Kvalitetni lekovi po povoljnoj ceni

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

Britanski Institut za klinièku praksu je nezavisna institucija koja odluèuje koje lekove æe finansirati nacionalni osiguravajuæi sistem, koji pokriva leèenje za sve graðane Velike Britanije. Gost RZZZO juèe je bila Kalipso Kalkidu, direktorka za meðunarodnu saradnju britanskog Nacionalnog instituta za klinièku praksu (NICE). Ona je istakla da se njena organizacija svakodnevno susreæe da sve boljim i novijim zdravstvenim tehnologijama i procedurama i sa sve veæim oèekivanjima pacijenata. Na¾alost, bud¾et za zdravstvenu za¹titu u Velikoj Britaniji je, kao i u svakoj drugoj zemlji, ogranièen i pacijenti ne mogu da oèekuju da æe dobiti svaki moguæi medicinski tretman. Zato je uvek bitno imati na umu koliko je lek efikasan i koja je njegova cena.
- Na¹ sistem nije savr¹en, ali mislim da uspevamo da odr¾imo solidan nivo zadovoljstva pacijenata. To govori i podatak da procenat pacijenata koji plaæaju i privatno osiguranje opada i trenutno iznosi samo oko deset odsto. Nacionalni sistem osiguranja u Velikoj Britaniji tokom devedesetih godina nije imao dobre standarde kvaliteta i bilo je mnogo razlika u pru¾anju zdravstvenih usluga u zavisnosti od toga u kom delu zemlje ¾ivi pacijent. NICE je osnovan 1999. godine i od tada Britanci imaju mnogo bolju zdravstvenu za¹titu i mnogo su im dostupniji lekovi - rekla je Kalipso Kalkidu.
Naravno, kao i srpski RZZZO, i NICE trpi veliki pritisak farmaceutskih kompanija oko uvr¹tavanja lekova na pozitivnu listu. U Velikoj Britaniji su jasno propisani vidovi saradnje i naèini komunikacije, tako da i NICE ima veæu slobodu odluèivanja.

Iskustva
Hrvatska, na primer, ne prati sistem NICE, pa njihov fond za zdravstveno osiguranje èesto na pozitivnu listu uvr¹tava i lekove koji nemaju dokazano visoko pozitivno dejstvo na odreðenu bolest, a mnogo ko¹taju. Zato je u hrvatskom dr¾avnom fondu napravljen veliki manjak pa pacijenti trenutno za svaku uslugu plaæaju po 20 odsto njene cene.
Hrvatska, na primer, ne prati sistem NICE, pa njihov fond za zdravstveno osiguranje èesto na pozitivnu listu uvr¹tava i lekove koji nemaju dokazano visoko pozitivno dejstvo na odreðenu bolest, a mnogo ko¹taju. Zato je u hrvatskom dr¾avnom fondu napravljen veliki manjak pa pacijenti trenutno za svaku uslugu plaæaju po 20 odsto njene cene.

U¹tede
Veliki deo novca iz zdravstvenih fondova ¹irom sveta odlazi na antibiotike. Zato u Velikoj Britaniji postoje jasni kriterijumi koji odreðuju da li ih odmah propisati ili saèekati, ili ih ne propisivati uop¹te. Zahvaljujuæi ovim kriterijumima ostvaruje se u¹teda od oko 3,7 miliona funti godi¹nje.


blic