Kofein i nikotin (iliti kafa i cigarete)

[AquArius]

KOFEIN I NIKOTIN BRZO UBIJAJU
   
Koncept psihickih poremecaja je danas znatno prosiren, jer je sve veci broj pacijenata koji ne pripadaju slici klasicnih psihijatrijskih poremecaja kao sto su psihoze, neuroze, psihopatije, nedovoljna mentalna razvijenost, vec njihova klinicka slika spada u tzv. "psihosocijalne poremecaje" ili "probleme zivljenja".

Mentalno zdravlje je neodvojiva komponenta zdravlja, tako da od njega zavisi zdravlje uopste. Epidemioloska istrazivanja pokazuju da najmanje 20-25 odsto stanovnika velikih gradova, u svakom trenutku, trpi od psihickih poremecaja, sto onemogucava normalan zivot, a takve osobe predstavljaju veliko opterecenje za porodicu, uzu socijalnu i radnu sredinu. Dobro je poznato da psihicki poremecaji, ukoliko se na vreme ne lece, mogu da izazovu oboljenja raznovrsnih organa i sistema, tzv. "psihosomatski poremecaji", a sa druge strane, mnoga organska oboljenja uzrokuju psihicke poremecaje, tzv. "somatopsihicki poremecaji".

Koncept psihickih poremecaja je danas znatno prosiren, jer je sve veci broj pacijenata koji ne pripadaju slici klasicnih psihijatrijskih poremecaja kao sto su psihoze, neuroze, psihopatije, nedovoljna mentalna razvijenost, vec njihova klinicka slika spada u tzv. "psihosocijalne poremecaje" ili "probleme zivljenja", koji nastaju zbog sve slozenijih uslova zivota i problema adaptacije na stresne i krizne situacije.

U proteklim godinama smo imali obilje ovakvih situacija, pocevsi od desetogodisnje izolacije, ekonomske krize, pada moralnih i kulturnih vrednosti, bombardovanja, tako da je sve to uticalo na nas psihicki zivot, kako starije, tako i mladje populacije, a radi se o sve vecoj pojavi alkoholizma, narkomanije, delinkvencije, rusenja porodicnog i bracnog zivota i slicnog. Ovde cemo pokusati da opisemo te vrste poremecaja koje uzrokuje upotreba psihoaktivnih supstancija, (alkohola, opoida, kanabinoida, raznih lekova za smirenje, kofeina i nikotina), i njihove sifre kojima se obelezavaju.

Sifra F 15

Najrasprostranjenija i najvise konzumirana supstanca koja sadrzi kofein jeste kafa, a pored nje, ova supstanca se nalazi i u cokoladi, caju i nekim drugim napicima. Sifra kojom se u psihijatriji obelezava je F 15. Kofein izaziva blage i stimulirajuce efekte u dozama od 50-150 miligrama (jedna solja kafe), sto ukljucuje povecanu budnost, osecaj dobrog stanja, poboljsava verbalnu i motornu aktivnost. Pri vecim dozama, ako nije tolerancija povecana, javljaju se znaci intoksikacije u vidu nemira, razdrazljivosti, insomnije( nesanice). Visoke doze, (vise od jedan miligram dnevno), mogu da dovedu do epileptickog napada i kome. Apstinencijski sindrom, (sindrom zavisnosti), manifestuje se glavoboljom, pospanoscu, razdrazljivoscu i depresijom.

Hronicna upotreba kofeina dovodi do pojacanog lucenja zeludacnog soka i pogorsava vec prisutna oboljenja zeluca, a takodje utice na anksiozne poremecaje, pa moze da dovede do tzv. "kofeinskog anksioznog poremecaja".

Sifra F 17

U istu grupu spada i nikotin. Njegova sifra je F 17.

Nikotin je sastojak cigareta, duvana za zvakanje i usmrkavanje. Zavisnost se razvija brzo. Zbog stetnih posledica kao sto su karcinom pluca, emfizem, kardiovaskularne bolesti i drugo, sve brze se menja stav drustva prema pusenju i prava pusaca se sve vise ogranicavaju. Nikotinski apstinencijski sindrom pocinje vec posle sat vremena po poslednjoj cigareti, a vrhunac dostize u prvih 24 casa. Moze da traje nedeljama i mesecima, a ispoljava se zudnjom za nikotinom, razdrazljivoscu, nemirom, anksioznoscu, usporenjem srcanog rada. Porast telesne tezine obicno prati prekid pusenja, a recidivi su cesti, narocito u prvoj godini. Simptomi akutnog trovanja nikotinom su muka, povracanje, glavobolja, vrtoglavica, pojacano lucenje pljuvacke, premor, bledoca lica i slabost nogu. Kod tezeg trovanja javljaju se tahikardija, aritmija, stenokardicni napadi, znojenje, proliv, a ponekad dolazi i do kolapsa.

