Energija sunca kuca na vrata

[Bred]

Danas.co.yu
Svako ko veruje da æe cena nafte nastaviti da pada vara se. Trenutno smirivanje cene nafte i gasa je bilo samo odmor pred novi skok. Sve veæe potrebe za energijom utièu da se svi, sve vi¹e okreæu alternativnim izvorima.

Struènjaci su upozoravali da zemlje OPEKA neæe dopustiti, ogranièavajuæi proizvodnju ako treba, da prodaju barel nafte znatnije ispod 60 dolara. Èim je cena barela pre nekoliko dana pala ispod 58 dolara reagovale su.

Smanjile su proizvodnju na 27 miliona barela dnevno. ©to zbog ogranièenja proizvodnje nafte, ¹to zbog krize izazvane zbog probe atomske bombe u Severnoj Koreji, tek cena je opet skoèila na 60,50 dolara.

Vlasnici automobila na cene nafte, reagovali su smanjenjem potro¹nje goriva, na primer u Francuskoj za 1,5 odsto, dok se prodaja automobila smanjila za preko deset odsto. Pad proizvodnje u automobilskoj industriji mogao bi ozbiljno da ugrozi svetsku ekonomiju.

Ogranièene poznate rezerve nafte, uz nova izvori¹ta na moru sa veæom cenom eksploatacije, jer su na velikim dubinama i znatno udaljena od obale, kao i nesigurnost na Bliskom istoku, uslovili su potrebu za alternativnim izvorima: gorivima iz biomase, kao i sunèevoj energiji, vetru, termalnim izvorima, a odskora i kori¹æenju energije talasa mora i okeana.

Prema podacima Centra za inovacije EU u pogledu kori¹æenja alternativnih izvora i planovima za buduænost najdalje je oti¹la ©panija, dok je slede Velika Britanija, Italija, Danska, Irska, Nemaèka, a od zemalja izvan EU: SAD, Indija i Norve¹ka.

©panija je najvi¹e iskoristila snagu vetra. Energiju sunca najvi¹e koriste SAD u svetu, a ©panija u EU, u kojoj nove stambene zgrade moraju da budu opremljene sa instalacijama za grejanje sunèevom energijom. Biomasu najvi¹e koriste ©panija i SAD, dok iza njih malo zaostaje Britanija. Kori¹æenje energije talasa je na samom zaèetku, zasad u eksperimentalnoj fazi u Portugaliji, Britaniji i ©kotskoj.

Kada se poèelo sa kori¹æenjem alternativnih izvora smatralo se da æe oni u najboljem sluèaju uspeti da obezbede tek desetak odsto od ukupnih potreba za energijom. Danas se sa sigurno¹æu tvrdi da æe oni zadovoljiti sigurno 15, dok optimisti smatraju i 25 odsto energije. Èasopis Komisije EU "Evropske inovacije" predviða da æe oko 2040. godine svet 25 odsto svojih potreba podmirivati sunèevom energijom. I danas se najvi¹e koristi sunèeva energija i to na dva naèina.

Prvi, zahvaljujuæi poluprovodnicima (na bazi vrlo èistog silicijuma) sunèeva svetlost se pretvara direktno u elektriènu energiju. Danas je u evropskim dr¾avama instalisano 1.800 MW za proizvodnju elektriène iz sunèeve energije, ¹to odgovara snazi tri najveæa bloka u termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu.

Smatra se da æe na ovaj naèin Evropska unija 2010. imati instalisanu snagu od najmanje 3.000 MW, verovatnije 6.000 MW.

Drugi naèin, nazvan "heliotermièki", je zagrevanje sunèevom energijom vode, koja se koristi za grejanje prostorija ili kao topla voda u domaæinstvima. Na krovovima i, gde moguænosti dozvoljavaju, na fasadama zgrada instaliraju se povr¹ine za zagrevanje vode - panoi sa crnim plastiènim cevima kroz koje cirkuli¹e voda. Temperatura vode dosti¾e 60 stepeni.

U zemljama EU 2002. je bilo instalirano 12,3 miliona kvadratnih metara ovih povr¹ina za zagrevanje vode. Njihova povr¹ina se uveæava za 1,5 milion kvadratnih metara svake godine. Danas se koriste i kapteri sunèeve energije sa cevima u bezvazdu¹nom prostoru, koji su skuplji ali zato imaju neuporedivo veæu efikasnost.

Berlinska op¹tina iznajmljuje krovove op¹tinskih zdanja privatnicima, koji postavljaju na povr¹ine okrenute jugu instalacije za direktnu proizvodnju struje iz sunèeve energije, koju prodaju elektrodistribuciji.

Na¹a nekada¹nja zemlja, Jugoslavija, nije ni¹ta èinila u pogledu energije kada je u prvoj polovini sedamdesetih do¹lo do naftne krize.

Dok se svet prilagoðavao novonastaloj situaciji, na¹a zemlja je èekala da "sve proðe", da opet sve bude kao nekad. A ¹ta danas Srbija èini dok cena nafte raste, dok se svet okreæe alternativnim izvorima energije, pre svega sunèevoj energiji? Beograd ima neuporedivo vi¹e sunèanih dana nego Berlin, a na koliko na¹ih krovova su postavljeni paneli za grejanje vode? Nema èak ni planova.

b92