Жене раде, а мушкарци се играју

Started by Darker, 27-01-2007, 15:41:58

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Darker

Жене раде, а мушкарци се играју
Новац је главни разлог свађа у српским породицама, показало истраживање о друштвеном положају и квалитету живота жена и мушкараца у Србији 2006. године


За жену је нормално да ради
више послова истовремено
(Фото А. Васиљевић)

Половина жена у Србији нема радну књижицу, али ради 24 часа дневно како би задовољила све потребе своје породице. Родитељска улога српског мушкарца своди се на – играње са децом, држање васпитних лекција и решавање конкретних дечјих проблема. То је уједно и разлог због којег жене не желе да роде ниједно дете више у односу на постојећи број малишана на списку станара. Српске жене много су мање задовољне партнерским односима од мушкараца, а они им „у замену” одају признање да сносе највећи терет родитељства.

Међутим, иако се неупоредиво мање баве васпитањем, мушкарци много више доприносе породичном буџету од жена и знатно чешће поседују аутомобил, кућу, имање, стан и викендицу. Они су ти које се баве „важнијим” занимањима од жена, више доприносе решавању стамбеног статуса, чешће доносе најважније одлуке у породици и снажнији су васпитни ауторитети.

Жене су те које имају мању уштеђевину и мање подижу кредите. С друге стране, оне много чешће преузимају иницијативу након свађе, чешће одржавају рођачке и пријатељске односе и чешће се жртвују због породице. Термометар породичне динамике показује да је новац – главни разлог свађа у српским породицама.

Ово су само неки од најзанимљивијих података изведених из истраживања Асоцијације за женску иницијативу и Истраживачког центра за род и етницитет из Будимпеште. Истраживање о друштвеном положају и квалитету живота жена и мушкараца, под називом „Родни барометар у Србији 2006. године”, урађено је на репрезентативном узорку од 1.500 испитаника оба пола, старости од 18 до 50 година.

„Највећи број српских домаћинстава има месечне приходе између 18.000 и 40.000 динара, а две трећине испитаника породични буџет сматра недовољним – и жене и мушкарци оцењују да би породични приходи морали да буду барем дупло већи да би живели нормално. Занимљиво је да половина домаћинстава живи само од редовних прихода које остварује једна или више особа у породици и да чак 73 одсто домаћинстава нема никакве додатне приходе у виду пензије, стипендије, дечјег додатка... Ово истраживање показало је да је половина жена у Србији запослена и да око шест одсто жена ради више послова истовремено. С друге стране, 60 одсто мушкараца ради само један посао, трећина је незапослена, а сваки десети припадник јачег пола ради више послова паралелно”, истакла је професор др Марина Благојевић, ауторка овог истраживања и експерт Владе Србије за миленијумске циљеве, на јучерашњој конференцији за новинаре.

Полна занимљивост је да се мушкарци углавном запошљавају преко пријатеља, а жене преко конкурса и преко родитеља, односно родбине. Мушкарци раде јер им је најважнија економска независност, док су женама важнији социјални односи и задовољство послом. Када би имала довољно новца за живот, половина мушкараца би дала отказ, док би радну књижицу вратило 43 одсто жена. Мушкарци су ти који чешће имају проблем са претпостављенима, а две петине испитаника оба пола изјавило је да је под стресом због посла.

– Занимљиво је да чак половина мушкараца из нашег узорка нема децу, а да се само трећина жена не одазива на име „мама”. Највећи број жена има по двоје деце, а ова полна неравнотежа осликава израњање другачијег модела партнерских улога и сведочи да велики број мушкараца између 20 и 50 године остаје изван брака и без деце – оценила је др Благојевић.

Иако и мушкарци и жене изјављују да им је породица важнија од посла, то не значи да је квалитет породичних односа у Србији на завидном нивоу, додала је ауторка ове студије. Наиме, веома забрињава податак да половина родитеља у Србији физички кажњава своју децу. С друге стране, култ „жртвовања” због детета и даље чини битан део српског породичног фолклора – више од 80 одсто родитеља тврди да се због детета треба жртвовати.

Стереотипе о балканском мушкарцу (п)одржава и ово истраживање – највећи број мушких испитаника изјављује да се веома ретко бави кућним пословима, спремањем хране и стана и „менаџментом” домаћинства и истиче да су веома задовољни оваквим стањем ствари.

И жене и мушкарци одлазе лекару само кад су болесни, а истраживаче посебно забрињава податак да свега петина жена редовно иде гинекологу. Жене су склоније алтернативној медицини и здравој исхрани од мушкарца, оне ређе пуше и неупоредиво ређе конзумирају алкохол, али зато знатно чешће узимају средства за смирење. Уз то, оне чешће изјављују да су нерасположене и да су под стресом. Рекреација је типично мушка разонода, а мушкарци су много активнији и када је у питању учешће у свим облицима грађанских и политичких активности, сем када је у питању невладин сектор, у коме се подједнако ангажују и мушкарци и жене.

Испитаници оба пола су констатовали да се након 2000. године ништа није променило у статусу грађана Србије, а око 45 мушкараца и жена изјавило је да би отишло из наше земље – када би им се пружила прилика за исељење.

Катарина Ђорђевић
[објављено: 26.01.2007.] Politika