Èasovi na Nilu

[Darker]

    
Како изгледа студентска пракса у Египту
Часови на Нилу

Марија Милинковић, апсолвент Фармацеутског факултета у Београду, била је у групи од 18 академаца из Европе, који су месец дана провели на стручној пракси у Каиру. С просеком 9,3 на једном од најтежих факултета у земљи, Марија је и стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка. Летос је пропутовала део Европске уније као један од 200 најбољих студената Србије, у склопу пројекта Европског покрета у Србији и аустријске владе. Можда је и то један од разлога што, за разлику од већине њених колега, за праксу није изабрала ниједну европску, већ – афричку земљу.

– Постоји веома јака и добро организована међународна асоцијација студената фармације (IPSF), која функционише на светском нивоу. Код нас се тај огранак зове НАП Сер (National Association of Pharmacy Students – Serbia and Montenegro). Сваке године наша организација прими на праксу одређени број страних студената, а одређен број наших академаца оде негде у иностранство. Ја сам изабрала Каиро, зато што је то егзотично, другачије и изазовно – прича ова двадесетчетворогодишња девојка, иначе пореклом из Прибоја.

Марија је са колегиницом Јеленом, такође из Србије, радила у апотеци клинике Дар ел Фоуад.

– То је јако позната, престижна клиника за кардиохирургију, не само у Египту, већ у целој Африци, нешто као Војномедицинска академија код нас, само мања. Сви лекари, фармацеути и професори били су веома љубазни, увек на располагању и спремни да изађу у сусрет свим нашим захтевима у погледу праксе. Тамо сам први пут у животу присуствовала операцији, порођају, хемодијализи, нешто што код нас чак ни студенти медицине не виде до четврте године студија. Ми смо свуда имали приступ. Радили смо од 9 до 17 часова. Истовремено смо имали и предавања у болници из области менаџмента фармакологије, интерактивну и веома занимљиву наставу, и мали испит на крају – објашњава наша саговорница.

На питање колико се тамошњи систем школства разликује од нашег, ова студенткиња одговара да се код њих средња школа завршава у 17. години, после чега се уписује факултет. У Каиру има неколико фармацеутских факултета, а дипломе су признате свуда у свету.

„Фармација траје пет година, као код нас, имамо и исте предмете (ја сам од колеге који је завршио фармацију добила једну стручну књигу која ми је много помогла да спремим испите), али египатски студенти имају више праксе и све уче кроз примере. Сви одлично говоре енглески. Укратко, они имају нешто напреднији систем школовања, али по знању не заостајемо”, сматра Марија.

Од дипломе је деле још само два испита. Кад би била министар просвете, каже да не би дозволила да студенти буду толико анонимни. Интензивирала би сарадњу с професорима, а наставу учинила много интерактивнијом. Јер, како објашњава, на фармацији нема много могућности да се учествује или ради на неком пројекту, са асистентима и професорима, нити да се излажу радови на семинарима, чак ни када имаш добре оцене у индексу.

Она говори немачки и енглески језик, тренира мачевање, обожава да чита књиге, путује, упознаје људе. А како каже, за тих месец дана, било је прилике и за путовања – студенти су обишли цео Египат, од Синајског полуострва, Шарм ел Шеика и Дахаба, до Асуана, крстарења Нилом све до Луксора и Александрије. Марија посебно истиче гостопримљивост египатских студената фармације, који су цео програм праксе у Каиру и обиласка Египта организовали перфектно.

– Успели су да учине да заволимо њихову земљу, толико далеку и страну. Имали смо врхунску услугу, а ниједно од нас 18-оро из Европе није доживело ниједну непријатност. И заиста, Европљани тамо имају посебан третман – каже Марија са осмехом и додаје да у Египту Србе памте по Титу.

Она захваљује египатском амбасадору у Београду који је обезбедио гратис визе и цитира Дучића: „Ко није видео Египат, тај има једно чуло мање”.

С. Димитријевић
[објављено: 23.10.2006.] Politika


Mene zanima da li neko zna ko je ona i da li je sluèajno na forumu

[pereca]

Pa  kao sto vidite, Marija je na razmeni studenata bila preko NapSer-a. Tako da je ja znam, a verovatno i Natasa. A da li je na forumu, zaista ne znam.

[Milos82nbg]

AAAAA, znam ko je ona  ,a da li je na forumu , pa pitacu je 
Za Mariju 

[Natasa]

Ne znam sta da napisem sem da sam jako ponosna sam sam ucestvovala u tome da Marija dozivi ovakvo iskustvo.
Takodje sam bez reci jer sam bila koordinator te iste razmene. O ucestcu u IPSF u ovom mandatu ne bih puno pricala jer sam tek zapocela kao predsednik razmene, ali zasigurno jeste jaka, dobro organizovana i pokazuje da studenti sirom sveta imaju ista razmisljanja i mogu da urade mnogo toga kvalitetnog i dobrog.

trudimo se da svake godine ide sto veci broj studenata, tako se i nadam da ce se veci broj nasih studenata aktivirati da pridje NAPSer-u!

sve najbolje

[AquArius]

U V godini smo bile u grupi zajedno.

Mislim da Marija nije na forumu, jer bi se verovatno javila do sad.

Misljenja sam, a sigurno se slazete, da je ovo jedno neprocenjivo iskustvo