U najtezim slucajevima razvija se koma sa cerebralnim grcevima, a smrt moze da nastupi zbog paralize disanja i srca.

Skinite se sa soljice!

Od Turaka ne naucismo kako se postuju zene, na primer, ali primismo naviku da ispijamo litre kafe i jedemo alvu, ratluk, bureke i sve ostale grehove od kojih se goji. No, ovoga cemo puta samo o - kofeinu. Najnovija naucna istrazivanja potvrdjuju da on nije tako bezazlen kao sto smo mislili. Kofein podstice oslobadjanje hormona stresa adrenalina i noradrenalina, sto vas priprema za situaciju kada telo u opasnosti pripremate za "borbu ili beg". No, ako ste za radnim stolom, to je katastrofa za ceo organizam. Secer i masti koji, pri delovanju kofeina pojacano ulaze u krvotok ostaju neiskorisceni, izazivajuci metabolicki poremecaj, misici se nepotrebnu napnu, a hrana koju ste upravo pojeli pretvara se u masu koja samo fermentira, posto zeludac prekida lucenje materija koje je preradjuju.

Jutarnja kafa vam je, verovatno, jos poslednje sto imate u zivotu. No, Ameri, koji imaju vremena i love cak i da istrazuju, dokazali su nedavno da je kofein potencijalno stetniji za zene nego za muskarce, jer u zenskom telu vec i manje kolicine proizvode nezeljene ucinke, a detoksikacija je pedeset odsto sporija. Vec jedna soljica kafe ometa apsorpciju dragocenih vitamina i minerala, posebno kalcijuma, magnezijuma, gvozdja i cinka. Manjak gvozdja najcesci je prehrambeni manjak u Evropi, a od blage anemije boluje oko trideset odsto zena u reproduktivnom periodu. Sada se otkriva da tome doprinosi i kofein. Iako je tesko odreci se kafe, cajeva, napitaka na bazi kole, to se ipak moze uciniti. Za pocetak, smanjite kolicinu kofeina u napicima, pocnite da pijete kafu bez kofeina i mali kapucino umesto velikog.

Ono sto nas vezuje za ispijanje tona kafe nije samo kofein vec i navika toplog napitka. Bar jednom dnevno, umesto kafe pocastite sebe blagim biljnim cajem. Ljubitelji crnih cajeva, prebogatih kofeinom, za pocetak mogu da skracuju vreme namakanja vrecice caja u toploj vodi. Rezultati ce ubrzo biti vidljivi. Dugogodisnji uzivaoci kafe kazu da su, od momenta od kad su se potpuno skinuli sa kofeina, poceli normalno da spavaju i da imaju prirodan dotok energije. Izgleda da nam je kofein, zapravo, samo oduzima i da cini nas umornijima. Od kafe nam, dakle, samo pada tonus. Trenutak je da je zamenite biljnim cajem ili vocnim sokom, ali onim bez mnogo secera.

VitaKlub (http://www.vitaklub.com/vidi/index.php?option=com_content&task=view&id=126&Itemid=75)

[AquArius]

I prijatno i opasno - svakodnevna isku¹enja

Sta medicinska nauka kaze o stetnosti po zdravlje dozvoljenih sredstava za uzivanje koja vecina nas povremeno ili stalno koristi

U nasoj zemlji, sudeci po reklamama na televiziji, u drugim sredstvima informisanja, na ogromnim bilbordima, najpopularniji artikli su kafa, cigarete i alkohol. Sve su to "dozvoljena" sredstva za uzivanje, iako ne doprinose zdravlju ni pojedinca, ni drustva u celini. Naprotiv, i pojedincima i zdravstvenoj sluzbi, pa i drzavi stvaraju vrlo mnogo teskoca. Zasto, na primer, na kutijama cigareta ne stoji upozorenje da su opasne po zdravlje? Umesto da se nesto slicno ucini i sa alkoholom, na TV ekranima gledamo spotove sa romanticnom atmosferom i zaljubljenim parovima uz flasu ekskluzivnog pica, sto je popularizacija svakodnevnog pijenja alkohola, drugim recima, podsticaj na alkoholizam. Najvise isplative investicije odnose se bas na ove proizvode, pa se tako desava da se stranci utrkuju u dobijanju zelenog svetla za izgradnju, recimo, fabrika cigareta.

