Sokovi koji pomazu zelucu

[Masha]

Sokovi koji poma¾u ¾elucu

U poslednje vreme u svetu sve vi¹e ljudi ima problema s organima za varenje. Praktièno, svaki stanovnik na¹e planete oseæa izvesne tegobe u vezi sa digestivnim traktom. One su èesto povezane s nepravilnom ishranom. Veoma znaèajnu ulogu u nastanku bolesti sistema za varenje igra teènost koju svakodnevno unosimo u organizam.

©ta piti?
Pre svega, obiènu vodu. Meðutim, na¹a voda ima nekoliko nedostataka. Kao prvo, hlorisana je, a da bi se hlor odstranio, potrebno je dr¾ati vodu dva do tri sata u posudi bez poklopca. Kao drugo, voda iz èesme sadr¾i neke hemijske supstance koje u nju dospevaju iz starih vodovodnih cevi. Zato prvo pustite vodu da oteèe, pa tek onda pijte.
Jedan od najrasprostranjenijih napitaka je èaj - crni ili zeleni. Treba da je uvek sve¾e skuvan i ako ga pijete po ceo dan umesto vode, vodite raèuna da ne bude jak. Èaj sadr¾i mnogo biolo¹ki aktivnih supstanci - aminokiselina, pektina, minerala i vitamina.
Crni èaj jaèa centralni nervni sistem, srce i krvne sudove, pobolj¹ava varenje, doprinosi boljoj apsorpciji hrane, ubrzava razmenu materija, otklanja pospanost, umor i glavobolju.
Zeleni èaj ima èak i lekovita svojstva. Leèi trovanje i proliv, èuva zube od karijesa, poveæava tonus organa za varenje, a time i apsorpciju hrane.
Pored vode i èaja, preporuèuju se sokovi - od povræa, voæa i trava. Sokove ne treba piti za vreme jela ili odmah posle obroka. Ako sokovi nisu mnogo kiseli ili su normalno kiseli, piju se 30 do 40 minuta pre jela, a ako imaju pojaèanu kiselost, bolje ih je piti nekoliko sati posle jela. Sokovi treba da su sve¾i. Èak i posle kratkotrajnog èuvanja u fri¾ideru (osim soka od cvekle), oni se kvare. Kupovni sokovi nisu korisni kao sve¾e ceðeni.
Pored celuloze, sokovi sadr¾e mnogo korisnih vlakana pektina. Najvi¹e pektina sadr¾i sok od jabuke, pomorand¾e i paradajza.
Voæni sokovi èiste organizam od toksina, dok ga sokovi od povræa regeneri¹u. Najèe¹æe se prave sokovi od najrasprostranjenijih vrsta povræa: ¹argarepe, cvekle, kupusa.
Sok od ¹argarepe stimuli¹e deobu i rast æelija, normalizuje razmenu materija i hemijsku ravnote¾u u organizmu, poveæava imunitet i o¹trinu vida. Bogat je vitaminom A koji podstièe rast æelija. Zato se taj sok posebno preporuèuje deci. Sok od ¹argarepe sadr¾i tartratsku kiselinu koja usporava pretvaranje ugljenih hidrata u masti, a samim tim speèava gojenje.
Sve¾e isceðen sok od ¹argarepe èisti jetru, normalizuje njene funkcije, kao i funkcije ¾uène kese i be¹ike i ubrzava izbacivanje suvi¹ne teènosti iz organizma.
Sok od cvekle je bogat vitaminima i mineralima, pre svega fosforom, kalijumom i sumporom, koji su neophodni za proizvodnju eritrocita. Sadr¾i mnogo vi¹e joda nego drugi sokovi. A po¹to ima i dosta magnezijuma, jaèa nervni sistem i poma¾e u sluèaju nesanice i nervoze.
Sok od cvekle je jedini sok koji treb dr¾ati u fri¾ideru tri sata pre nego ¹to ga popijete (sadr¾i supstance koje mogu da izazovu muèninu, ali koje posle tog vremena ispare). Preporuèuje se èa¹a do èa¹a i po soka dnevno i to najbolje uveèe.
Sok od kupusa sadr¾i mnogo sumpora, joda i hlora, koji ¹tite sluzoko¾u ¾eluca i creva i spreèavaju nastanak èira, a blagotvorno deluje na veæ postojeæi èir. Jedini problem u vezi s ovim sokom jeste taj ¹to kod nekih ljudi doprinosi stvaranju gasova.

izvor www.blic.co.yu

[stef]

 Super masho...Mada sam ja cuo da je zeleni caj stetan, pa ako neko ima neke informacije,bio bih zahvalan.

