Vlasnik Facebook-a odbio Yahoo

[Korisnicko Ime]

Kada je pre dve i po godine kreirao dru¹tvenu mre¾u Facebook, Mark Cukerberg (Mark Zuckerberg) verovatno nije mogao da pretpostavi da æe njegov sajt danas biti druga najposeæenija internet lokacija za dru¹tvene kontakte u Americi, a da æe on odbiti ponudu Yahooa da sajt proda za 1,6 milijardi dolara!

Ipak, to se dogodilo tom dvadesetdvogodi¹njem biv¹em studentu Harvarda, koji je poèeo da programira sa deset godina, a koga danas nazivaju novim Bilom Gejtsom.

Ponuda internet d¾ina usledila je krajem pro¹le godine, zasnovana  na oèekivanju da æe popularnost sajta nastaviti naglo da raste do 2015. godine. Facebook je posle nepune tri godine postojanja, sedmi najposeæeniji sajt na internetu sa 13 miliona registrovanih korisnika na 2.200 univerziteta , 22.000 srednjih ¹kola i 2.000 kompanija ¹irom sveta. Oko 85 odsto amerièkih visoko¹kolaca ima naloge u ovoj bazi studenata, a 70 odsto njih koristi je svakodnevno.

Prema procenama Yahoo-a, u narednih osam godina dostiæi æe 52,5 miliona korisnika u Americi, ¹to je 60 odsto ukupne studentske populacije koja koristi internet. Projekcija je, naravno, zasnovana i na oèekivanju da æe u narednim godinama nastati pravi bum u ogla¹avanju, koji bi vlasniku sajta omoguæio godi¹nji profit od jedne milijarde dolara.

Ali, vlasnik potencijalne zlatne koke je i dalje Cukerberg.

Izvori iz bran¹e ukazuju da je njegovo odbijanje uslovljeno mi¹ljenjem da mo¾e da dobije jo¹ vi¹e.

Karel Baloun, in¾enjer koji je radio u poèetnoj fazi projekta napisao je knjigu “Facebook iznutra”, u kojoj navodi da je Cukerberg oduvek bio veoma jasan u nameri da Facebook bude uspe¹an nezavisan biznis.

“On je mudar i ostaviæe sebi moguænost izbora dok god je vreme na njegovoj strani. Cukerberg se zabavlja, sada je u poziciji o kojoj je sanjao, kako on, tako i svi koji su u biznisu sa njim.” 

Baloun ka¾e da je nekoliko kompanija sa tr¾i¹nim uèe¹æem od nekoliko desetina milijardi dolara u obnovljenim pregovorima sa njim o prodaji sajta. Dizajniran od poèetka da bude isplativ, Facebook je oslobodjen vremenskog pritiska. Majkrosoft bi, po njegovom mi¹ljenju, mogao da ponudi dve milijarde, mo¾da èak i vi¹e od toga, ako to bude ¾eleo. Na ¾alost, Majkrosoft nema istoriju uspe¹nih preuzimanja vebsajtova .

“Da li je dve milijarde mnogo, mislim da nije. Mogli bismo biti svedoci akvizicije svakog momenta , i to mnogo veæe od milijardu dolara. U svakom sluèaju, Cukerberg je sreæan i dobro se zabavlja”, ka¾e Baloun.

©ta je Facebook?

Lokacija Facebook je dru¹tvena mre¾a i slu¾i za sme¹tanje fotografija i slanje poruka drugim èlanovima, ali za najveæi deo popularnosti mo¾e da zahvali samo jednoj moguænosti – slike drugih korisnika mo¾ete pregledati i tokom èasova, saznati sve o njima i mo¾da ih pozvati na sastanak. 

Ideja za vebsajt, prema tvrdnji autora, bila je motivisana socijalnom potrebom da na Harvardu omoguæi upoznavanje ljudi koji ¾ive u drugim domovima unutar univerziteta. Kako navodi, ¾eleo je da umesto postojeæih pojedinaènih lista stanara svakog od domova, napravi onlajn direktorijum gde bi svi studenti mogli da budu na jednom mestu. Osnove sajta postavio je za oko nedelju dana.

Radio ga je zajedno sa cimerima Krisom Had¾isom (Chris Hughes) i Dastinom Moskovicem ( Dastin  Moskovitz), I iako njegov pokretaè i najvi¹e eksponiran u javnosti, Cukerberg u zajednièkoj kompaniji ima uèe¹æe od oko 30 odsto.

Lansiran u februauru 2004. godine, veoma brzo se ¹irio Harvardom i za nekoliko nedelja vi¹e od polovine studenata tog univerizteta bilo je registrovano. Usledila je ekspanzija na drugim elitnim univerzitetima, kao ¹to su Jejl, Stenford i Kolumbija.

Postao je popularan i na britanskim univerzitetima , delom jer je korisnicima omoguæavao da osiguraju dostupnost informacija, liènih podataka I kontaktiranja samo kolegama sa njihovog univerziteta ili posla.

Postao je pravi fenomen na mre¾i, ¹ireæi se naglo po drugim ¹kolama, uprkos konkurenciji sliènih, lokalnih vebsajtova.

