Zelja za pobedom

[Darker]

    
Да ли се људски мозак смањује
Подвала Макијавелија
У протеклих сто хиљада година мозак се нагло увећао, а потом престао да – расте. Можемо ли за то оккривимо и Џингис-кана?

Колико је Николо Макијавели утицао на смањење људског мозга?
Ренесансни филозоф и мислилац саветовао је владара(е) у истоименом делу да, по потреби, буде вероломан („Владар ће пропасти ако је увек добар; он мора бити лукав као лисица и срчан као лав”).
Какве то везе има с човечјим умом и разумом?
Једна од суштинских разлика људи од животиња исказује се у величини мозга. Разумни двоножац стекао је већи мозак, али чиме је подстакнут и убрзан тај пораст? Шта се то изненада догодило у протеклих сто хиљада година?

Сергеј Гаврилец, еволуциони биолог са универзитета Тенеси у САД (докторирао на физици и математици у Москви), определио се да одгонетку потражи у учењу Никола Макијавелија изабравши математички приступ да дочара нашу биолошку јединственост. Другим речима, да поткрепи (или оповргне) да су најбистрији мушкарци стално напредовали у смишљању лукавства како да надмудре супарнике и оставе више наследника.

„Успех у парењу је преовлађујући у наследном (генетском) одабирању”, сматра Сергеј Гаврилец. „И ово истраживање показује да су кудикамо били успешнији мушкарци који су победили своје такмаце у размножавању.”

Расплодни војсковођа

Прослављени монголски војсковођа из 12. столећа Џингис-кан уобличио је највеће царство у историји, а упамћен је и по веома ненадмашној плодности: претпоставља се да осам одсто мушкиња из Азије носи његов хромозом!

Људска интелигенција описивана је раније као плод већег успеха појединца у друштву и размножавању. Другим речима, паметнији потомци имали су веће изгледе на опстанак. Сада је ваљало речи преточити у бројеве и накљукати неколико веома моћних рачунара. Из тог прегнућа произашао је веродостојан узор (модел) који увелико одговара претходним тумачењима.

Узета је у разматрање одредница да је интелигенција „способност учења и коришћења различитих замисли за властито добро”. Занемарени су климатолошки и средински (еколошки) утицаји, посматран је једино учинак друштва, често називан „макијавелистичка интелигенција”. Дотична научна претпоставка указује да су друштвена моћ и надметање у парењу терали мушкарце да смишљају начине да увећају своја мождана преимућства у току еволуције. (Због поједностављења истраживања жене су занемарене).

Мождана моћ мери се бројем разноврсних замисли које је он научио и искористио, и то се преносило с колена на колено: (друштвено) интелигентнији су оставили више потомака с таквим генима. Сложенији мозгови су, успут, укључили свакојаке предности (језичке, технолошке, еколошке и остале).

Математички образац је обухватио 30 хиљада поколења до сада, с јасним разликовањем три главна раздобља. Прво је прозвано „доба спавања”, када су појединци повећањем интелигенције мењали властити живот. Ништа се није битно променило, а то је узето као почетно стање.

После пет до 20 хиљада нараштаја, међутим, догодила се „сазнајна експлозија” када су нарасли способност учења и мождана моћ, јер је већина људи наследила и једне и друге гене. Научници су, чак, уочили да је мождана моћ брже расла, уз неочекивано изненађење: иако су сложене замисли биле корисније, једноставне су више прихватане. Објашњење се састоји у следећем: сложене на дужи (биолошки) рок доносе предност, а на краћи (социолошки) губе.

Превелика потрошња

И после свега, испало је да је теже имати (и одржавати) крупан мозак из најмање два разлога – делом због излагања већој опасности жене на порођају, делом зарад превелике енергетске потрошње (петина или 20 одсто енергије метаболизма одраслог човека одлије се у два одсто телесне тежине које оличава глава, код одојчади, чак, 60 посто)! Зато увећање мозга није могло да се настави, наишло је „доба опадања” које је обухватило хиљаде каснијих поколења.

Кроз природно одабирање побеђивале су једноставне замисли, јер су се лакше шириле. Остале околности које су искрсле одложиле су раст тек после рођења и смањиле стомак. Историјски посматрано, мушкарци с већом друштвеном интелигенцијом оставили су бројније потомство. У наше време плодност и памет нису у сагласју, због природног одабира, напротив, очекује се умањење сазнајних способности.

И сам Сергеј Гаврилец је изненађен, јер није очекивао смањење интелигенције.

Научници још нису сасвим растумачили зашто су људи стекли толико велики мозак, а не и остале животиње. Једно тумачење казује да су настојали да постигну „еколошку превласт”, што подржава и Сергеј Гаврилец. Али, има много оспоравалаца који исте податке другачије објашњавају.

Мозак одраслог човека, у просеку, тежи од килограм до килограм и по, има запремину око 1.600 кубних сантиметара и начичкан је са, чак, сто милијарди нервних ћелија!

Станко Стојиљковић
[објављено: 03.12.2006.] Politika

[Dukica]

Jel ste vi normalni ?!
Sta je bre zanemareno?! 

[Darker]

Lepo si pitala:¹ta, a ne ko... hehehehehhe

[Dukica]

...i kako pocinje text......nije ni cudo sto su zene izostavljene....al to je off....

[Smrda]

ja nisam znala da gubim...a onda sam naucila...na zalost ili na srecu?
rekla bih na srecu.....ali me je mnogo kostalo....no iskustvo vise...i sad bar znam da mogu da se ponovo dignem....mislem da je to svrha poraza...(ako poraz ima svrhu)