Neko ce postaviti pitanje: sta je to tako lose u alkoholu, cigaretama, pa i kafi. Zasto bas kafi? Da pocnemo bas od nje.

Kofein - "manje otrovna biljna droga"

Prim.dr Petar Borovic u udzbeniku "Kardiologija", namenjenom za lekare na specijalizaciji, dao je naucno - medicinski prilog o kafi. Posto je i "Eliksir" pisao o tome, podseticemo se samo nekih najznacajnijih delova iz ovog teksta.

- Kofein, glavni sastojak kafe, prema hemijskoj klasifikaciji je "manje otrovna biljna droga" - kaze dr Borovic. - Na Kolumbija univerzitetu u Njujorku je utvrdjeno da dnevna doza od preko 20 miligrama kofeina (soljica kafe sadrzi 80 do 120 miligrama), doprinosi ostecenju pojedinih organa ljudskog tela. Pri przenju kafe na 250 do 300 stepeni C dolazi do razgradnje ugljenikovih jedinjenja kojom prilikom se stvaraju kancerogeni produkti. Medju strastvenim potrosacima kafe, kao sto su, na primer, Svedjani, registrovan je visok procenat raka prostate, mokracne besike, pankreasa. Primeceno je, takodje, da kafa kod zena potpomaze pojavu displazije dojke (tumora).

I na kardiovskularni sistem kafa deluje lose. Prim. Borovic istice da je pogresno piti kafu kod niskog krvnog pritiska, zato sto ga ona samo privremeno podize, ali istovremeno, stimulisuci bubrege na povecanu filtraciju krvi, izlucivanje urina, dolazi do naglog pada pritiska.Osnovni efekat kafe je da stimulise nadbubreznu zlezdu na povecano lucenje hormona stresa (adrenalina i noradrenalina). Svaki put kada se poveca nivo hormona stresa dolazi do povecanja secera i masnoca u krvi, pa se u nasim krvnim sudovima stvara pravi haos. Kafa se, inace, ne preporucuje obolelima od glaukoma, jer stetno deluje na mehanizam regulisanja povisenog ocnog pritiska. Crni napitak se ne preporucuje ni dijabeticarima, ni ljudima sa povecanim masnocama u krvi (hiperlipoproteine-mijama).

Kafa ponistava efekat lecenja secerne bolesti. Naime, ceo tretman kod obolelih od dijabetesa usmeren je na snizenje nivoa secera u krvi, a svaka soljica kafe, preko oslobodjenih hormona stresa, dovodi do povecanja secera u krvi.
- Osim toga, postoje podaci da kafa deluje izuzetno podmuklo na pojavu promena u samom srcu, strukturi srcanog misica, s vremenom dovodeci do razaranja tzv. endezmalnih mostica --naglasio je prim. Borovic. - Pojava srcanih oboljenja medju ozbiljnim uzivaocima kafe mnogo je cesca u poredjenju sa onima koji kafu ne piju. Kafa utice i na pojavu masnoca u krvi. Vrlo je losa kombinacija kafe i cigareta.

Cigareta nagriza zdravlje

Prim. mr sci. med. dr Amalija Tarnocki, lekar, specijalista medicine rada, preko sredstava informisanja, vrlo aktivno objasnjava uzroke koji dovode do raznih oblika toksikomanije, kao i stetnih posledica po zdravlje ljudi koji ih koriste. Zamolili smo je da nam ovog puta nesto keze o nekim od "malih toksikomanija".