[Korisnicko Ime]

Nauène studije pokazuju da zeleni èaj mo¾e da spreèi rak

Zeleni èaj se veæ vekovima pije u Aziji, gde mnogi veruju da leèi sve - od glavobolja i depresije do artritisa i raka.
U poslednjih dvadeset godina, nauène studije podr¾ale su neke od tih tvrdnji. U Va¹ingtonu neki istra¾ivaèi veruju da zeleni èaj zaista spreèava rak, mada agencije amerièke vlade izra¾avaju izvesnu sumnju. Sve obimnija istra¾ivanja ukazuju da neki èajevi mo¾da pru¾aju vi¹e od obiènog u¾ivanja. Prema Amerièkom institutu za istra¾ivanje raka, samo nekoliko ¹olja zelenog èaja dnevno mo¾e da pomogne u spreèavanju pojave tumora. Predstavnik D¾efri Prins je sumirao zakljuèke istra¾ivaèa na nedavnom sastanku u Va¹ingtonu.

”Nauènici koje smo okupili ove godine razgovarali su o zelenom èaju. Izgleda da dobijamo neke rezultate, po¹to se sprovodi sve vi¹e studija i sve se vi¹e zna o tom napitku. U osnovi verujemo da bi oni koji su zainteresovani za smanjenje rizika od raka trebalo da razmotre ukljuèivanje zelenog èaja u svoju ishranu veæ bogatu biljnom hranom.“

Studije su pokazale da je stopa obolelih od raka manja u azijskim zemljama, gde je zeleni èaj va¾an sastojak ishrane. Nauènici ne znaju koji sastojci tog èaja imaju za¹titna svojstva, ali imaju neke teorije koje obeæavaju. Veæina njih se odnosi na jedinjena zvana katukins, koja èine oko jedne treæine te¾ine zelenog èaja u suvom stanju. Medjutim, ne sla¾u se svi sa time.

Amerièke slu¾be koje donose propise o hrani i lekovima veruju da ne postoje dovoljni dokazi da zeleni èaj spreèava rak. Federalna Uprava za kontrolu hrane i lekova saop¹tava da neke od studija koje podr¾avaju tu tvrdnju nisu ubedljive. Uprava je zakljuèila da je, na osnovu malog broja dostupnih istra¾ivanja, malo verovatno da zeleni èaj smanjuje rizik od raka prostate, dojke ili od bilo koje druge vrste raka. Mada podaci o ispravnom doziranju nisu dostupni, D¾efri Prins sa Amerièkog instituta za istra¾ivanje raka ka¾e da ni¹ta ne ide u prilog tvrdji da je zeleni èaj opasan.

”Verovatno je da nam umereno konzumiranje zelenog èaja neæe naneti ¹tetu, ali je moguæe - ¹to bi nauka ubrzo mogla da doka¾e - da je veoma korisno.“ D¾efri Prins dodaje da je zeleni èaj najefikasniji kao deo dijete bogate voæem i povræem, koja sadr¾i i druge komponente za koje se veruje da smanjuju rizik od raka.

Zajednièka komisija Amerièkog instituta za istra¾ivanje raka i Svetskog fonda za istra¾ivanje raka procenjuje da bi takva ishrana mogla da za tri do èetiri miliona smanji broj sluèajeva raka svake godine. Komisija preporuèuje uzimanje do pola litre zelenog èaja dnevno.

www.voanews.com

KOLIKO JE ZELENI ÈAJ LEKOVIT?


O pojedinaènim uèincima èajeva do sada je mnogo napisano, ali mi jo¹ uvek ni iz daleka ne znamo sve o stvarnim lekovitim potencijalima njihovih ekstrakata.

Premda posedujemo puno saznanja o narodima koji iskljuèivo piju èaj, danas znamo da neke oblasti Japana gde se uzgaja zeleni èaj, imaju znatno manju smrtnost od raka. Od svih èajeva izgleda najvi¹e lekovitih efekata poseduje upravo zeleni èaj, za koji prof dr J. Jankun iz Toleda, Ohajo SAD, tvrdi, na osnovu poslednjih eksperimenata, da prevenira rak jednjaka, dojke i prostate.

Da li je dovoljna jedna ¹oljica jakog èaja dnevno?

©oljica èaja za dobro zdravlje!

Japanski obièaj pijenja èaja nije izvorni; do¹ao je iz drevne Kine oko 800 godine nove ere! Zapravo sve je poèelo kretanjem budistièkih sve¹tenika, koji su se nakon uèenja u Kini vratili na slu¾bu u Japan. Veæ tada je, a to se vidi na osnovu zapisa i slika, vladalo uverenje da je èaj “medicinski” tj. zdravi napitak.
Za vreme ere Kamakure (1191-1333) sve¹tenik Eisai je napisao knjigu pod naslovom “Odr¾avanje zdravlja pijenjem èaja”.
Kada danas ka¾emo bolesniku da pije èaj i da æe mu biti bolje, to je uverenje koje potièe upravo iz tog pradavnog vremena. Osim toga, vladalo je uverenje da je èaj èarobna biljka, koja èuva zdravlje i produ¾uje ¾ivot, pa je uzgajanje te biljke zapravo bila kultna stvar.
Drugaèije reèeno, svugde gde se uzgaja èaj, dolazi dugi ¾ivot. Zapravo, mo¾e se reæi da je èaj bio eliksir ¾ivota, ¹to je i danas za mnoge narode.

