Blek Panters - novi srpski brend?

Started by Darker, 06-11-2006, 08:37:44

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

Darker

    
Тома Јанковић Пантер, краљ ноћног живота
Како сам опијао руске генерале
Вођа бенда „Блек пантерси” и власник истоименог сплава на Ади, родоначелник је надалеко чувеног сплаварског хедонизма

Адмирал славне речне флотиле сплавова, на којима царују турбо-фолк, џипси музика и одсуство сваке урачунљивости после поноћи, на свом командном мосту, прастаром сплаву на Ади, управља неукротивом енергијом и пулсирањем ноћног живота Београда.
Шифровано име духовног вође чувеног сплаварског хедонизма налази се у нотесу готово сваког амбасадора, мировног посредника, тајног или јавног дипломате, задуженог за западни Балкан.

Адреса сплава, који подсећа на насукани шлеп на коме је најлуксузнији предмет столњак из доба када је Иво Андрић одлазио по „нобела”, скенирана је у лап-топу виђенијих банкара или менаџера који стижу овамо по још један бонус, док је у роковнику спортиста тешких милионе долара по сезони, име „Блек пантерси” обележено црвеним, као свето слово.

Тома Јанковић Пантер или Џипси Павароти, за пријатеље Тома Циганин, вођа је циганског бенда „Блек пантерси” и власник истоименог објекта на води. Човек који свира председницима, премијерима, амбасадорима, естрадним звездама, мафијашима, алкосима и обичном, безименом свету, као највећи кафански подвиг уписује то што је и шкртог председника ММФ-а, чија је глобална доктрина рестрикција јавне и личне потрошње – у преводу, стезање каиша – довео у стање шокантног расипништва. Један од владара светских финансија је Тому и 18 другова китио хрпом евра и долара, док је басиста Чарлс Бронсон, једини уљез од рођака Станковића који свира у бенду фамилије Јовановића – бројао ситнину.

Матеју Кежмана су са сплава, у зору, „испратили у Мадрид”, док је Зубин Мехта, славни светски диригент, премијеру Коштуници рекао да би радо био гост на његовој вечери, али да има неизоставне обавезе.

– Сазнали смо да му је рекао: „Не могу, обећао сам овим мојим земљацима на сплаву”. Мехта је лупао виљушкама и кашикама о тањире, јео ћевапчиће, певао и дириговао музикантима – започиње сплаварски експозе Тома Циганин, најбољи ученик Паје Вуисића, некрунисаног монарха Аде, боемске екстериторије где се певају циганске песме, па онда оне емотивне, „кардиоваскуларне”, староградске, међуградске, приградске, несврстане...

Уз звуке Томине старе хармонике, неизоставна је легенда о врхунској београдској тајној формули „ђинђи-ринђи”, српском забрањеном оружју. То алхемичарско јело за мушкарце служи се само на „Пантерсима”, а формулу није до сада открио ниједан амерички амбасадор. Чак је и Вилијем Монтгомери јео рукама ту мешавину пиринча, млевеног меса и још нечега, дозволивши супрузи Лин да игра стискавац са Томом, што следује свим женама које се усуде да кроче на мистични српски сплав.

Пре 16 година Тома и рођаци усвојили су цигански бизнис-план. Широким консензусом унутар фамилије, после дуге јавне расправе, усагласили су ставове и отворили – своју кафану која се љуља.

– Свако вече сам зарађивао по једну плату и ујутро одлазио у „Атекс”, где сам шљакао, све док директору није пукао филм јер сам за време посла редовно спавао у лифту. Дао ми је отказ, иако је и сам редовно долазио на сплав.

Тома, новопечени хедониста, никада није зажалио. Било је ноћи када су најлепше глумице и манекенке тражиле плес с њим, а контрабас био пун лове.

