Pitanja i odgovori iz Uvoda u farmaciju!

[Bred]

UVOD U FARMACIJU

- I  Deo -

   PITANJA:

1.   Poreklo reèi „Farmacija“.
2.   Èime se bavi farmacija, kao primenjena nauka?
3.   ©ta je FZZ?
4.   Farmaceutska ve¹tina – farmaceutska nauka.
5.   Iz kojih oblasti F-ja ima nauènu podlogu?
6.   Koji su doprinosi F-je dru¹tvu?
7.   Mr ph Pavle Iliæ.
8.   Hagen.
9.   Halogeni elementi. Ko ih je prona¹ao?
10.   Vilijam ©ele.
11.   Farmaceuti – pronalazaèi.
12.   Uticaj farmacije na umetnost i obratno.
13.   Oficina. Recepturni sto. Stojnice.
14.   Cilj apotekara.
15.   Avan i tuèak (tarionik i pistil).
16.   Uticaj farmaceuta u Srbiji?
17.   Industrijalizacija farmacije.
18.   Put od oficine do fabrike lekova? (samo ¹ema za lak¹e pamæenje)
19.   Ko je sve otvarao fabrike lekova?
20.   Kada su farmacija i apoteka postale dve razlièite stvari? Obja¹njenje.
21.   Nastanak laboratorija u fabrici lekova.
22.   ©ta se 30-tih godina 20. veka promenilo u F-ceutskoj nauci?
23.   Razvojni put ve¹tine leèenja i pripremanja lekova.
24.   Kako se nazivaju dana¹nji ostaci emprijske i demonistièko-magijske medicine i F-je?
25.   Kada su zvanièno odvojene medicina i F-ja? Kako se zove zvanièan dokument?
26.   Kako se zove boginja farmacije? Kako se zove bog medicine?
27.   Za¹to ¾enama nije bilo dozvoljeno bavljenje farmacijom (mraèni srednji vek)?
28.   Materia medica – prevod.
29.   ©ta podrazumevamo pod lekom (danas i nekad)?
30.   ©ta je farmakoterapija?
31.   ©ta je aktivni princip?
32.   ©ta je droga?
33.   ©ta je apoteka? Etimologija reèi.
34.   Koji su delovi apoteke?
35.   Nastanak apoteka.
36.   Prva komunalna apoteka: srpska, na Balkanu?
37.   Preteèe bolnièkih apoteka?
38.   Kada se otvaraju bolnièke apoteke?
39.   Za¹to se i kako udru¾uju faramceuti? Nekad i sad.
40.   Razvoj farmaceutkse nastave.
41.   Prvi samostalni farmaceutski fakulteti u Evropi, na Balkanu. Samostalni FF u Beogradu.
42.   ©ta je racionalna farmakoterapija?
43.   Misija obrazovanja farmaceuta.
44.   Koja su farmaceutska udru¾enja u Srbiji?
45.   ©ta je farmaceutska delatnost? Definicija.
46.   Koji je znaèaj farmaceutske profesije za dru¹tvo?
47.   Koji je privredni, a koji zdravstveni znaèaj F-ceutske delatnosti?
48.   Koji su elementi F-ceutske profesije?
49.   Koji cilj F-ceutske profesije?
50.   Gde farmaceuti rade?
51.   Uloge bolnièkog i klinièkog farmaceuta.





