http://www.ccf.org.yu/</A>i <A class=style2
                  href="http://www.edufrance.fr/"
                  target=_blank>http://www.edufrance.fr/</A> .
                  M.Boroviæ