Amerika protiv D¾ona Lenona

[Bred]

Jedno je sigurno - dokumentarac „Amerika protiv D¾ona Lenona“ Dejvida Lifa i D¾ona Sejnfilda snimljen je i premijerno prikazan u Njujorku u pravi èas. Dok meðu intelektualnom elitom iz dana u dan raste talas nezadovoljstva Bu¹ovom politikom, svako umetnièko delo koje se mo¾e dovesti u vezu sa mehanizmima koje vlast primenjuje kako bi spreèila mirovni aktivizam imaæe pozitivan odjek u javnosti. Neko æe potez studija koji stoji iza prièe o Lenonu - antiratnom aktivisti (isti studio je realizovao i „Farenhajt 9/11“) oceniti kao proraèunat, ali utisak je da èitava ekipa ovog dokumentarnog filma deli isti stav: Lenon je svetac, a vlast je promenljiva kategorija.

Film poèinje nekoliko nedelja pred Bo¾iæ 1971, kada se Lenon uveliko dru¾i sa raznim „radikalnim elementima“ i od planetarne pop ikone transformi¹e u predvodnika mirovnog pokreta koji zagovara okonèanje rata u Vijetnamu. Njegove izjave, javne nastupe, koncerte i antiratne performanse prati Bela kuæa sa predsednikom Niksonom na èelu i, naravno, FBI. Tako nastaje „dosije Lenon“, jer - kako u filmu ka¾e Gordon Lidi, agent ozlogla¹ene Huverove slu¾be, „on je bio va¾na osoba i zato su njegove aktivnosti praæene“. Istina je, zapravo, da su se pribli¾avali izbori i da su protestni mar¹evi koje su na njujor¹kim ulicama predvodili D¾on i Joko predstavljali ozbiljnu opasnost za Niksonov novi mandat koji je bio neizvestan upravo zbog narastajuæeg otpora prema predsednikovoj agresivnoj retorici i ratnim dejstvima u Vijetnamu (ko je pomenuo Bu¹a?!).

I, koje sredstvo primenjuje vlast boreæi se protiv èoveka koji je „popularniji od Isusa“? Slu¾ba za imigraciju i naturalizaciju se pojavljuje kao tajno oru¾je Stejt departmenta koji progoni Lenona i Joko, i u procesu koji traje godinama preti deportacijom i uskraæivanjem gostoprimstva u Njujorku. O tome u filmu svedoèe brojne „glave koje govore“, od èuvenog novinara Voltera Kronkajta, preko advokata, muzièara i Lenonovih prijatelja do same Joko Ono èiji komentar boji èitav film, definitivno ga pretvarajuæi u prolenonovsko ostvarenje.

Progon jedne od najuticajnijih liènosti pop kulture zabele¾en je u brojnim knjigama i, u tom smislu, oni koji oèekuju da æe „Amerika protiv D¾ona Lenona“ staviti taèku na ovaj sluèaj - biæe razoèarani. S druge strane, autori su ve¹to ukomponovali originalne snimke mirovnih protesta, scene iz Lenonovog privatnog ¾ivota i prateæu ikonografiju s poèetka sedamdesetih sa izjavama svedoka vremena, pa se film mo¾e èitati i kao prièa o idealizmu jednog èoveka i jednog doba. Najdragoceniji i najintrigantniji su, svakako, snimci samog Lenona koje je na momente gorko cinièan, a potom non¹alantno razdragan kao da ga èitava jurnjava sa slu¾bom nimalo ne dotièe. Na pitanje da li je ogorèen, odgovara: „Ne. Vreme leèi sve rane“.

Na kraju, „Ameriku protiv D¾ona Lenona“ trebalo bi najpre da pogledaju generacije koje nisu imale privilegiju da odrastaju uz muziku „Bitlsa“, oni koji su se rodili godine kada je D¾on Lenon ubijen, a koji su muzièki ukus i ¾ivotne stavove formirali tokom turbulentnih devedesetih. Njima se pru¾a prilika da otkriju za¹to je „Dajmo ¹ansu miru“ mnogo vi¹e od jednog pevljivog refrena, kao i da postanu svesni velièine ali i cene dru¹tvenog anga¾mana danas aktuelnih umetnika.

Maja Vukadinoviæ

blic