ODGOVORI:
1.   Ph-Ar-Maki (Isceljuje) - Pharmakon (Otrov i Lek) – Pharmakeia (Davanje Lekova) - Farmacija
2.   Farmacija, kao primenjena nauka, bavi se lekovima i MS; laboratorijskim ispitivanjem; nauèno-istra¾ivaèkim radom; edukovanjem struènih kadrova; pru¾anjem FZZ.
3.   FZZ je skup mera i aktivnosti za obrzbeðenje adekvatne farmakoterapije, koje sprovode farmaceuti u saradnji sa drugim zdrav. profesionalcima, radi leèenja, pobolj¹anja i odr¾anja kvaliteta ¾ivota ljudi.
4.   F ve¹tina – na poèetku svog razvoja, F-ja (kao medicina) je svoja znanja zasnivala na iskustvu i empiriji, a kasnije se vi¹e oslanjala na ve¹tinu i tehniku rada. F nauka – zahvaljujuæi epohalnim otkriæima u oblasti prorodnih nauka (sa razvojem hemije, botanike, farmakognozije, farmakologije) i uz socijalni napredak, F-ja dobija nauènu osnovu.
5.   F-ja ima nauènu podlogu iz oblasti: prirodnih nauka, medicinskih nauènih disciplina i struènih nauènih oblasti specifiènih za F-ju.
6.   Doprinos F-je dru¹tvu: za¹tita narodnog zdravlja (FZZ); F-je je kolevka primenjene hemije; doprinos botanici i farmakognoziji; biohemiji; osnivanje F-ceutske industrije; doprinos graðanskoj kultuturi i razvoju dru¹tva.
7.   Mr Ph Pavle Iliæ – prvi dr¾avni F-ceut i hemièar u 19. veku; osnivaè prve hem. laboratorije; obavio prve struène lab. analize;
8.   Hagen – imao dvorsku apoteku u Nemaèkoj; dr¾ao predavanja na FF; napravio prvu uiverzitetsku analitièku lab.; napisao prvi priruènik iz apotekarske ve¹tine.
9.   ©ele – Cl; Balard – Br; Kurtoa – J; Mosan – F.
10.   ©ele (©veska) – otkrio 7 elemenata, meðu kojima je najva¾niji hlor; izolovao i identifikovao veæi broj elemenata; dokazao kiselu reakciju normalnog urina; uveo metode izolovanja organskih i neorganskih kiselina; za svoje zasluge dobio plemiæku titulu.
11.   F-ceuti pronalazaèi -  Bome (aerometar); Derozne, Voker, Romer (¹ibice); Kurando (sapun); Mozer (gasno osvetljenje); Bedger (tajna porcelana); Margraf (dobijanje ¹eæera iz repe); Limozin (skrobne kapsule za pra¹kove gorkog ukusa); Penterton (Coca-Cola)
12.   Mnogi umetnici su u farmacetskoj nauci nalazili inspiraciju; umetnièka dela u apoteci su prvlaèila pacijente.
13.   Oficina – prostorija u apoteci u kojoj se izraðuju i izdaju lekovi. Mesto gde se ostvaruje kontakt farmaceuta sa spoljnim svetom. Recepturni sto (receptura) – sto na kome se izraðuju lekovi. Stojnice – posude u kojima se èuvaju lekovi.
14.   Cilj apotekara – sticanje poverenja pacijenata da æe u apoteci dobiti pravi i delujuæi lek; da postignu uticaj strahopo¹tovanja i tajnovitosti F-ceutske nauke kod pacijenta.
15.   Avan i tuèak – uloga: usitnjavanje, mepanje i gnjeèenje raznih sastojaka; mogu biti razlièitog materijala (danas: najèe¹æe keramika); obièno ukra¹eni simbolima farmaceutske nauke.
16.   U Srbiji: stvarali literarne klubove; osnivali prve gimnazije za devojke; obuèavali me¹tane u kalemljenju voæa; osnivali kulturno-umetnièka dru¹tva i muzièke sastave; doneli prvi klavir; narodni poslanici (Kosta Nikoliæ iz ©apca).
17.   Industrijalizacija F-je – poèela sa ma¹inskom proizvodnjom lekova; u apoteci su se proizvodili lekovi samo po sopstvenim receptima ili proskripcijama lekara; proizvodnja “etièkih lekova” (oni koji se izdaju uz proskripciju lekara).
18.   Oficina – Apotekarska laboratorija – Laboratorija za ma¹insku izradu lekova - Fabrika
19.   Fabrike lekova su otvarali F-ceutski tehnièari (Eli Lili), lekari (Dr Apd¾on), veletrgovci lekovima i zaèinima (Gajge), hemièari u industriji boja (Ciba i Sandoz) i farmaceuti (apotekari).
20.   Pojava farmaceutske industrije je uslovila razdvajanje farmacije i apoteke. To se desilo 30-tih godina 20.veka. Farmacija je od tada zadu¾ena za usluge vezane za unapreðenje zdravlja i prevenciju; a apoteka za proizvodnju lekova i kontrolu kvaliteta.
21.   Od 1930-tih diferenciraju se razlièite laboratorije u industriji lekova: istra¾ivaèka, analitièka (kontrola kvaliteta) i fiziolo¹ka (predklinièka ispitivanja na ¾ivotinjama).
22.   Do 1930-tih se vr¹ilo istra¾ivanje i ispitivanje postojeæih lekova i tra¾enje sliènih, a od 1930-tih je ciljana terapija (pronalaze se novi lekovi za ciljane bolesti).
23.   Nagonska medicina i F-ja; empirijska; demonistièko-magijska; religijska; experimentalna med. i F-ja; nauèna (¹kolska) med. i F-ja.
24.   Etnomedicina i etno farmacija su dana¹nji ostaci empirijske i demonistièko-magijske med. i F-je.
25.   U Italijanskom gradu Salernu, 1240. godine, zvanièno su odvojene medicina i F-ja. Zvanièan dokument je „Salernski edikt“.
26.   Higija – op¹teprihvaæena boginja i za¹titnica farmacije; predstavljena sa èa¹om i zmijom; Eskulap – bog medicine; otac Higijin; predstavljen sa ¹tapom i zmijom.
27.   Mraèni srednji vek je proterao ¾ene iz farmacije: bile su poznate kao trovaèice, nisu ni psihièki ni fizièki sposobne za bavljenje farmacijom, niti je po¾eljno da ¾ene budu sa mu¹karcima u apoteci. Radile su samo kao pomoænice u apotekama. U prvim ¹kolama farmacije ¾enama je bilo zabranjeno prisustvovanje. Izuzetak: Salernska farmaceutska ¹kola.