Kako je objasnio Cukerberg, sajt je napravljen tako da su njegovi èlanovi deo manjih zajednica, kao ¹to su ¹kole, kompanije ili regioni , tako da svaki od njih mo¾e da vidi profil samo onih koji su u njegovoj mre¾i ili njihovi prijatelji. Cilj je bio da se korisnici osiguraju kako bi mogli da dele informacije samo sa ljudima do kojih im je stalo, zbog èega su im na raspolaganju brojne moguænosti pode¹avanja i kontrole pristupa njihovim podacima.

Da li je sve ba¹ idealno?

Cukerberg je u vi¹e navrata optu¾ivan da je odgovoran za uznemiravanje studenata i profesora, koji su bili posledica kori¹æenja sajta. U jednom sluèaju, profesor na Oksfordu otkrio je da je pod njegovim imenom neko napravio la¾an profil ukojem se tvrdi da je bio èlan Hitlerove omladine. Iako Facebook omoguæava da se prijave neprijatni komentari, svega nekoliko univerziteta ima reusrse da kontroli¹e ¹ta se objavljuje na tim stranicama.

Cukerberg  ne porièe da sajt ima i negativne aspekt, navodeæi da nije neuobièajeno da dobija pisma u kojima se korisnici ¾ale da provode sve svoje vreme na sajtu i da od kada ga koriste imaju manje dru¹tvenog ¾ivota nego ranije.

“U nekom smislu nesreæna je okolnost ¹to sajt previ¹e pojednostavljuje stvari. Svako od nas ima drugaèiji koncept o tome ¹ta znaèi imati prijatelja i definitivno mo¾e da prekine odnose medju ljudima. Ipak, mislim da Facebook mo¾e samo da ojaèa veæ postojeæe zajednice”, navodi on..

Bio je meta kritika i poèetkom septembra pro¹le godine kada je na Facebooku postavljen novi alat News feed, lista koji su neki proglasili podsticajnom za kompjutersko proganjanje.

Tri dana kasnije on se obratio onlajn zajednici èiji je autor, otvorenim pismom u kojem se izvinjava za neprijatnosti, obezbeðujuæi nove opcije za oèuvanje privatnosti, koje omoguæuju blokiranje dostuponosti informacija onima koji nisu prijatelji sa vlasnikom,  ali i braneæi svoje uverenje u protok slobodnih informacija.

Poèetak

Da je Cukerbergova ideja o kreiranju dru¹tvene mre¾e sazrevala zajedno sa njim govori i èinjenica da je jedan od njegovih prvih sajtova “Coursematch”, omoguæavao studentima da vide listu svojih kolega upisanih u istu klasu. Kasnije je napravio “Facematch”, sajt sa slikama studenata sa Harvarda, a svega èetiri sata po¹to ih je postavio na sajt, njegov pristup interenetu je bio opozvan, a univerzitet ga je optu¾io za naru¹avanje autorskih prava i privatnosti.

©kola je navela da je Cukerberg hakovao univerzitetsku bazu podataka i pokupio slike studenata bez njihove dozvole da bi time zaradio novac.

On je na optu¾be odgovorio da smatra da informacije treba da budu slobodne i dostupne publici. Ako ih je i bilo, odluke ¹kolske uprave nikada nisu javno objavljene, ta ko da ostaje nejasno da li je za taj prekr¹aj ikada ka¾njen.

Krajem 2004. godine sa Endruom Mekkalmom (Andrew McColumm) i Adamom D’ Anðelom  (Adam D’Angelo) napravio je program Wirehog , koji je bio povezan sa sajtom Facebook i omoguæavao je prijateljima da razmenjuju fajlove, kao ¹to su na primer fotografije.

Da li je roðen novi Gejts?

Paralele izmeðu Cukerbergera i Gejtsa zasnivaju se na èinjenici da su obojica pokrenula svoje kompanije kao devetnaetogodi¹njaci. Kao i osnivaè Majkrosofta, Cukerberg je odrastao u privilegovanom okru¾enju. Sin èiji su roditelji zubar i psiholog, odrastao je u okrugu Vestminster i pohaðao elitnu ¹kolu u Nju Hemp¹iru. Poèeo je da programira sa 10 godina.

Meðutim, neki smatraju da bi èak i tvorac imperije Majkrosoft oklevao pre nego bi odbio ponudu od 1,6 milijardi dolara za njegov  biznis u razvoju.

Postoji prièa i da je Majkrosoft morao da odustane od planirane konferencijske veze u osam sati ujutru sa Cukerbergom, jer je ovaj rekao da æe u to vreme jo¹ biti u krevetu.

Mnogi su saglasni da mladi programer ima potencijal da postane veliko ime u IT svetu, ali ostaje da se vidi da li æe mu oèigledna nepredvidivost i harizma pomoæi da dostigne zvezde u poslu koji se veoma razlikuje od doba u kojem je prve korake pravio Gejts.   

Cukerberg je posle osmi¹ljavanja Facebooka, odluèio da godinu dana pauzira na fakultetu, da bi potom odustao od studija i posvetio se svojoj kompaniji i rastuæem biznisu.

Dru¹tvene mre¾e nisu samo skrajnuto mesto za okupljanje mladih, a internet je od vremena kada smo uglavnom krstarili njime i èitali ili preuzimali sve na ¹ta smo nailazili, postao mesto za razmenu mi¹ljenja, fotografija  i video zapisa, saradnju putem teksta, glasa i video sadr¾aja. Neki na tome, oèigledno, umeju dobro da zarade.

Izvor B92

[Bred]

zanimljivo. ali to ugrozavanje privatnosti baca senku na sav rad.