Akutni ishemijski mozdani udar (slog)

[Bred]

Najnovije studije obavljene u Srbiji pokazale su
                  da je akutni ishemijski mo¾dani udar (IMU) – ¹log, kako se u
                  narodu ka¾e - prvi uzrok svih smrti u bolnièkim ustanovama,
                  kao i prvi uzrok smrti meðu ¾enama i drugi meðu mu¹karcima.
                  Veæ prema tim pokazateljima, dr¾imo neslavan rekord u Evropi,
                  èemu se mo¾e dodati jo¹ jedan pora¾avajuæi podatak: kod nas je
                  zabele¾en i veliki broj ljudi mlaðe starosne grupe (od 40 do
                  45 godina) koje mo¾dani udar pogaða iz istih razloga kao i
                  stariju populaciju - ¹to je posledica ateroskleroze. Prof. dr
                  Nada ©terniæ, ¹ef Odeljenja za cerebrovaskularne bolesti pri
                  Klinièkom centru Srbije i rukovodilac republièke radne grupe
                  koja je izradila „Nacionalni vodiè za ishemijski mo¾dani
                  udar“, uverena je da je ovaj za Srbiju izuzetno veliki problem
                  veoma potcenjen i da æe vodiè doprineti da se to promeni.
                  Lekarima æe pomoæi da se snaðu u poplavi raznolikih
                  dijagnostièkih pristupa i opredele za najsavremeniju
                  medicinsku doktrinu, a pacijentima æe biti omoguæeno da, bez
                  obzira u kom delu Srbije ¾ive, dobiju jednake ¹anse da budu
                  leèeni na najbolji naèin.
Kako prepoznati ¹log?
Prema klinièkoj slici, moglo bi se reæi da postoje dve
                  varijante mo¾danog udara (jedinu razliku èini faktor vreme).
                  Jedna se sastoji od prolazne ishemije mozga (to je takozvani
                  tranzitorni ishemijski atak, ili TIA), a druga je definitivno
                  definisani deficit mo¾dane funkcije, koji se ne mo¾e
                  popraviti.
TIA je prolazni poremeæaj; mo¾e samo da prethodi
                  eventualnom mo¾danom udaru i da time na njega upozori. Ovaj
                  prolazni mo¾dani atak mo¾e se manifestovati kao slabost jedne
                  polovine tela ili kao nagli gubitak vida na jednom oku, koji
                  se spontano vraæa. Ako je slabo¹æu zahvaæena desna polovina
                  tela, mo¾e se javiti i prolazni poremeæaj govora, kada
                  pacijent ne mo¾e da naðe odgovarajuæu reè a ne kad ne mo¾e
                  razgovetno da je izgovori.
Ranije se smatralo da je TIA poremeæaj koji se povlaèi za
                  24 sata. Danas je ta definicija revidirana. Prof. dr ©terniæ
                  nagla¹ava da TIA mora potpuno da se povuèe u roku od jednog
                  sata. Ako traje du¾e, onda se kod takvog pacijenta, kao po
                  pravilu, otkriju prava o¹teæenja u mo¾danom tkivu, odnosno
                  mo¾dani infarkti, a to je ono ¹to se klinièki pokazuje kao
                  ishemijski mo¾dani udar. Intenzivno trnjenje jedne polovine
                  tela, nestabilnost pri hodu, pojava duplih slika praæena
                  vrtoglavicom, muèninom i povraæanjem takoðe mogu biti
                  manifestacije TIA i mo¾danog infarkta.
Akutni ishemijski mo¾dani udar je poremeæaj mo¾dane
                  funkcije, nastao kao posledica poremeæaja krvotoka u odreðenom
                  delu mozga, ili difuzno.
Najèe¹æi uzrok mo¾danog udara je zaèepljenje krvnog suda
                  trombom ili materijalom koji je donet sa udaljenog mesta
                  (embolusom). U oba sluèaja biva spreèen dovod krvi u
                  perifernije delove arterije tako da onaj deo tkiva mozga koji
                  se tim putem snabdeva ostaje bez dovoljno kiseonika i
                  hranljivih materija.
Profesorka ©terniæ napominje, meðutim, da odreðena osoba
                  mora da bude na neki naèin predisponirana za razvoj akutnog
                  ishemijskog mo¾danog udara, da ima odreðene faktore rizika.
                  Najuticajniji meðu njima jeste povi¹eni krvni pritisak
                  (arterijska hipertenzija). I ovaj zdravstveni problem je,
                  prema oceni na¹e sagovornice, vrlo potcenjen, jer „40 odsto
                  ljudi koji znaju da imaju hipertenziju uop¹te je ne leèe, a da
                  ne govorimo o onima koji nikad ne proveravaju svoj krvni
                  pritisak“.
Drugi va¾an faktor rizika jeste ¹eæerna bolest (diabetes
                  melitus). Potom, gojaznost, ali ne toliko sama po sebi, veæ
                  vi¹e kao marker drugih bolesti jer gojazne osobe najèe¹æe
                  imaju i hipertenziju i dijabetes. Ne manje va¾an faktor rizika
                  je i poveæan sadr¾aj masnih materija u krvi –
                  hiperholesterolemija i hiperlipidemija. Pu¹enje, oko kojeg je
                  bilo dosta dilema i kontroverznih stavova, danas se smatra
                  potpuno nezavisnim faktorom rizika, koji udvostruèava
                  moguænost pojave ¹loga i udvostruèava rizik nastanka
                  ateroskleroze velikih, karotidnih arterija koje glavu
                  snabdevaju krvlju.
Na listi su i nedovoljno fizièko kretanje i stres. Stres
                  sam po sebi nema direktnog koliko indirektnog uticaja jer