28.   Materia medica – sve ¹to leèi.
29.   Danas, pod lekom podrazumevamo lekovito sredstvo, a nekad i sve radnje koje preduzima bolesnik ili leèitelj u svrhu izleèenja i ubla¾avanja bola.
30.   Farmakoterapija je upotreba lekova za leèenje i prevenciju. Cilj: postizanje izleèenja, smanjenje ili usporavanje procesa bolesti, prevencija simptoma ili bolesti.
31.   Aktivni princip – ono ¹to ima lekovito dejstvo (primer: ne cela biljka, nego samo ono ¹to leèi)
32.   Droga – lekovita sirovina prirodnog porekla (biljnog, ¾ivotinjskog ili mineralnog)
33.   Apoteka – zdravstvena ustanova u kojoj se izraðuju, nabavljaju i ispituju lekovi i vr¹i njihovo izdavanje. Poreklo reèi apoteka: jo¹ u Mesopotamiji je ovako nazivano mesto gde se ne¹to skladi¹ti (magaza); apotheca – prostor u kome se izraðuju i skladi¹te lekovi.
34.   Delovi apoteke: oficina sa recepturom, apotekarska laboratorija (izrada lekova koji zahtevaju posebne uslove), analitièka laboratorija (kontrola kvaliteta sirovina ili samog leka), materijalka (prostorija u kojoj se èuvaju veæe kolièine industrijskih L, ambala¾e, sanitetskog materijala i sirovina za izradu L), podrum i tavan.
35.   Apoteke masovno nastaju u 13. veku u gradovima u kojima se odr¾ao uticaj Arapa. Te prve apoteke su bile komunalne apoteke (dr¾avne).
36.   Prva srpska apoteka u Kotoru (14.vek). Prva apoteka na Balkanu  u Trogiru (13.vek; 70 godina pre Londona).
37.   Manastirske apoteke su imale elemnte bolnièkih apoteka, pa one predstavljaju preteèe bolnièkih apoteka.
38.   Prve bolnièke apoteke su stvorene u 8.veku u Bagdadu. Prave bolnièke apoteke nastaju tek u 19. veku u Nemaèkoj i Francuskoj.
39.   Nekad su se farmaceuti udru¾ivali u apotekarske kolegijume (collegium pharmaceuticum) radi izdavanja licence za rad i kontrole kvaliteta. A danas su to farmaceutska dru¹tva, koja pored kontrole kvaliteta i izdavanja licence, slu¾e za povezivanje farmaceuta u svrhu razmene iskustava, a sve u cilju pobolj¹anja zdravlja.
40.   Salernska medicinska ¹kola – me¹oviti fakulteti medicine i F-je – apotekarsi kolegijumi koji su prerastali u vi¹e ¹kole – samostalni FF u 19. veku.
41.   Prvi SFF je otvoren u Parizu (1806). Prvi na Balkanu je u Bukure¹tu (1923). FF u Beogradu je otvoren 1939. godine kao odsek na medicinskom fakultetu, a 1945. je posta samostalan fakultet.
42.   Racionalna farmakoterapija – bezbedna, efikasna i farmakoekonomski opravdana terapija.
43.   Misija – sticanje znanja i ve¹tina vezana za: proizvodnju, magistralnu izradu i distribuciju (materia medica); racionalnu upotrebu L (racionalna farmakoterapija); komunikacija u cilju savetovanja i edukacije o L i farmakoterapiji.
44.   Farmaceutska udru¾enja u Srbiji: Farmaceutsko dru¹tvo Srbije (FDS) i Farmaceutska komora Srbije (FKS).
FDS – èlanovi su svi diplomirani farmaceuti (dobrovoljno) i svi oni koji rade u oblasti farmacije. Cilj: povezivanje farmaceuta u cilju unapreðenja znanja i struènog usavr¹avanja.
FKS – obavezno èlanstvo za sve farmaceute zaposlene u zdravstvu, a svi ostali mogu biti dobrovoljni èlanovi. Cilj: ¹titi i èuva èast, ugled i pravo stale¾a i odr¾ava disciplinu u F-ceutskoj profesiji.
45.   Farmaceutska delatnost je deo zdravstvenog sistema svake zemlje èiji je glavni zadatak obezbeðivanje dobre ZZ za sve graðane, odnosno pru¾anje efiksane i bezbedne FZ usluge.
46.   Znaèaj F-ceutske delatnosti dru¹tvu: stalno pobolj¹anje zdravstvenog stanja stanovni¹tva; unapreðenje kvaliteta ¾ivota; produ¾enje ¾ivotnog veka.
47.   Privredni znaèaj: razvojem novih lekova unaprediti zdravlje i kvalitet ¾ivota ljudi, a takoðe omoguæiti i ekonomski napredak ljud. Zdravstveni znaèaj: kreiranje nacionalne politike lekova; analiza propisivanja lekova i praæenje upotrebe lekova; praæenje efikasnosti, bezbednosti i ekonomiènosti terapije.
48.   Elementi: ljudski resurski; usluge i dobrobit; lek i medicinsko sredsrvo. Dakle: integri¹e elemente koji su vezani za ljudske resurse, usluge i dobrobit u proces koji æe da ispuni ¹irok spektar zahteva vezanih za potrebe dru¹tva.
49.   Cilj: promocija zdravlja; prevencija bolesti; leèenje bolesti uz bezbedno i efikasno kori¹æenje lekova.
50.   I Zdravstvo: primarna zdravstvena za¹tita (javne apoteke); sekundarna i tercijarna ZZ (bolnièko i klinièko okru¾enje); zavodi i instituti
II Privreda: prozvodnja, distribucija L i marketing
III Obrazovanje, nauka i istra¾ivanje: ¹kolstvo; nauèno istra¾ivaèki rad; kontinuirano profesionalno obrazovanje
IV Zakonodavstvo i nadzor: Ministarstvo zdravlja RS, Agencija za L i MS, Fond za zdravstveno osiguranje
51.   Bolnièki farmaceut: izada i distribucija lekova unutar ustanove; planiranje nabavke L i MS i analiza potro¹nje (tj. rad u bolnièkoj apoteci)
Klinièki farmaceut: prati lekara na lekarskim vizitama; odreðuje raspored terapije; daje informacije o lekovima.


