Problem globalnog zagrevanja

[Bred]

Izvor: B92, Beta
Brisel, Strazbur, Madrid -- Nemaèka kancelarka Angela Merkel pozvala zemlje Evropske unije da smanje emisiju ugljen-dioksida.

Time je zatra¾ila da vlade èlanica Unije prihvate zahteve Evropske komisije, èiji je cilj da se emisija tog gasa smanji za 30 odsto do 2020. godine, kako bi se ogranièilo globalno zagrevanje i spreèila ozbiljna ¹teta koju uzrokuju klimatske promene. "Da bi se taj plan sproveo u delo, potrebna je meðunarodna saradnja, a Evropa bi trebalo da bude primer", rekla je Merkelova.

Ona je takoðe naglasila da problem nije samo evropski i da “napori samo jednog kontinenta nisu dovoljni da se elimini¹u sve opasnosti po èoveèanstvo”.

Time je, izmeðu ostalog, aludirala i na SAD, koje su mo¾da najveæi zagaðivaè, ali do sada su odbijale da potpi¹u meðunarodne sporazume koji bi ogranièili emisiju ugljen-dioksida.

Izuzetak je i najveæi zagaðivaè u SAD, Kalifornija, koja je donela svoja pravila za smanjenje emisije gasova.

U ©paniji æe biti 50 stepeni

Letnje temperature u Madridu do kraja veka mogle bi dostiæi 50 stepeni Celzijusa, ukoliko se globalno otopljavanje nesmetano nastavi, navodi se u izve¹taju ¹panskog ministarstva za ekologiju.

Kolièina ki¹e u ju¾noj ©paniji, velikoj oblasti kojoj veæ preti opasnost od isu¹ivanja zemlji¹ta i pretvaranja u pustinju, mogla bi opasti za 40 procenata.

Ministarstvo ekologije ¾eli da ubedi vlade 17 autonomnih oblasti, koje imaju znatnu vlast nad ekolo¹kom politikom, da se pripreme za globalno otopljavanje, kao i da pomognu da se ono zaustavi.

©panija, koja ima problema sa ogranièenjem emisije ¹tetnih gasova, jedna je od zemlja koje æe klimatske promene najte¾e pogoditi i gde emisija ugljenika najbr¾e raste.

Izve¹taj na 50 strana navodi mere za smanjivanje emisije gasova, meðu kojima je obeshrabrivanje upotrebe automobila u gradovima, poput poveæanja cene parkinga, veæih da¾bina za vozila kod kojih je zagaðenje veæe ili bolji javni transport.

Domaæinstva se ohrabruju da smanje upotrebu uglja za grejanje, dok se komercijalne zgrade podstièu da koriste efikasnije sisteme za grejanje i hlaðenje.

Seljaci æe se ohrabrivati da smanje upotrebu azotnih ðubriva kako bi se smanjila emisija azotnih oksida, gasova koji takoðe izazivaju efekat staklene ba¹te.

©panija je razvila planove za ¹tednju energija i podstièe veæu upotrebu solarnih æelija, kao i gradnju zgrada koje su energetski efikasnije.

Izve¹taj ka¾e da æe prema najgorem scenariju proseèna temperatura porasti za pet do osam stepeni Celzijusa do kraja ovog veka.

Prema manje dramatiènim scenarijima, sa smanjenjem emisije ¹tetnih gasova, temperatura æe porasti za tri do ¹est stepeni.

Emisija ¹tetnih gasova 2004. godine u ©paniji bila je za 49 procenata veæa nego 1990. Prema Sporazumu u Kjotu, ©panija od 2008. do 2012. mora da smanji emisiju ¹tetnih gasova za 15 odsto.

Mere za smanjenje proizvodnje otpada u EU

Evropski parlament je usvojio u Strazburu niz mera kako bi se smanjila proizvodnja otpada u Evropskoj uniji. Tim merama bi trebalo da se situacija sa otpadom stabilizuje veæ od 2012. i da bude svedena na nivo predviðen za 2008. godinu.

Procenjuje se da u EU godi¹nje po osobi ima 500 kilograma domaæeg otpada i 3,5 tone industrijskog otpada, ¹to predstavlja poveæanje od 15 odsto u odnosu na period izmeðu 1995. i 2003. godine.

Poslanici Evropskog parlamenta su poo¹trili predlog Evropske komisije iz decembra 2005, o kojem su se izja¹njavali.

