Sretenje

[Roben]

Сретење
(http://nono9.us)
Данас је дан који би за грађане Србије требало да представља исто што и 14. јул Фрнцузима, Дан незвисности Американцима или краљичин рођендан њеним верним поданицима у Уједињеном Краљевству. За разлику од становника ових демократских држава ми смо овај празник сами изабрали. Ипак, да данас није нерадан дан, тешко би се могло рећи да је празник. Зашто је тако? Како то да код нас најмање поштујемо нешто око чега се сви сложимо, а најслабије чувамо власништво које је заједничко?

15 фебруара (2. фебруара) 1804. избила је Српска револуција, највећи народни устанак у историји Османског царства и први ослободилачки рат једног балканског народа. Истог дана 1835. Кнежевина Србија је постала прва балканска држава са једним слободоумним и модерним уставом. Када је 2001. доносен Закон о празницима око Сретења није било ни мало спора. Закон је усвојен после три седнице комисије која га је предложила, скупштински одбор унео је само једну, техничку, измену. У Скупштину га је послала Ђинђићева влада, образлагао га је Владан Батић, а хвалио Вучић. Подржали су га сви посланици, са изузетком, мислим, једног социјалисте.   

Један мој позаник, који је једно време био и шеф државе, а кога ћемо памтити по ексцентричном и на моменте бизарном понашању, дефинисао је једном Србију. Рекао је отприлике: „Србија је свима нама на првом месту, не зато што  је она сваком од нас исувише важна, јер сви имамо своје породице, личне наклоности, уверења и идеале који су нам сваком понаособ свакако значајнији. Наша замља нам је насупрот томе најважније заједничко имање“.

Да ли нестанак кохезије у једном друштву значи и нестанак вредности као што је, рецимо, солидарност? 

Èedomir Antiæ (15 Februar, 2007 )

[Darker]

Pa ok, sreæan nam dan dr¾avnosti... Ono...

[Roben]

(http://nono9.us)

СРЕЋАН ДАН ДРЖАВНОСТИ СВИМ ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ
најзад у самосталној

[Smrda]

====================================

Kod Hri¹æana, Sretenje Gospodnje se slavi na 40 dan od Bo¾iæa. Sveto pismo ka¾e kako èetrdeseti dan po Ro¾destvu Hristovu donese Presveta Deva svog bo¾anskog Sina u hram jerusalimski da Ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe oèisti (Levit 12, 2-7; Ishod 12, 2). Iako ni jedno ni drugo nije bilo potrebno, ipak Zakonodavac nije hteo nikako da se ogre¹i o Svoj Zakon, koji je On bio dao kroz Svoga slugu i proroka Mojseja.

U to vreme dr¾ao je èredu u hramu prvosve¹tenik Zaharija, otac Jovana Preteèe. On stavi Djevu Mariju ne na mesto za ¾ene, nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve èudne liènosti: starac Simeon i Ana, kæi Fanuilova. Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reèe: "Sad otpu¹ta¹ u miru slugu svojega, Gospode, po rijeèi svojoj..." Jo¹ reèe Simeon za Hrista Mladenca: "Gle, ovaj le¾i da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga æe se govoriti" (Lk 2, 29 i 34). Ana pak koja od mladosti slu¾a¹e Bogu u hramu postom i molitvama, i sama poznade Mesiju, pa proslavi Boga i objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugoèekanoga. A fariseji, prisutni u hramu, koji vide¹e i èu¹e sve, rasrdi¹e se na Zahariju ¹to stavi Devu Mariju na mesto za devojke, dostavi¹e to caru Irodu. Uveren da je to Novi Car, o kome su mu zvezdari s Istoka govorili, Irod brzo posla da ubiju Isusa. No u meðuvremenu bo¾anska porodica be¹e veæ izmakla iz grada i uputila se u Misir, po uputstvu angela Bo¾jeg. Dan Sretenja praznovan je od samog poèetka, no tor¾estveno praznovanje ovoga dana ustanovljeno je naroèito 544. godine u vreme cara Justinijana.
========================================

Ustav Srbije od 1835. godine

Stanje pre dono¹enja Ustava [uredi]
Uzroci dono¹enja Ustava od 1835. godine su pre svega izlo¾eni u karakteru vladavine tada¹njeg kneza Milo¹a Obrenoviæa. Knez je uspeo da se uz tursku podr¹ku uzdigne na rang „ba¹ kneza“ ili prvog kneza. Nakon Drugog srpskog ustanka, glavni kne¾ev takmac u vlasti je bila Narodna kancelarija, pretvorena 1826. godine u Beogradski sud. Nezadovoljstvo Milo¹evim apsolutizmom je dovelo do dizanja mnogobrojnih buna. Njihov cilj je bio ogranièiti Milo¹evu vlast. Miletina buna (januar 1835.) je bila neposredan povod za dono¹enje ustava.

Ustav je donet na skup¹tini na Sretenje 2/15. februara 1835. godine, te se naziva i „Sretenjski ustav“.