UVOD U FARMACIJU

- II  Deo -

   PITANJA:

1.   Koji su uslovi za pojavu klinièke farmacije?
2.   ©ta obuhvata farmaceutska delatnost?
3.   Koje su odgovornosti farmaceuta?
4.   Koje su uloge farmaceuta u javnoj apoteci?
5.   Koje su uloge farmaceuta u farmaceutskoj industriji?
6.   ©ta je zdravlje?
7.   ©ta je oèuvanje zdravlja?
8.   Koji su faktori koji utièu na zdravlje?
9.   Opisati pona¹anje bolesnog èoveka?
10.   Koji faktori utièu na pojedinca da potra¾i pomoæ lekara ili farmaceuta?
11.   ©ta je „ledeni breg“ simptoma?
12.   Kada æe osoba odluèiti da potra¾i pomoæ zdravstvenog profesionalca?
13.   Koji su problemi u savladavanju bolesti?
14.   Koji faktori utièu na pojavu psihosomatskih bolesti?
15.   ©ta podrazumeva oèuvanje zdravlja?
16.   Ko snosi odgovornost oèuvanja zdravlja na globalnom ili lokalnom nivou?
17.   ©ta èini koncept oèuvanja zdravlja?
18.   ©ta je prevencija?
19.   ©ta je zdravstveno vaspitanje (edukacija)?
20.   Na ¹ta se odnose informacije koje se koriste u zdravstvenoj edukaciji?
21.   Koje su kljuène obaveze zdravstvene edukacije?
22.   Koje su ostale mere promocije zdravlja?
23.   Koje su akcije promocije zdravlja?
24.   ©ta je javno zdravlje?
25.   ©ta integri¹e javno zdravlje?
26.   Na èemu poèiva javno zdravlje? Obja¹njejne.
27.   Kakve informacije moraju biti, da bi bile korisne?
28.   ©ta obuhvata zdravstvena za¹tita?
29.   Koje su mere i aktivnosti koje sprovodi zdravstvena za¹tita?
30.   ©ta obuhvata obavezno zdravstveno osiguranje?
31.   ©ta obuhvata koncept obavezne zdravstvene za¹tite?
32.   ©ta obuhvata pravo na zdravstvenu za¹titu?
33.   Koji su elementi zdravstvene slu¾be?
34.   ©ta je zdravstvena delatnost?
35.   ©ta je farmaceutska zdravstvena delatnost?