– Један познати бизнисмен и чувени спортиста целе ноћи бацали су паре по нама. Тепих се није видео од марки! Сви су нам гости ујутру помагали да скупимо новац. Кад смо пребројали, да паднемо у несвест. Око 20.000 марака! Једном су нас неки други спортисти преварили. Дошли из Бразила пуни њихових пара. Ките ли ките и Бронсону трпају у контрабас! Ми свирамо, испуњавамо жеље, они гурају ли гурају. У зору кажу да су нам дали око 5.000 марака, ми их испратимо к’о кумове! Развалимо контрабас и однесемо да заменимо паре, кад оно – ћорак! Нема ни за 50 марака. А још смо морали и да крпимо инструменат.

Пио је с преварантима, али, и с руским генералима у тајним мисијама. Дошли су на сплав за време бомбардовања и тражили да им пева. Пио је с баћушкама преко руке. Генерала морнарице је напио, али генерал авијације, који је са све одећом имао шездесет килограма, могао је да попије читаво буре и да остане на ногама.

– Уништио ме – сећа се Тома.

Умало да га обори с ногу и италијанска уметница Каћа Ричарели. Играла је с њим на столици. Прозвала га је Џипси Павароти. Хтела је да га води у Милано.

– Инсистирала је да ме откупи од моје жене. Није питала за цену. Али, Живка ме није дала.

Кад је наша кошаркашка репрезентација освојила Светско првенство, једна од кључних акција од интереса за националну безбедност била је – пронаћи Тому и пантере. После само два дана морао је да прекине летовање у Грчкој. Рекли су му да узме хеликоптер или приватни авион и одмах дође у Београд. Вођа операције био је Дејан Бодирога, његов велики пријатељ.

До сада од великих играча није свирао само Слоби и Коштуници. Овај други би заиста могао да га посети. Бар да му врати дуг. Џингл „Нема другог круга за Мириног брачног друга”, током председничких избора 2000. године, „Блек пантерси” певали су само за њега.

-----------------------------------------------------------

Музичка хитна помоћ

- Цео свет зна за нас. Има нас и по сајтови и у авион... Странце одма’ научимо безобразну песму „Цајку”... Једном пару смо три пута свирали свадбу и три пута развод! Свадбу свирамо обома, а за развод прво код младожење, па код младе. Ми их и мирили и лично били кумови... - прича Тома.

То су „Блек пантерси”. Музичка хитна помоћ која испуњава све жеље. Многе су пратили кући, или бар до излаза. Не смеју да кажу кога. Јер, заклели су се на „сплаварску омерту”. Кад би проговорили, пале би многе владе. Наша се подразумева.

- Има неколико талентованих министара певача. Ако пропадну, узећу их у оркестар.

-----------------------------------------------------------

Изгребао „мечку”

Тома је недавно на лутрији „изгребао” црвени „мерцедес”, чиме је постао једна од ударних маскота Лутрије Србије.

– Враћао сам се са сплава после свирке мртав уморан, у цик зоре. Сео у такси и кренуо кући. Таксиметар откуцао око 300 динара. Извадио сам новчаницу од 1.000, али таксиста се ухватио за главу! Није имао ситно, па ме је послао да разменим  новац у трафици. Нису имали ситно ни у трафици. Шта ћу, куд ћу, узмем четири „греб-греб” срећке. Платим такси и полако гребем оне срећке, кад имам шта да видим – три знака. Заиграла ми „мечка”. Скембам ону картицу у џеп и право кући. Нисам ни таксисти рекао. Таксиста је возио „мечку”. Ал’ стару.

Александар Апостоловски
[објављено: 05.11.2006.] Политика

Vampire 666

Kojekude Srbijo ako su nam Blek Pantersi brend...nikad turken i orijent mi oterati necemo...za ostatatak evrope cemo uvek biti isto sto i u vecem delu 19-og veka - turska provincija na Balkanu...

Darker

kakvu ¾enu imam, bolje da je nemam, a kakva je lepa, to mi sada smeta, jao ¹ta mi radi...
hahahahahaha

Smrda

ma sta im fali....narod se lozi na to..ne vredi....

chicio

nevjerovatno, ali nikad nisam bio na pantersima, iako sve znam, nekako sam splavario po drugim mjestima. ali dobro je uvijek imati neku SKADARLIJU, REKU, DACHU I/ILI PANTERSE, narochito kad neko dodje u goste