Sadr¾aj Ustava [uredi]
U èlanu 5. progla¹eno je naèelo podele vlasti na zakonodateljnu, zakonoizvr¹iteljnu i sudsku. No, ovo naèelo nije dosledno sprovedeno.

Centralni organi vlasti su: 1. knez 2. dr¾avni sovjet i 3. narodna skup¹tina, dok „vlasti srpske“ èine samo knez i savet.

Knez je neprikosnovena i neodgovorna liènost. ©ef je dr¾ave. Poslu¹av¹i Dr¾avni sovjet daje zakone i uredbe. Njegovo dostojanstvo je nasledno. Nasleðuju mu¹ki potomci, ako ih nema mu¹ki potomci kne¾evog brata, ako ni njih nema mu¹ki potomci kne¾evih kæerki.

Dr¾avni sovjet je telo kojim su srpski velika¹i nastojali ogranièiti kne¾evu vlast. To je svojevrstan oligarhijski organ. Èlanovi sovjeta su predsednik, sekretar, neodreðen broj savetnika i popeèitelji (ministri).

Pravo zakonodavne inicijative imaju knez i Dr¾avni sovjet. Zakonodavni organi su knez i sovjet èije èlanove imenuje knez. Knez ima pravo da dva puta odbije zakonski predlog. Treæi put ga usvaja ako ne ide na „pagubu“ naroda, ustava ili dr¾ave.

Izvr¹nu vlast dele knez i Dr¾avni sovjet. Sovjet u svom sastavu ima ¹est popeèiteljstava: spolja¹nji poslovi, unutra¹nji poslovi, pravosuðe, finansije, vojska i prosveta. Popeèitelji ne obrazuju kolegijalno telo - vladu. Za svoj su odgovorni knezu koji ih mo¾e smeniti, ali oni i dalje ostaju u Sovjetu kao savetnici. Savetnik je odgovoran za ono ¹to èini i ne èini. Nisu politièki odgovorni, ali odgovaraju za kr¹enje ustava, prava graðana, povredu sultanove i kne¾eve liènosti.

Narodna skup¹tina je sazivana kada je knez ¾eleo da dobije njenu saglasnost, koja inaèe nije obavezivala. Na skup¹tini se uglavnom razrezivao porez. Poslanici su sto najodabranijih deputata iz svih okruga Srbije, stariji od 30 godina. Knez saziva i raspu¹ta skup¹tinu ukazom. Skup¹tina zaseda o Ðurðevdanu. Glavna funkcija je odreðivanje danka za godinu dana. Popeèiteljstvo finansija podnosi raèune o prihodima i rashodima pred èlanove. Skup¹tina nema pravo zakonodavne inicijative niti mo¾e da poziva popeèitelje na odgovornost, ali mo¾e da izrazi ¾elju za dono¹enjem zakona ili preispitivanjem rada odreðemog popeèitelja. Narodna skup¹tina je uèestvovala u promeni ustava. Kvorum je bio 3/4 èlanova, dok je za promenu ustava trebalo da glasa 2/3 od broja prisutnih. Shodno tome ovaj ustav spada u kategoriju èvrstih.

Sudska vlast pripada 1. okru¾nim sudovima 2. Velikom sudu u drugom stepenu kao apelaciji i 3. odeljenju Dr¾avnog sovjeta. Progla¹eno je naèelo nezavisnosti sdstva.

Prava i slobode graðana proklamovane ustavom su: neprikosnovenost liènosti, pravo na zakonito suðenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja. Prisutni su èlanovi koji pokazuju na ostatke feudalzma, jer se navodi da je zabranjen kuluk, zagraðivanje seoskih ¹uma, te se progla¹ava sloboda raspolaganja zemljom. Ustav ne sadr¾i politièka prava. Èlan 127. navodi da je zvanièan jezik u sudstvu i upravi srpski jezik.

Èinovnici su na polo¾aju do¾ivotno. Njihov polo¾aj je nenasledan. Mogu biti otpu¹teni samo uz susku krivicu. Imaju pravo na penziju. Ne smeju se baviti trgovinom ni zanatstvom. Èinovnici su bili retko pismeno stanovni¹tvo.

Èlanovi o crkvi potvrðuju odredbe Konkordata od 1831. godine, koji je potpisan sa Carigradom.


Ishod Ustava [uredi]
Imajuæi u vidu da je ustav najvi¹i pravni akt jedne zemlje, a da je Srbija tada bila vazalna kne¾evina Osmanskog carstva, Porta se protivila njenom dono¹enju. Austrija je takoðe bila protiv ustava, jer ga ni sama nije imala. Rusija je dono¹enje ustava prokomentarisla kao „francuski rasad u turskoj ¹umi“. Pod inostranim pritiskom knez Milo¹ je ne¾aleæi ukinuo ustav.


Znaèaj [uredi]
Sretenjski ustav je prvi moderni srpski ustav. U njemu su izra¾ene potrebe srpskog dru¹tva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autikratske vladavine. Ustav je raðen po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine. Sretenjski ustav je takoðe jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.

Autor Sretenjskog ustava je Dimitrije Davidoviæ, uèeni Srbin iz Austrije.

izvor wikipedia
====================