ODGOVORI:
1.   60-tih godina XX veka poveæava se proizvodnja i potro¹nja lekova, javlja se veliki broj novih lekova i pro¹iruje se oblast indikacija veæ postojeæih lekova. Takoðe, javlja se pogre¹na i neadekvatna upotreba lekova. Javlja se problem uveæanja tro¹kova bolnièkog leèenja i problem poveæane smrtnosti.
poveæana proizvodnja i potro¹nja L + veliki broj novih L + poveæana oblast indikacija + pogre¹na i neadekvatna upotreba L + uveæanje tro¹kova bolnièkog leèenja + poveæana smrtnost
2.   Farmaceutska delatnost obuhvata snabdevanje i izdavanje lekova i medicinskih sredstava, racionalno propisivanje i upotrebu lekova i unapreðenje zdravlja i spreèavanje bolesti.
3.   Odgovornosti farmaceuta su proizvodnja gotovih lekova, izrada magistralnih i galenskih preparata, kvalitet leka, skladi¹tenje i distribucija lekova, promocija zdravlja i prevencija bolesti, pru¾anje FZZ (farm. zdravstvene za¹tite) u saradnji sa drugim zdravstvenim radnicima u prevenciji i terapiji i sprovoðenje racionalne farmakoterapije
proizvodnja gotovih L + izrada mag. i gal. prep. + kvalitet L + skladi¹tenje i distribucija L + promocija zdravlja i prevencija bolesti + pru¾anje FZZ + sprovoðenje farmakoterapije
4.   Uloge farmaceuta u javnoj apoteci su izrada magistralnih i galenskih preparata; nabavka, prijem i skladi¹tenje gotovih lekova; snabdevanje graðana, zdravstvenih institucija i drugih organizacija lekovima i med. sredstvima; pru¾anje informacije, saveta i edukacije o pravilnoj upotrebi lekova
izrada mag. i gal. preparata + nabavka, prijem i skladi¹te L + izdavanje L + edukacija i pru¾anje informacija
5.   Uloge farmaceuta u farmaceutskoj industriji su proizvodnja lekova, praæenje kontrole kvaliteta, istra¾ivanje i marketing.
6.   Zdravlje je kompletno fizièko, psihièko i socijalno blagostanje.
7.   Oèuvanje zdravlja je najva¾nija dru¹tvena investicija i izazov, osnovni preduslov za socijalni, ekonomski i individualni napredak ljudi i znaèajna odlika kvaliteta ¾ivota.
8.   Faktori koji utièu na zdravlje su faktori nasleða, sredine i socijalne sredine.
9.   Pona¹anje bolesnog èoveka: promene pona¹anja u porodici i na radnom mestu, smanjenje tolerancije, poveæanje pasivizacije, zavisnost od negovatelja, ignorisanje simptoma, konsultovanje drugih ljudi, samoleèenje, odlazak kod farmaceuta i odlazak kod lekara.
10.   Faktori koji utièu na pojedinca da potra¾i pomoæ lekara ili farmaceuta su motivacije za zdravlje, osetljivost i analiz isplativosti.
11.   “Ledeni breg” simptoma je skup simptoma koje pacijent ne prijavi zdravstvenom profesionalcu.
12.   Èovek odluèuje da potra¾i pomoæ zdrav. prof. kada mu simptomi remete normalne aktivnosti, kada se javlja kriza u komunikaciji sa okolinom, kada se ogranièava vreme “trpljenja simptoma” i kada okolina vr¹i pritisak na èoveka da se obrati za pomoæ.
13.   Problemi u savladavanju bolesti: neizvesnost u ishod terapije, napetost u porodici, gubitak sigurnosti u sebe, naèin sprovoðenja terapije, deljenje iskustva sa drugim ljudima i povlaèenje iz dru¹tva.
14.   Faktori koji utièu na pojavu psihosomatskih bolesti su socijalni status, okupiranost poslom, stil ¾ivota i neprihvatanje gubitaka (stav prema ¾ivotu)
15.   Oèuvanje zdravlja podrazumeva stalnu brigu o zdravlju, zdrav naèin ¾ivota i stvaranje dobrobiti za svakog pojedinca.
16.   Odgovornost oèuvanja zdravlja snose sektori i zajednice u kojima je zdravlje socijalno dobro (lokalni nivo) i vlada, koja ima zakonodavnu obavezu da obezbedi zdravlje stanovni¹tva (globalni nivo).
17.   Koncept oèuvanja zdravlja: zdravstveno vaspitanje, prevencija i ostale mere.
18.   Prevencija je skup mera kojima se smanjuje rizik pojave patolo¹kog procesa, bolesti, povrede, nesposobnosti, hendikepa ili nekog drugog ne¾eljenog fenomena ili pojave.
19.   Zdravsvtveno vaspitanje podrazumeva razmenu i prenos informacija, unapreðenje motivacije, ovladavanje ve¹tinama i sticanje poverenja, ¹to je sve neophodno za pobolj¹anje zdravlja. Rezultat toga je bolje sagledavnje problema i moguænosti re¹avanja, razvoj ve¹tina koje vode oèuvanju zdravlja.
20.   Informacije se odnose na odreðeni zdravstveni problem, na pojedinaène faktore rizika, na moguænost kori¹æenja sistema ZZ i na faktore koji utièu na zdravlje.
21.   Kljuène obaveze zdravstvene edukacije (ZE) su: procena potrebe za ZE, planiranje efikasnih programa ZE, implementacija efikasnosti programa ZE, procena te efikasnosti i razmena zdravstvenih i zdravstvenoedukativnih potreba i informacija.
22.   Ostale mere promocije zdravlja: mere zakonske kontrole i regulative sa ciljem da se prevenira bolest.
23.   Akcije promocije zdravlja: stvaranje zakonskih preduslova za oèuvanje zdravlja; stvaranje povoljnih uslova u okru¾enju za oèuvanje zdravlja, jaèanje aktivnosti dru¹tva, razvoj ve¹tina za sprovoðenje promocije zdravlja, promene u zdravstvenim sistemima dr¾ava ¹rom sveta.
24.   Javno zdravlje je dru¹tvena oblast koja ima za cilj da obezbedi uslove koji omoguæavaju oèuvanje zdravlja, poma¾u dru¹tvu oporavak od katastrofa i obezbeðuju dostupnost zdravstvenih usluga.
25.   Javno zdravlje integri¹e propise i zakone vezane za zdravlje, promociju zdravlja i dru¹tvenu akciju za oèuvanje zdravlja.
26.   Javno zdravlje poèiva na informacijama. Iskori¹æavanje prikupljenih podataka o zdravstvenom stanju omoguæavaju utvrðivanje nivoa zdravlja populacije, stepena ivaliditeta i procenu potencijalnih rizika za stanovni¹tvo.
27.   Da bi bile korisne informacije moraju biti dostupne, taène, vremenski definisane, jasno izra¾ene i moraju odgovarati usvojenim standardima o poverljivosti informacija.
28.   ZZ obuhvata sprovoðenje mera i aktivnosti sa osnovnim ciljemda se stvori najvi¹i moguæi nivo oèuvanja zdravlja.
29.   Mere i aktivnosti: za unapreðenje i oèuvanje zdravlja, za prevenciju bolesti i za blagovremeno i efikasno leèenje.
30.   Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata osiguranje za sluèaj bolesti i povreda na radu i van rasda.
31.   Koncept obavezne ZZ: pravo na zdrav. osiguranje svakog pojedinca, ¹irok obim prava koje podrazumeva z. osiguranje, dominantno dr¾avno vlasni¹tvo nad zgradama i opremom,  privatni sektor zdravstva je nedovoljno razvijen, upravljanje sistemom je izrazito centralizovano, problem za siroma¹no stanovni¹tvo.
32.   Pravo na ZZ obuhvata: mere prevencije bolesti,  pregled ¾ena u toku i posle trudnoæe, preglede i leèenje u sluèaju bolesti, pregledi i leèenji bolesti usta i zuba, medicinsku rehabilitaciju u sluèaju bolesti i povrede, obuhvata lekove i med. sredstva i med.-tehnièka pomagala
33.   Elementi zdravstvene slu¾be: zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici.
34.   Zdravstvena delatnost je delatnost kojom se obezbeðuje ZZ ljudi, a koju obavlja Z slu¾ba. Obuhvata sprovoðenje mera i aktivnosti ZZ.
35.   FZ delatnost – odgovorna za snabdevanje L i MS stanovni¹tva i zdravstvenih ustanova. Obezbeðivanje racionalne farmakoterapije. Kontinuiran proces pobolj¹anja upotrebe L i MS.