Evropska komisija je samo zatra¾ila uspostavljanje nacionalnih planova spreèavanja proizvodnje otpada u èlanicama Evropske unije, ali nije navela konkretne podatke o kolièini otpada.

Nakon maratonskog glasanja o vi¹e od 180 ulo¾enih amandmana, evropski poslanici su zatra¾ili da 50 odsto èvrstog gradskog otpada i 70 odsto otpada iz graðevinske i industrijske oblasti bude reciklirano do 2020. godine.

Grupe za za¹titu zdravlja i ¾ivotne sredine pozdravile su usvajanje tih mera u Evropskom parlamentu.

[Bred]

Novi sporazum o borbi protiv globalnog zagrevanja

Konaèno dobre vesti o klimi



Nakon ¹to veæ godinama slu¹amo o tome koliko æe porasti temperatura na Zemlji, da æe Severni pol da se otopi do 2050. godine, koliko æe ljudi biti bez vode i kakve nas sve prirodne katastrofe èekaju zbog sve veæeg zagaðenja planete, iz Va¹ingtona, sa sastanka politièkih lidera preko 20 zemalja, konaèno sti¾u dobre vesti.

Èlanovi Svetske organizacije zakonodavaca za uravnote¾enu èovekovu okolinu (Globe), meðu kojima su i najveæi svetski zagaðivaèi poput SAD, Kine, Brazila i Indije, potpisali su na dvodnevnom sastanku jedan od kljuènih sporazuma u borbi protiv globalnog zagrevanja. Iako zakonski ne obavezuje nikoga, predstavnici dr¾ava su se njime obavezali da æe smanjiti emisiju ¹tetnih gasova, odgovornih za izazivanje efekta staklene ba¹te.

Najva¾nije posledica sporazuma je to ¹to se konaèno formira naslednik Protokola iz Kjotoa, koji istièe 2012. godine, a koji obavezuje dr¾ave na kontrolu emisije ¹tetnih gasova. Sporazum su proteklih dana u Va¹ingtonu potpisale i SAD koje su odlukom predsednika D¾ord¾a Bu¹a istupile iz Sporazuma iz Kjotoa jo¹ 2001. godine. Bu¹ je svoju odluku pravdao time da bi smanjenje gasova moglo „lo¹e da utièe na amerièku ekonomiju i dovede do smanjenja broja radnih mesta“.

Uz SAD, potpisnici sporazuma iz Va¹ingtona su i Kina, kao i ostale zemlje iz „Grupe 8“ najrazvijenijih.

„Sve zemlje, bilo da su siroma¹ne ili bogate, trebalo bi da imaju isti cilj - smanjenje emisije ugljen-dioksida. Klimatske promene su globalno pitanje i obaveza je svih nas da preduzmemo akciju, u skladu sa svojim moguænostima i istorijskom odgovorno¹æu“, stoji u usvojenom saop¹tenju posle sastanka.

Struènjaci istièu znaèaj uèe¹æa SAD i Kine u potpisivanju sporazuma. Podsetimo, da je biv¹i predsednik SAD Bil Klinton potpisao sporazum iz Kjotoa iz kojeg se povukao njegov naslednik D¾ord¾ Bu¹ navodeæi da æe smanjenje emisije ¹tetnih gasova „lo¹e uticati na amerièku ekonomiju i dovesti do smanjenja radnih mesta“.

Amerièki senator D¾o Liberman najavio je da æe Kongres do kraja sledeæe godine izglasati zakon o smanjenju emisije ¹tetnih gasova.

„Uveren sam da smo stigli do prelomne taèke i da æe Kongres reagovati u saradnji sa administracijom“, rekao je D¾on Mekejn, potencijalni predsednièki kandidat iz Republikanske stranke.

Kina, drugi najveæi zagaðivaè na svetu, izazvala je veliku zabrinutost meðu nauènicima jer je usled brzog ekonomskog razvoja zanemaren faktor sagorevanja velikih kolièina fosilnih goriva i uticaja na klimu.

Raduje i èinjenica da su sporazum potpisale zemlje poput Brazila, Indije, Meksika i Ju¾ne Afrike, za koje se predviða da æe u narednoj deceniji postati regionalni ekonomski lideri.

Na sastanku u Va¹ingtonu prisutnima se obratila i nemaèka kancelarka Angela Merkel, koja je najavila da æe borba protiv klimatskih promena biti jedna od prioriteta njene vlade. Merkelova i britanski premijer Toni Bler su najavili da æe u junu organizovati meðunarodnu konferenciju o klimatskim promenama, uoèi sastanka „Grupe 8“, koji æe se odr¾ati u Nemaèkoj u junu.