- U male toksikomanije, prema prof. dr Jovanu Bukelicu, spadaju caj, kafa, nikotin, eteromanija i lekovi - rekla nam je prim. Tornocki. - Ako me pitate zasto je u ovoj grupi i caj - odgovor je da sadrzi tein, teobromin i kofein. To su, na primer, sastojci indijskog, popularnog ruskog caja koji se od davnina u Aziji koristio kao sredstvo za omamljivanje jer u centralnom nervnom sistemu deluje na nivou neurotransmitera i stvaraju zavisnost. (Neurotransmiteri u nervnom sistemu prenose impulse ). Slicno se desava i sa kofeinom iz kafe i nikotinom. Svaka supstanca, koja kad se unese u organizam moze da modifikuje jednu ili vise nasih funkcija, je droga.

Sta se desava sa nikotinom?

- Dim od cigarete sadrzi 5000 razlicitih vrsta hemijskih materija od kojih je 40 odsto kancerogeno. Jedna cigareta proizvodi dve litre dima i sadrzi dva grama nikotina. Udahnuti dim za nekoliko sekundi stize do mozga gde ima stimulativni i smirujuci efekat, pa se stvara zavisnost kao i kod droge, to jest, kod velikih toksikomanija. Nikotin u mozgu smanjuje kolicinu jednog enzima koji se zove monoamin oksidaza - B /MAO - B/, smanjujuci i kolicinu neurotransmitera dopamina. U isto vreme povecava se osecaj zadovoljstva. Da bi zadovoljstvo bilo jos vece, pusi se i dalje, sto jos vise smanjuje pomenuti enzim MAO - B. Ako se nastavi u istom stilu, to jest, cigareta za cigaretom, tada se organizam navikava i stvara se fizicka zavisnost.

Veca sklonost ka oboljenjima srca i krvnih sudova

- Nikotin izaziva pojavu slobodnih radikala koji predstavljaju otrove, jer ostecuju celijske membrane - DNK (dezoksiribonukleinsku kiselinu - prenosnika genetske informacije) i povecavaju sklonost ka nastajanju raka, ranijoj pojavi arterioskleroze, poremecaju masnoca u krvi i oboljenju kardiovaskularnog sistema.
- Dim cigarete sadrzi i kadmijum koji je izrazito nefrotoksican (ostecuje bubrege) - nastavila je prim. Tarnocki. - Tesko je utvrditi da li pusac ima povecani krvni pritisak zato sto je kadmijum ostetio bubrebge ili zato sto je nikotin uticao na suzenje krvnih sudova. Slobodni radikali ocstecuju i celije u plucima. Kad se ostete samo jedna - dve celije, to je kao kad se iz kuce uzmu jedna - dve cigle, posle cega polako pocinje rusenje cele gradjevine, to jest, ljudskog organizma.
- Ako se kafa i cigareta koriste vrlo malo organizam moze da savlada i nadoknadi nedostatke, odnosno, regenerise svoje celije, ali kad se uzivaju u prekomernoj kolicini, sto se najcece i desava, dolazi do velikih zdravstvenih teskoca za pojedinca, pa, na kraju, i celo drustvo - rekla nam je prim. dr Amalija Tarnocki, posebno istakavsi da duvanskog dima treba da su postedjeni nepusaci, pogotovo deca. Kod pasivnih pusaca desavaju se iste, mozda i gore preomene u organizmu. Stoga, svugde gde je moguce, pusenje treba zabraniti.

Alkohol je i u maloj kolicini stetan po zdravlje

U Dispanzeru za lecenje bolesti zavisnosti u Ulici Zmaj Ognjenog Vuka koji funkcionise u okviru Doma zdravlja u Novom Sadu, zatekli smo celu ekipu: dr Snezanu Nedic, psihijatra, socijalnog radnika Savetu Crnomarkovic, psihologa Ljubomira Josica i medicinsku sestru Mariju Djurisic.

- Alkohol je otrov koji sve unistava i apsolutno je stetan po zdravlje - rekla nam je dr Snezana Nedic. - Tacno je da siri periferne krvne sudove, sto doprinosi da unutrasnji organi ne dobijaju dovoljno krvi. Zabluda je da je alkohol koristan, da greje, da sprecava kardiovaskularne bolesti. To potvrdjuju i podaci o duzini zivota alkoholicara koji je znatno skracen. ("Eliksir" je ranije objavio podatak da alkoholicari u proseku, u poredjenju sa ostalom populoacijom, zive 20 godina krace).
Dr Nedic dodaje da alkoholicari pate i od smanjene radne sposobnosti, izostajanja sa posla i povecanog invaliditeta. Mamurni ili pijani radnik vise je sklon povredjivanju. Alkoholicari vise obolevaju od raznih bolesti. Narocito im je ugrozena jetra, laboratorija naseg organizma. Velike kolicine alkohola dovode do toga da jetra ne moze da funkcionise. Svako novo uzimanje alkohola je vracanje u bolest.