UVOD U FARMACIJU

- III  Deo -

   PITANJA:

1.   ©ta je komunikacija? + ¹ema za lak¹e pamæenje
2.   ©ta je „feed back“?
3.   Koje vrste komunikacije postoje?
4.   Za¹to je komunikacija pacijenta sa F-ceutom specifièna (u odnosu sa lekarom)?
5.   ©ta je od presudnog (krucijarnog) znaèaja za F-ceuta u komunikaciji sa pacijentom?
6.   Za¹to je dobro imati sposobnost za saoseæanje (empatiju)?
7.   Kakvi pacijenti mogu biti po poverenju (koje nose)?
8.   Koje su prepreke u komunikaciji?
9.   Saveti za adekvatnu komunikaciju u prevenciji bolesti i za¹titi zdravlja.
10.   U èemu se ogleda znaèaj profesionalne K-cije u farmaciji?
11.   Koja je svrha komunikacije sa pacijentom?
12.   ©ta je komunikologija?
13.   ©ta podrazumeva nerealno oseæanje svemoæi?
14.   Objasniti poziciju podele moæi.
15.   Kako se odvija komunikacija sa korisnicima zdrav. usluga i kolegama?
16.   Objasniti verbalnu komunikaciju.
17.   Objasni pisanu komunikaciju.
18.   Osnovne ve¹tine komunikacije.
19.   Koji su stilovi izra¾avanja?
20.   Kako govoriti?
21.   Ve¹tina postavljanja pitanja.
22.   Kakva pitanja mogu biti?
23.   Zatvorena pitanja.
24.   Otvorena pitanja.
25.   Direktna pitanja.
26.   Indirektna pitanja.
27.   Varljiva i sugestivna pitanja.
28.   Vi¹estruka pitanja.
29.   Tehnika ispitivanja.
30.   Stilovi slu¹anja.






