Dok su politièari raspravljali o sporazumu, stigao je i pora¾avajuæi izve¹taj koji su mnogi oèekivali. I zvanièno je potvrðeno da je januar 2006. najtopliji mesec od kada se prati visina temperature na Zemlji - 1880. godine. Prema Nacionalnom klimatskom centru SAD, temperature u Sibiru, Kanadi, severnoj Aziji i Evropi bile su u proseku za èetiri stepena vi¹e od uobièajenog proseka za januar.

A. Petroviæ
„Pepersi“ i „Djuran Djuran“ na koncertima protiv zagrevanja

Legendarni rokeri „Red hot èili pepers“, reper Snup Dog, kantri zvezda Fejt Hil, Leni Kravic... samo su neki od izvoðaèa koji æe nastupiti na 24-satnom spektaklu „Live Earth“ 7. jula. Serija koncerata na sedam kontinenata trebalo bi da skrene pa¾nju javnosti na opasnosti od klimatskih promena. Sigurne lokacije koncerata su ©angaj, Johanezburg i London. Jedan od koncerata biæe prireðen na Antarktiku. Predviðen je nastup vi¹e od sto izvoðaèa, meðu kojima su „Fu fajters“, Leni Kravic, ©eril Krou, Melisa Eterid¾, „Djuran Djuran“, „Blek Ajd Piz“ i Enrike Iglesijas. „Live Earth“ ima ambiciju da okupi vi¹e od milion gledalaca.

A. N.
Najmoæniji „zeleni“ lobisti

Pol Volfovic, ¹ef Svetske banke, Al Gor, biv¹i kandidat za predsednika SAD i Toni Bler, britanski premijer nalaze se meðu najmoænijim ljudima planete koji lobiraju da bi skrenuli pa¾nju svetskih zagaðivaèa na katastrofalne klimatske prognoze. Volfovic i Gor prisustvovali su sastanku u Va¹ingtonu. Za Tonija Blera je poznato da kada napusti premijersko mesto planira da se u potpunosti posveti „zelenom“ lobiranju na visokom nivou. Od evropskih zvaniènika, najposveæenija borbi protiv globalnog zagrevanja je Angela Merkel, nemaèka kancelarka.

blic

[Al-Jasmina]

Eh, samo da ne bude prekasno buduci da sam slusala da
verovatno i jeste- tj da se ucinjeno ne moze otciniti
i da otopljenje ide pa ide...

imamo nesto i srece, iako smo geografski u EU
zaobilaze nas mnoge nepogode koje su zadesile rubne drzave EU uz Atlantik

[Bred]

"Smanjiti emisiju ugljen-dioksida"
Izvor: Beta
Brisel -- Angela Merkel upozorila lidere EU da æe Evropa izgubiti mnogo ukoliko ne¹to ne preduzme da smanji emisiju ugljen-dioksida.

Nemaèka kancelarka je pred samit lidera dr¾ava èlanica EU posveæen ekologiji izjavila da Unija mora da usvoji mere kojima æe se preduprediti klimatske promene i umanjiti zavisnost evropskih dr¾ava od isporuka nafte: "Moramo da naðemo odgovarajuæe re¹enje, koje æe dovesti do nesumljivih rezultata za na¹e unuke."

Merkelova i komesar Evropske unije za pro¹irenje ®oze Manuel Barozo ukazali su da Evropska unija mora da traga za novim re¹enjima i da postavi nove svetske standarde na tom polju.

S druge strane, vlasnici kapitala i predstavnici radnika smatraju da bi uvoðenje novih mera moglo znaèajno da ugrozi evropski ekonomski rast jer bi industrija morala da primenjuje nove standarde da bi smanjila emisiju gasova.

Nemaèka kancelarka smatra da bi Evropska unija morala da podstakne dono¹enje novih pravila kojima bi se koristili obnovljivi energetski izvori poput vetra, solarne i hidro energije.

Prema njenom mi¹ljenju, dr¾ave èlanice Unije trebalo bi da izvr¹e pritisak na SAD, Rusiju i druge velike zemlje da slede evropski primer.

"Evropa proizvodi samo 15 odsto ugljen-dioksida u svetu. Prave klimatske probleme ne mo¾e da re¹i Evropa sama", naglasila je Merkelova.

