Sreæa, kakva la¾, sreæa-prevara za nas?

[Darker]

To ka¾e Ðule u èuvenoj pesmi èiji je solo iskori¹æen za reklamu za Loto
Znate onaj klip sa likom koji ide i deli besplatne zagrljaje? Evo prièe o tome i jo¹ po neèemu, a mene zanima ¹ta za vas znaèi sreæa, da li ona postoji itd...
   
21. век
Бесплатни загрљаји
Pасподела планетарне среће

Момак по имену Ричард Мен из Сиднеја, Аустралија, ових дана доживљава тренутке славе и среће. Пре само месец дана он је кратки видео-снимак – на коме, држећи транспарент с натписом „Бесплатан загрљај”, прилази непознатим људима и обавија руке око њих – послао на популарни интернет сајт Јутјуб. Тај „клип” је постао „заразан”: само у прве две недеље видело га је три милиона људи, а за месец дана број гледалаца се попео на осам милиона.

„Бесплатни загрљај” је постао светски феномен и глобална кампања, са волонтерима у Токију, Сеулу, Сијетлу, Берлину, Лондону… Свугде се нуди „бесплатан загрљај”: краткотрајни излив људскости према непознатом, уз образложење да се тиме смањује јаз између отуђених људи и повећава укупна количина среће на планети.

Планетарна срећа – постоји ли тако нешто? Срећа је ових дана најчешће коришћена реч на свим меридијанима: неизбежна је у честиткама за Божић, обавезна у новогодишњим жељама. Употребљава се, додуше, чешће ритуално него искрено и смислено, али нема сумње да се количина глобалне радости и доброг расположења концентрише управо у последњим данима старе и првим сатима нове године.

Ко, уосталом, не жели да буде срећан, да има срећне везе (љубав), да живи срећан живот? Али да ли сви разумемо своју срећу? „Ни један човек не уме да одмери срећу коју има, него само срећу коју нема”, написао је у „Благу цара Радована” Јован Дучић.

Срећа – шта је она и како је стећи – тема је о којој је расправљао још Аристотел, али утисак је да она постаје једна од доминантних тема у првој деценији 21. века, пошто је 20. обележен неуспехом великог експеримента масовног усрећивања, оличеног у идеји и идеологији комунизма.

Лондонски „Економист” у свом празничном броју као главну тему доноси „економију среће”. Пошто се поставља формула за њено израчунавање: салдо добрих осећања минус она лоша, прелази се на чињенице. Једна од кључних при том је: количник среће у појединим нацијама није се битно изменио у последњих 50 година. Богати су, генерално, срећнији него сиромашни, али пораст богатства не доноси и сразмеран пораст среће.

Веза између среће и богатства је стара колико и човечанство. „Новац не може да купи срећу”, каже древна изрека, која у модерној верзији има додатак „али може да је изнајми”. У реалности, новац јесте важан састојак среће – јер пружа сигурност, задовољење потреба, могућност избора… Али само до извесне границе. А ту границу одређује човекова природа.

Једна од њених мистерија је зашто неко наставља да улаже огромну енергију у стицање новца, кад оно што већ има не може да потроши ни за неколико живота? Објашњење је у „хедонистичком диринчењу”: питање среће је и статусно. Она се увек пореди с другима – срећнији смо ако имамо више новца, бољи ауто, већу кућу од комшије. „Новац вас не чини срећним”, износи свој став о овој теми мишићави гувернер Калифорније Арнолд Шварценегер. „Ја сада имам 50 милиона, а подједнако сам био срећан и кад сам имао 48”.

Екстремна срећа је само привремено стање: брзо се навикнемо на оно што смо постигли и стекли. Наука, уз то, тврди да је срећа пре свега у генима: 50 одсто нашег става према животу је наслеђено, осам одсто је резултат фактора као што су приходи, образовање, религија, брачни статус, а 42 одсто зависи од животних околности.

„У 2006. ми смо коначно схватили колико смо немарни према ономе што нас чини срећним”, констатује се у божићном уводнику „Обзервера”. „Коначно смо схватили да то није економски раст – већ начин на који се понашамо”.

Британска Нова економска фондација (НЕФ), сачинила је, посебном методологијом – која у обзир узима како свака земља користи своје ресурсе за обезбеђивање већег благостања и дуговечности својих становника – „Индекс срећне планете”. На овој топ-листи изненађујуће први је Вануату, архипелаг од 80 острва у Западном Пацифику, са 250.000 становника. Нације из Групе осам најразвијенијих су негде при дну. (У овом истраживању нема података за Србију, док је из нашег региона најбоље пласирана Словенија.)