ODGOVORI:
1.   Komunikacija – proces tokom kojeg odreðena osoba svoju, ¾eèju, nameru ili oseæanje ispoljava putem odreðenog znaka ili koda drugoj osobi, koja zatim taj znak dekodira i reaguje na njega.
¹ema: po¹iljalac – ¹ifra – sredstvo – de¹ifrovanje – primalac
Komunikacija – se mo¾e objasniti kao proces u kome se poruka ¹ifruje i prenosi putem nekog sredstva primaocu, koji je de¹ifruje i ¹alje neku vrstu odgovora.
2.   „Feed back“ – odgovor primaoca na primljenu poruku; primalac mora da razume informaciju i da je spreman da je prihvati i sposoban da na njun reaguje (prenosi prvobitnom izvoru koji u tom sluèaju postaje primalac poruke.
3.   Postoje 3 vrste K-cije:
Verbalna – K-cija u okviru koje koristimo izgovorenu reè kao naèin preno¹enja poruke (prednost: trenutno preno¹enje i brz „feed back“)
Neverbalna – naèin na koji se jedinka bez reèi izra¾ava i komunicira; izraz lica, kontakt oèima, osmeh, polo¾aj tela, udaljenost, dodirivanje, orijentacija, teritorijalno pona¹anje, pokreti u fizièkoj okolini, izgled i gestikulacija.
Pisana – pomoæu pisane reèi; zahteva vreme i nema trenutnog odgovora; obezbeðuje vreme da se razmisli o poruci.
4.   Odlazak kod lekara je uvek vezan za do¾ivljaj bolesti. Bolest sa sobom nosi ogranièenje slobode i osiroma¹enje ¾ivotnih aktivnosti. Na drugi naèin se do¾ivaljava odlazak kod F-ceuta. Od F-ceuta je moguæe dobiti samo savet. Problem bez obzira na to koliko remeti svakodnevni ¾ivot, deluje manje te¾ak i stièe se utisak jednostavnijeg re¹avanja problema.
Farmaceut – osoba koja neposredno pru¾a pomoæ
Apoteka – mesto gde se ova pomoæ neposredno dobija
Pacijent – prenosi na farmaceuta do¾ivljaj sopstvenog zdravlja i tela
5.   Od presudnog znaèaja je prvi susret i neverbalna komunikacija (treba da odra¾ava prihvatanje i dobronamernost uz spremnost za intimnost i èuvanje profesionalne tajne)
6.   Dobar posmatraè registruje ¹ta se de¹ava sa drugom osobom: ne samo ¹ta izgovara nego i na koji naèin se pona¹a (neverbalna K-cija). Na ovaj naèin se prate emocionalna de¹avanja sagovornika. Istovremeno se registruju sopstvene reakcije.
7.   To su: pacijenti sa baziènim poverenjem i sa baziènim nepoverenjem.
Pacijenti sa baziènim poverenjem: oèekuju savete i pridr¾avaju se svih uputstava; oèekuju dovoljan broj adekvatnih informacija
Pacijenti sa baziènim nepoverenjem: imaju arogantan stav; postavljaju niz pitanja; prave neadekvatna poreðenja; poku¹avaju da svoju sumnju i oseæanje nemoæi projektuju na F-ceuta; otvoreno ispoljavaju nepoverenje koje je u suprotnosti sa potrebom za pomoæi.
8.   Komunikacijske prepreke: socijalne u kulturolo¹ke razlike; ogranièene moguænosti; stavovi; nedovoljno pridavanje va¾nosti razgovoru
9.   Saveti za adekvatnu komunikaciju u prevenciji bolesti i za¹titi zdravlja :
a) Razvijanje empatiènosti – obraæanje pa¾nje na neverbalnu K-ciju, emocionalna zbivanja; spremnost za po¹tovanje privatnosti i oèuvanje poverljivih informacija.
b) Sagledavanje podele moæi – pozicija sa koje se savetuje; procena baziènog poverenja; sagledavanje karakteristika liènosti.
c) Pona¹anje pacijenta ne do¾ivljavati lièno – nepoverenje i neprihvatanje saveta koje je nazavisno od na¹ih sposobnosti i anga¾ovanja; kontrolisanim i odmerenim stavom tokom razgovora i strpljivim obja¹njenjem smanjuje se nepoverenje.
d) Davanje va¾nosti samom poèetku komunikacije – “Nikada neæete dobiti drugu ¹ansu za prvi utisak”
e) Izbegavanje kompeticije i konflikta u razgovoru – ne ulaziti u kompeticiju; izbegavati kritikovanje saveta lekara, eventualnih propusta i gre¹aka; davanje alternativnih re¹enja za koje nagla¹avamo da su trenutno prihvatljiviji, a ne iskljuèuju prethodni.