Iako Nemaèka ¾eli da se sa samita po¹alja jasna poruka SAD, Rusiji, Japanu, Kanadi i drugim èlanicama Grupe osam najrazvijenijih zemalja, pitanje energije ostaje kljuèno na sastanku lidera Evropske unije.

Sastanak u Briselu æe, u svakom sluèaju, pomoæi Merkelovoj pred sastanak G8 u junu. Evropski lideri se sla¾u da treba smanjiti nivo zagaðenja za 30 odsto u odnosu na 1990. godinu i ¾ele da se sa tim slo¾e i lideri ostalih najrazvijenijih zemalja u svetu.

U Evropskoj uniji ¾ele da SAD potpi¹u protokol iz Kjota, prema kojem se predviða smanjenje globalnog zagrevanja za proseèno pet odsto do 2012. godine.

Obavezujuæi dogovor o obnovljivoj energiji

Lideri Evropske unije dogovorili su se juèe o obavezujuæem sporazumu o obnovljivoj energiji, ali su pitanje primene sporazuma ostavili za kasnije, rekao je ¹vedski premijer Frederik Rajnfelt posle sastanka u Briselu.

Rajnfelt je rekao da je ustanovljeno da je potrebno odrediti ciljeve politike obnovljive energije i da bi dogovor trebalo da bude obavezujuæi za sve èlanice.

Prema njegovim reèima, lideri su se dogovorili da ostave Evropskoj komisiji da naðe naèina da sa svakom zemljom odluèi kako da ispuni tu obavezu.

Poljska, Èe¹ka, Slovaèka i Francuska sna¾no su se protivile obavezi da do 2020. godine obnovljiva energija uèestvuje u ukupnoj potro¹nji energije sa 20 procenata, dok je nekoliko dr¾ava zahtevalo da se nuklearna energija uvrsti na listu alternativnih izvora energije sa malom emisijom ugljen-dioksida.

Slovaèka je izrazila zabrinutost zbog nametnute obaveze od "20 procenata" i veruje je da je najbolje ¹to mo¾e da postigne 14 procenata, dok je Maðarska istakla da nema obalu i vetrove.

Rajnfelt je rekao da su se lideri dogovorili i o smanjenju emisije ugljenika za 20 procenata ispod nivoa iz 1990. godine.

Do sukoba o obnovljivoj energiji izmeðu èlanica sa Istoka i èlanica sa Zapada je do¹lo zato ¹to dr¾ave sa Istoka tvrde da nemaju dovoljno sredstava da investiraju u skupe alternativne izvore poput vetra, solarne energije i hidroelektrana.

---------------

Ubrzanje globalnog otopljavanja
| Izvor: FoNet
London -- Posle 2009. globalno otopljavanje æe se dramatièno ubrzati, pi¹e Gardijan prenoseæi procene britanskih nauènika.


Istra¾ivaèi ka¾u da æe u naredne dve godine proseèna temperatura na Zemlji rasti, ali umereno, dok æe od 2010. globalno otopljavanje ubrzati. Za svaku godinu u narednoj deceniji postoji verovatnoæa od 50 odsto da æe biti toplija od 1998, kada je zabele¾ena najvi¹a proseèna temperatura na planeti, prenosi BBC.

Nauènici su do takvog predviðanja do¹li tako ¹to su veliki broj statistièkih podataka uneli u komplikovan komjuterski model.

Gardijan navodi i da su se nauènici do sada bavili prognozama posledica globalnog otopljavanja za 50 ili 100 godina, ali da model koji su primenili britanski struènjaci omoguæava predviðanje temperatura u narednih nekoliko godina, ¹to bi vladama ¹irom sveta trebalo da omoguæi da se pripreme za velike vruæine, padavine i druge neprilike.

b92

--

Evropska komisija odobrila plan borbe protiv globalnog otopljavanja


Evropska komisija je odobrila plan ubla¾avanja posljedica globalnog otopljavanja, kojim se predviða smanjenje zagaðenja atmosfere ¹tetnim gasovima za 20 odsto, do 2020. godine.

Da bi se to postiglo, definisani su pojedinaèni ciljevi za svih 27 èlanica EU, od kojih se tra¾i da 20 odsto svoje potro¹nje struje za dvanaest godina podmiruju iz obnovljivih izvora energije.

Predsednik Evropske komisije ®oze Manuel Baroso rekao je da æe predlo¾eni paket mera ko¹tati oko 87 milijardi dolara. Ako ne uèinimo ni¹ta tro¹kovi æe biti 10 puta veæi, kazao je Barozo.