Nauèna istra¾ivanja aktivnih supstanci iz èaja, koja se poslednjih godina sprovode u celom svetu, daju sve vi¹e dokaza da te rane pretpostavke nisu bile daleko od istine. Ima mnogo vrsta èajeva, pa je jasno da aktivne komponente nisu u svakom prisutne u istoj kolièini.

Zeleni èaj je svakako izuzetak vredan pa¾nje.

Ogromna je razlika u potro¹nji ove namirnice; tako Engleska uvozi 180.000 tona èaja godi¹nje ¹to joj osigurava vrlo visoko mesto u potro¹nji sa 3,2 kg/godi¹nje po glavi stanovnika. Amerikanci su desetak puta manji potro¹aèi (0,34 kg/po glavi stanovnika) a mi smo jo¹ manji.

Mo¾e li èaj “izgladneti” opake æelije raka?

Odavno je poznato da slobodni radikali spolja i iznutra vrlo nepovoljno deluju o¹teèujuæi æelije tkiva i organa, dovodeæi do degenerativnih oboljenja i raznih oblika raka. Zbog toga se kao standardno sredstvo za prevenciju preporuèuju jaki antioksidansi (E-vitamin, C-vitamin, beta karoten). Tek nedavno je utvrðeno da su polifenoli iz nekih biljaka jo¹ jaèi antioksidansi, a zeleni èaj je do¹ao na glas kao napitak koji ima po jedinici za konzumiranje (¹oljica) najveæu kolièinu polifenola (300-400 mg) naravno pod uslovom da je èaj dovolijno gusto pripremljen, ili struènije reèeno, ako ima suve materije od 8-12%. Tako se relativno jednostavno i brzo, do¹lo do vrlo zanimljivog otkriæa da narodi koji piju mnogo zelenog èaja imaju najmanju stopu smrtnosti od nekih oblika raka i drugih savremenih oboljenja.

Izgleda da neka od komponenti iz zelenog èaja nakon du¾e upotrebe blokira delovanje enzima urokinaze, koji otapajuæi protein iz ¾ivih æelija poma¾e da se na njihovo mesto nasele æelije raka i razvije mehanizam za njihovu prehranu. Famozna komponenta nazvana je u nauènim krugovima epigalokatehin galat (ECGC), a o tome je pisao i poznati èasopis “Nature”.

Zapravo, ako se prekine proces prehrane æelija raka, one se osuðuju na tiho umiranje od gladi. Otkriæu je pomoglo kompjutersko modeliranje sintetskog sredstva za blokiranje urokinaze. Epigalokatehin galat se uspe¹no mo¾e izolovati iz zelenog èaja i u laboratorijskim uslovima on pokazuje svoje dejstvo u blokiranju urokinaze. Ostaje mnogo toga da se uradi pre nego ¹to se otkriæe i praktièno iskoristi, ali nedvosmislena èinjenica jeste da je zeleni èaj vrlo zdrav napitak.
To pokazuju i brojna druga epidemiolo¹ka ispitivanja sprovedena posebno u Japanu; tako statistike pokazuju da je brzina umiranja od raka znatno manja u oblasti Shizuoka. Izraðene su precizne karte po kojima se do¹lo do podataka da je osim op¹teg smanjivanja broja umrlih od raka i kod mu¹karaca i kod ¾ena, bitno smanjena pojava raka jednjaka, ¾eluca i jetre. Oblast je poznata po proizvodnji zelenog èaja, koji predstavlja svakodnevni (iskljuèivi) napitak. Ono ¹to je utvrðeno jeste obièaj da se pravi èaj na èaj tj. posti¾e se vrlo jaki ekstrakt.

Na Institutu za rak Pekin¹kog univerziteta, izvr¹ena su klasièna laboratorijska istra¾ivanja kod kojih je ve¹taèki izazvan rak jednjaka, ¾eluca i jetre kod mi¹eva, a potom je polovini dat ekstrakt zelenog èaja a drugoj polovini nije. Rezultat je bio vrlo zanimljiv; kod grupe mi¹eva koji su dobili ekstrakt zelenog èaja, pojava raka je bila za 50% manja!
Isti ili pribli¾no slièni rezultati su dobijeni u eksperimentu na univerzitetu u Tokiju, gde se umesto ekstrakta zelenog èaja koristio katehin dobijen iz tog èaja. Izgleda, po svemu sudeæi, da aktivna supstanca zelenog èaja (katehin) putem blokiranja enzima urokinaze deluje na oba stepena karcinogeneze tj. na inicijaciju i na promociju, a to se sve do nedavno uop¹te nije znalo.