10.   Kvalitetna komunikacija doprinosi pru¾anju usluga F-ceutske delatnosti; mo¾e biti odluèujuæi faktor za prevenciju pojave bolesti i njeno rano otkrivanje; pobolj¹anje zdravlja ljudi.
11.   Svrha: preno¹enje i primanje poruka; promena stava i/ili pona¹anja.
12.   Nauka koja se bavi psihologijoma komunikacije je komunikologija.
13.   Nerealno oseæanje svempæi – pored slepe poslu¹nosti javlja se i otpor uz nepoverenje; oèekuje se nerealna svemoæ farmaceuta, preparata, a ne ogranièena (realna); kada su nerealna oèekivanja izneverena, javlja se oseæanje razoèaranja; tra¾i se drugi izvor pomoæi.
14.   Farmaceut ima realne ogranièene moguænosti, ali ni pacijent nije potpuno nemoæan (od njega se oèekuje aktivno uèe¹æe u sopstvenom leèenju ili unapreðenju zdravlja)
15.   Ova komunikacija se odvija: kroz promotivne aktivnosti; direktnom verbalnom K-cijom u razgovoru sa pacijentima i medicinskim osobljem; idirektonom verbalnom komunikacijom (telefon,...)
16.   Verbalna komunikacija – mo¾e biti direktna (face to face) i indirektna (preko nekog medija, kada nema vizuelnog kontakta)
17.   Pisana komunikacija – pomoæu pisane reèi; zahteva vreme i nema trenutnog povratnog odgovora; obezbeðuje vreme da se razmisli o poruci.
18.   Osnovne ve¹tine komunikacije – stilovi izra¾avanja; ve¹tina govora; ve¹tina postavljanja pitanja; stilovi slu¹anja.
19.   Stilovi izra¾avanja: asertivni stil (samopo¹tovanje i samouverenost), agresvni i neasertivni (pasivnost).
a) Asertivni stil – postoji samopo¹tovanje; odluèivanje u svoje ime; ostvarenje liènih ciljeva; ostvarenje dobrog mi¹ljenja o sebi; izra¾avanje svojih potreba i slu¹anja tuðih.
b) Agresivni stil – odluèivanje u ime drugih; ostvarivanje liènih ciljeva na tuð raèun; izra¾avanje liènih potreba uz negiranje tuðih; agresivno pona¹anje izaziva negativna oseæanja i ote¾ava K-ciju.
c) Neasertivan stil – nedostatak samopo¹tovanja; dozvoljavanje drugima da odluèuju; nemoguænost postizanja cilja; oseæanje povreðenosti i straha; inhibicija i nemoguænost izra¾avanja (pokornost).
20.   Kako govoriti? – jasno, konzistentno, razdvajati èinjenice od mi¹ljenja, fousirati se na jednu stvar u odreðenom trenutku, prilagoditi svoj naèin izra¾avanj moguænostima slu¹aoca, uskladiti verbalnu sa neverbalnom K-cijom, ponoviti poruku i proveriti efekat koji je ona ostavila.
21.   Ve¹tina postavljanja pitanja spada u va¾nu K-cijsku sposobnost tokom razgovora sa pacjentom; postaviti prava pitanja koja olak¹avaju dobijanje kompletne informacije.
22.   Pitanja mogu biti: zatvorena i otvorena; direktna i indirektna; varljiva i sugestivna; vi¹estruka.
23.   Zatvorena pitanja – zahtevaju kratak odgovor (DA ili NE); ne ukljuèuju oseæanja, ali obezbeðuju odreðene informacije.
24.   Otvorena pitanja – ne ogranièavaju odgovor; dozvoljavaju izra¾avanje liènog stava i oseæanja u vezi sa tim.
25.   Direktna pitanja – ukazuju na cilj; mogu biti zatvorena i otvorena; zahtevaju potpunu informaciju.
26.   Indirektna pitanja – ne moraju zvuèati kao pitanje; èesto maskiraju zahtev za odreðenom informacijom; pogodna su kod osetljivih tema.
27.   Varljiva i sugestivna pitanja – forme zatvorenih pitanja koje u sebi sadr¾e odgovore ili impliciraju odgovore; nisu pogodna za prikupljanje informacija, jer stavljaju pacijenta u defanzivan polo¾aj.
28.   Vi¹estruka pitanja – istovremeno postavljanje veæeg broja pitanja èime je pacijent prisiljen na izbor jednog od njih; èesto izazivaju konfuziju.
29.   Tehnika ispitivanja – uop¹teno ispitivanje postavljanjem pitanja pitanja otvorenog tipa u cilju dobijanja osnovnih informaija i stvaranje op¹te slike; zatim upuæivanje zatvorenih pitanja da bi se saznali odreðeni detalji.
30.   Stilovi slu¹anja – orijentisanost ka rezulttima razgovora, ka razlozima razgovora ili ka detaljima.