                  dovodi do riziènih promena u organizmu (skok pritiska, na
                  primer). Ukoliko stres hronièno traje, skok pritiska se
                  fiksira i vodi u arterijsku hipertenziju. Stres izaziva i
                  oslobaðanje nekih supstanci (transmitera) koji favorizuju
                  nastanak ateroskleroze.
Kad nastupi drastièno smanjenje, ili potpuni prekid
                  krvotoka, u delu tkiva koji trpi najveæe o¹teæenje, u sr¾i
                  ishemije, poèinje proces koji vodi do æelijske smrti. ©ta se,
                  zapravo, dogaða u nervnoj æeliji? Prema obja¹njenju prof. dr
                  ©terniæ, prvo se prekida elektrièna aktivnost æelije. Dolazi
                  do promena na æelijskoj membrani, otvaraju se kanali kroz koje
                  kalijum izlazi napolje, a kalcijum, jon kome nije mesto u
                  æeliji, u velikim kolièinama ulazi u nju. Kalcijum razara neke
                  æelijske organele, ¹to pokreæe niz drugih procesa. Jedan od
                  njih je oslobaðanje materija toksiènih za æeliju
                  (neurotoksina), inaèe produkata pojaèane oksidacije.
                  Oslobaðaju se i neki transmiteri kao ¹to su glutamat i
                  aspartat, koji takoðe o¹teæuju æeliju i dovode do potpunog
                  razaranja nervnog tkiva (nekroze).
Ali, za razliku od nekroze do koje dolazi u centralnom delu
                  ishemije, uokolo postoji pojas pod imenom penumbra u kome su
                  æelije i dalje funkcionalno umrtvljene, ali ne mrtve, i na
                  koje se mo¾e delovati. „Svi terapijski poku¹aji u akutnoj fazi
                  ishemijskog mo¾danog udara usmereni su zato na æelije u
                  penumbri, na njihovu revitalizaciju“, nagla¹ava profesorka dr
                  ©terniæ.
Prema statistici, svaki dvadeseti pacijent æe, do kraja
                  prve godine od prvog ¹loga, do¾iveti i drugi pa se odmah posle
                  prvog udara preduzima takozvana sekundarna prevencija.
Fibrinoliza kao specifièna terapija
Pored svih elemenata karakteristiènih za primarnu
                  prevenciju (delovanje na faktore rizika kako do ¹loga uop¹te
                  ne bi do¹lo), tokom sekundarne prevencije se primenjuju i
                  antiagregacioni lekovi. Kao jedan od najdelotvornijih
                  medikamenata te vrste, prof. dr ©terniæ izdvaja aspirin, koji
                  ¹titi i srce i mozak, ali i jedan novi, jo¹ moæniji, koji
                  pacijenti bolje podnose - klopidogrel ili plaviks. Aspirin
                  mo¾e da izazove krvavljenja, nekad i alergije, dok plaviks
                  nema takva ne¾eljena dejstva. Prema napomeni profesorke
                  ©terniæ, plaviks je lek koji se apsolutno mora dati osobi koja
                  je do¾ivela ¹log ili infarkt srca, ukoliko se aspirin ne mo¾e
                  primeniti iz odreðenih razloga. On se, meðutim, ne koristi u
                  primarnoj prevenciji mo¾danog udara (i aspirin se preporuèuje
                  samo za sekundarnu prevenciju mo¾danog infarkta, odnosno
                  primarnu i sekundarnu prevenciju infarkta srca).
Postoji, takoðe, vrlo specifièna terapija koja se koristi u
                  sluèaju IMU. Reè je o fibrinolitièkoj (ili trombolitièkoj)
                  terapiji - razbijanju tromba. Profesorka dr ©terniæ nagla¹ava
                  da fibrinolitièka terapija, pri kojoj se koristi lek za
                  rastvaranje tromba, zahteva zadovoljenje nekih vrlo strogih
                  kriterijuma. Ta terapija se mo¾e primeniti samo u prva tri
                  sata od nastanka ¹loga, odnosno prvih njegovih simptoma - a
                  veæina pacijenata se, na ¾alost, javi kasnije. Drugi uslov za
                  primenu terapije je da lekar ima na raspolaganju kompletnu
                  dijagnostiku (laboratorija, skener, ultrazvuk...) 24 sata
                  dnevno, ¹to je od kljuènog znaèaja za precizno odreðivanje da
                  li je reè o IMU, ili mo¾da o krvavljenju.
Ukoliko su navedeni uslovi zadovoljeni, mo¾e se otpoèeti sa
                  fibrinolizom. Prema reèima na¹e sagovornice, ta terapija æe se
                  uskoro primenjivati i kod nas. Pri Klinièkom centru Srbije
                  upravo se formira medicinska jedinica za akutni mo¾dani udar,
                  koja æe biti opremljena prema svetskim standardima. Na¹i
                  struènjaci su tim povodom nedavno bili u poseti kolegama u
                  Maðarskoj, gde lekari veæ neko vreme primenjuje fibrinolitièku
                  terapiju. Maðarsko iskustvo je pokazalo da samo jedan odsto
                  pacijenata godi¹nje stignu na vreme, ili zadovolje ostale
                  kriterijume za primenu fibriolize. Kada to nije sluèaj,
                  preostaje da se pacijentu pomogne primenom veæ pomenute
                  sekundarne terapije – uvoðenjem aspirina nakon prva 24 sata
                  posle mo¾danog udara, i potom terapija plaviksom.
Gordana Tomljenoviæ

[Bred]

Mozdani udar i kako ga spreciti (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php?topic=7498.0)

Mozdani udar (http://www.b92.net/zdravlje/mozdani_udar.php)


[youtube=425,350]sAbORUhwun4[/youtube]