Uz pomenuto, ispitivanjem ekstrakta polifenola dobivenih iz listova biljke zelenog èaja pokazalo se da smanjuje nivo lipida, triglicerida i holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnog sistema i arteroskleroze. Zeleni listovi èaja bogati su i fluorinom koji spreèava ¹tetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj ¹upljini. Èaj sadr¾i i minerale va¾ne za èovekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvo¾ða i mangana. Sadr¾i malo teo-filina i teobromina. Odavno je poznato da deluje i diuretski, poma¾e protiv celulita jer ogranicava apsorpciju masnoæe i podstièe povr¹insku cirkulaciju. Zaceljuje rane, ekstrakt èaja koristi se za negu ko¾e, usne ¹upljine, izraslina na ko¾i, protiv peruti u kosi, kod opekotina kao i za leèenje akni.

Ukusni napitak mo¾e se piti u bilo koje doba dana i veèeri jer tein znatno bla¾e stimulise mozak nego kofein.

Antivirusno delovanje zelenog èaja

Premda se nagaðalo da zeleni èaj ima relativno sna¾no antivirusno delovanje, te¹ko je bilo to i dokazati. Pomogli su japanski struènjaci koji su prvi upozorili na zanimljiva iskustva iz uzgoja duvana, koji je jako osjetljiv na tzv. virus mozaiène bolesti. Ako se listovi duvana preliju eksudatom zelenog èaja (koncentrisan ektrakt) oni su definitivno za¹tiæeni od pojave ove bolesti. Prof dr Shimamura je utvrdio aktivne supstance iz zelenog èaja, a to su katehin i njegov oksidovani oblik teaflavin.

Sprovedeni su eksperimenti na dobrovoljcima, koji su pokazali da se svakodnevnim grgljanjem jakih rastvora zelenog èaja mo¾e prevenirati “instaliranje” virusa gripa u grlu u kritièno proleæno vreme.

Na tome se nije stalo pa su sprovedeni ekperimenti i na drugim grupama virusa meðu kojima je i virus AIDS-a. Utvrðeno je, naravno u laboratorijskim uslovima, da katehin usporava njegovo delovanje i ¹irenje, ali ga ne ubija.

Istra¾ivanja se nastavljaju!!

Osve¾avajuæe delovanje – nezamenjivo!

Dobri poznavaoci zelenog èaja ka¾u da nijedan napitak a jo¹ manje njihova me¹avina, ne mo¾e tako dobro osve¾iti telo kao ¹to to mo¾e jaki zeleni èaj. Sadr¾aj kofeina je po pravilu veæi nego u kafi, a kad se kombinuje sa katehinom, uèinak je nezamenjiv!

Miris tog napitka ne¾ne zelene boje i kiselkastog ukusa podstièe pozitivne misli, krepi celo telo, umiruje, opu¹ta i proci¹æava organizam.

Nesumnjivo da takav napitak otklanja pospanost i prisiljava èoveka na aktivnost te podi¾e nivo raspolo¾enja. Pitanje doziranja èaja je isto kao kod kafe; svako ima drugaèiji “ar¹in” ali je isto tako sigurno da ne valja preterivati. Op¹te prihvatljiv princip je 2-3 ¹oljice dnevno, premda ima delova sveta gde se koristi i dvostruka doza. Samo posebno osetljive osobe mogu imati nesanice ako zeleni èaj piju naveèe odnosno u jako koncentrisanom obliku.

Osve¾avajuæe delovanje zelenog èaja proseèno je du¾e od onoga na koji smo navikli kod kafe, ¹to se takoðe pripisuje kombinovanom delovanju aktivnih supstanci. Iz toga se mo¾e naslutiti da je za neke profesije (piloti, vozaèi) bolje koristiti èaj nego kafu. Ova èinjenica se svakako veæ i komercijalno koristi; umesto da se pije topli èaj za osve¾enje, uzimaju se tablete zelenog èaja!

I tako eto; od “èarobne” formulacije do otkriæa stvarnog lekovitog delovanja, pro¹li su vekovi.
Svako ko podcenjuje delovanje èajeva, a posebno zelenog – vara se!

jazas

[Dukica]

Ма тај зелени чај је лЕдило!
Само да не ствара затвор...био би екстра!
А вероватно не ствара свима...

[Smrda]

Pa ne stvara svima...bar koliko ja znam..
A ako je neko bas ljubitelj,prepoirucujem Earl's Gray
(mislim da se tako pise...)

[MiKy]

ima grozan ukus ali kad se nacedi malo limuna moze da prodje...

[Smrda]

pa probaj sa mlekom,
meni je tako lepse...