Да ли то значи да је планетарна срећа ипак праведно распоређена? Пример мале хималајске краљевине Бутан, у којој је суверен још 1972. увео „бруто националну срећу” уместо бруто националног производа, као мерило благостања нације, можда је поучан. Тешко је, ипак, пресудити да ли су Бутанци – следбеници будизма, који, између осталог, проповеда да „не треба имати оно што желиш, него желети оно што имаш” – од Американаца срећнији по свом избору, или због своје изолованости.

Много прецизнији је, пак, индекс расподеле планетарног богатства. Ако би се целокупно становништво земље свело на десет људи, а сав новац на сто долара, онда би један човек имао 99, а преосталих деветоро само један.

Најновија истраживања демантују и уверење да „срећа не може да купи паре”: ако имате позитиван став према животу, ако сте оптимиста, ако верујете да сте срећни, бићете продуктивнији, успешнији, са више пара – дакле на вишем степенику среће.

Свако је, уосталом, ковач своје фортуне. Укључимо се зато и ми у кампању „бесплатног загрљаја”. Глобалном правилу да се непознати грле без сексуалних конотација, при том треба додати и једно локално: и без предизборних калкулација.

Милан Мишић
[објављено: 30.12.2006.] Politika

[cvjetic]

sreca je u malim stvarima....u sitnicama....

[Al-Jasmina]

sreca je stanje duha a ne racuna
istina mirnije spavas kad znas da imas krov nad glavom i hranu...

...jos kad spavas u dvorcu a hranu ti pravi 5 kuvara

ali izvinjavam se,
duh je ipak prvi

[Darker]

Pa pare su samo potencijal za sreæu, koliko se ja razumem... Mada gledajte recimo Kubance... Mrtvi gladni, ¾edni, goli, bosi, a ðuskaju onu salsu po ceo dan, zabole ih za sve... A sa druge strane, proseèan amerièki radnik, srednje-vi¹e klase- ¹ljaka po ceo dan i celu noæ, strs, ludnica, ¾enu decu ne viða, ono malo slobodnog vremena ¹to ima propije... I onda jednom godi¹nje ugrabi malo vremena da ode na tu istu Kubu da letuje i divi se Kubancima kako po ceo dan ðuskaju salsu-bole ih...:-)

[Smrda]

e ovaj besplatni zagrljaj me je podsetio na jednog decka ,koji je pre par godina(mislim 2,ako se ne varam) za 8 mart stao kod Ruskog cara,u Knezu,i podelio preko ...ma ne znam koliko je bilo...cvetova damama....kao mali znak paznje...
ja sam bas bila srecna kad sam to videla...bez ikakvog razloga covek se odluci na tako nesto...
naravno,ironija...u popodnevnim casovima su dosli panduri i zapretili mu da remeti jani red i mir!!!!....tolika ironij da je stiglo do vesti...i tako...

A zapadni mehanizam nije uspeo da salomi i da obuhvati Kubance,pa samo trupaju..a sta ce drugo da rade...nemaju leba da jedu...to je po principu "udri brigu na veselje!"....
a Glupi radnik...upleten je u rutinu svakodnevice,malodusnost sistema...i sto vise ima...to vise zeli....prohtevi veci,mogucnost za srecu manja...

[Mashrum]

Ma sreæa je tebi.Nadji se.

[Masha]

Davno sam naisla na sledeci citat i mislim da je u ovoj temi nasao svoje mesto:
"Bogatstvo nam ne donosi ni dobro ni zlo; ono nam samo pruza gradju i seme koje nasa dusa, mocnija od njega, usmerava i primenjuje kako njoj godi posto je ona jedini uzrok i gospodar svoje sopstvene srece i nesrece". Nazalost, ne znam ko je ovo rekao, ali mi se jako dopada.

[Al-Jasmina]

Sjajno je... zvuci i ima ukus istine

[vladimir]

Svojevremeno sam cuo stih:"What makes you rich, makes you poor!".
Sve zavisi kako ko kapira srecu.Bio sam i u situaciji kada nemam da jedem ni krov nad glavom, a bio sam i u situacijama kada nisam znao sta sa parama.Materijalno mi nije pojam za srecu.Meni je sreca kada dignem glavu i usred najveceg posla i stresa vidim njenu sliku i znam da je ona tu...Sve ostalo je relativno...