- Koreni pijenja alkohola u nasem, pa i kod drugih naroda, su vrlo duboki - kaze dr Nedic. - Narodni obicaji, slavlja, pocevsi od casti zbog dolaska novorodjenceta, pa do odavanja pijeteta pokojniku. Sve treba zaliti casicom i niko ne sme da se izdvaja i da je odbije jer ce uvrediti, na primer, odusevljenog oca koji je tek stekao ovaj status. Individua koja odbije da ispije casu, mozda i ne zeli sve najbolje njegovom tek rodjenom detetu. A sta ce biti sa dusom pokojnika ako ne ispijemo casicu rakije zbog njegovog spokojstva na onom svetu? U preduzecima, takodje, postoji visoka tolerancija na pijenje alkohola. Obicno se smatra da "nije covek onaj koji nece da popije" i da "takav pravi probleme"
Saveta Crnomarkovic, socijalni radnik, smatra da bi bilo dobro da kod nas nema reklamiranja alkohola i cigareta. Klima za tzv. male i velike toksikomanije, kao sto je alkohol, kod nas je zaista idealna.

- Alkoholizam kao socio-medicinska bolest kod nas ima velike sanse da se dalje razvija - smatra Saveta Crnomarkovic. - Tako i postojeca tri kluba lecenih alkoholicara u Novom Sadu, iako dobro rade i imaju humanu neophodnu funkciju, mogu postati "kap u moru" ako se uzme u obzir mocna industrija hemijskih supstanci koje deluju na psihu coveka.
Cini se da je sve u skladu sa postojecim zakonima. A sam covek je u situaciji da se ne moze odupreti izazovu i iskusenju.


Eliksir (http://www.eliksir.info/eliksir.php)

[Bred]

Istra¾ivanje amerièkih nauènika
Nikotin stvara zavisnost kao heroin i kokain

Nauènici veæ godinama veruju da nikotin stvara zavisnost kao i najte¾e vrste droge, ali doskora nisu bili u stanju da utvrde za¹to. Tu misteriju su konaèno uspeli da razre¹e struènjaci sa Amerièkog instituta za borbu protiv zavisnosti. Prema njihovom istra¾ivanju, u mozgu pu¹aèa se de¹avaju hemijske promene sliène onima koje u mozgu zamorèiæa izazivaju kokain, heroin i druge vrste droga.

Kako je javio "Glas Amerike", nauènik Roj Vajz i njegove kolege do¹li su do tog otkriæa zahvaljujuæi istra¾ivanjima na mozgu osoba koje su za ¾ivota taj organ zave¹tale nauci, a èija je celokupna zdravstvena istorija takoðe stavljena na raspolaganje nauènicima. Oni su bili u stanju da uporede mo¾dano tkivo pu¹aèa i zavisnih zamorèiæa.

- Svaka æelija mozga je ma¹ina koja proizvodi peptide, koji se mogu nazvati hemijskim kuririma, odnosno receptorima koji omoguæavaju komunikaciju izmeðu æelija i odra¾avaju osetljivost mozga na droge - ka¾e Roj Vajz.

Kada su nauènici uporedili tkivo mozga pu¹aèa sa mo¾danim tkivom zamorèiæa zavisnih od droge, utvrdili su u peptidima identiène promene koje stvaraju veæu osetljivost mozga na droge. Dr Vajz ka¾e da je zabrinjavajuæe koliko su te promene dugotrajne.

- Radi se i o pu¹aèima koji su se te lo¹e navike odrekli vi¹e godina pre smrti, tako da smo bili iznenaðeni da se njihov mozak tako dugo nije oporavio od posledica nikotina - obja¹njava dr Vajz, a prenosi "Glas Amerike".

On je zakljuèio da ti podaci pokazuju da zavisnost od pu¹enja, odnosno nikotina, izaziva strukturalne promene u mozgu koje opstaju dugi niz godina èak i kad se prekine s pu¹enjem.

blic