Neke kompanije se protive novim mjerama i najavljuju da æe svoje pogone, ako mjere stupe na snagu, izmjestiti sa teritorije EU.

voanews.com



Klimatolog D¾ems Hansen upozorava na posledice globalnog otopljavanja

Dve decenije po¹to je prvi put upozorio zakonodavce na opasnosti od takozvanog efekta staklenika i globalnog zagrevanja, slavni klimatolog upozorava na jo¹ veæu opasnost. D¾ems Hansen, direktor Instituta za svemirske studije «Godard», amerièke Agencije za istra¾ivanje svemira, govorio je o tome u Nacionalnom pres klubu u Va¹ingtonu, gde mu je ukazana poèast kao jednom od nauènika koji su prvi ukazali na planetarne klimatske promene.

Klimatolog D¾ems Hansen iz Nacionalne agencije za istra¾ivanje svemira, bio je meðu prvima koji su alarmirali javnost na opasnosti od klimatske promene. On je to uèinio na kongresnom pretresu koji je vodio tada¹nji senator Tim Virt.

«On je 1988. istupio u prvi red nauène zajednice da objavi ljudski uticaj na porast temperature na planeti. To je tada bila hrabra uloga usamljenog lidera, od koje do danas nije odstupio», priseæa se Tim Virt.

Na manfestaciji koja je odr¾ana u Va¹ingtonu u znak seæanja na taj pretres, Hansen je istakao da je svet odavno pre¹ao opasan prag kolièine gasova koji izazivaju efekat staklenika.

«Doista smo stigli do vanredne planetarne situacije. To je zato ¹to postoje krajnje taèke u klimatskom sistemu kojima smo se vrlo pribli¾ili, koje æe – ako ih preðemo – potpuno zavladati dinamikom sistema. To znaèi da æe zamah celog sistema dovesti do veoma velikih promena koje su van na¹e kontrole», ka¾e Hansen.

Pojedinci umanjuju znaèaj upozorenja na globalno zagrevanje i osporavaju tvrdnju da se klimatski sistem bli¾i taèki preokreta. Meðu njima je i Stiv Sigal, advokat koji predstavlja interese proizvoðaèa energije.

«Mnogi koji rade na pitanjima klimatske promene su mnogo veæi optimisti i uvereni su da postoji niz tehnolo¹kih sredstava koja æe moæi da se primene da bismo mogli da preokrenemo posledice globalnog zagrevanja, ili im se barem prilagodimo», ka¾e Sigal.

Hansen se pridru¾io klimatolizima koji upozoravaju na sve sna¾nije oluje, nestanak biljnih i ¾ivotinjskih vrsta, topljenje ledenog pokrivaèa i podizanje nivoa mora – ako ljudski rod ne reaguje na vreme.

«Veæ smo dostigli jednu taèku preokreta i izgubiæemo sav ledeni pokrivaè na Arktiku tokom letnje sezone, a jasno je da æemo ostati bez tog pokrivaèa zbog toga ¹to je planeta izgubila energetsku ravnote¾u.»

Hansen ka¾e da æe se sav arktièki led za pet do deset godina topiti svakog leta, ali da to mo¾e da se preokrene ako ljudska vrsta prestane da koristi fosilna goriva i postepeno iskljuèi iz upotrebe ugalj - glavog uzroènika takozvanih gasova staklenika.

voanews.com



Smanjenje emitovanja ¹tetnih gasova
Izvor: B92, Beta, Tanjug
Tojako, Beograd -- Najveæi svetski zagaðivaèi, ukljuèujuæi bogate i zemlje u razvoju, podr¾ali su dugoroèno smanjenje emitovanja ¹tetnih gasova.

©esnaest zemalja sveta koje su uèestvovale na Velikom ekonomskom sastanku (MEM), saop¹tilo je da priznaju kako æe biti neophodno znaèajno smanjiti emitovanje gasova, a velike privrede æe sprovesti srednjoroène ciljeve smanjenja emitovanja tih gasova.

"Glavne razvijene privrede usvojiæe u skladu sa meðunarodnim obavezama, srednjoroène ciljeve kako bi se radikalno smanjile emisije i, koliko to bude moguæe, poèeti da zaustavljaju poveæanje" emitovanja ¹tetnih gasova, pi¹e u tekstu rezolucije.

Meðutim, u saop¹tenju se ne pominju datumi niti odreðuje kolièina emitovanja tih gasova ¹to izaziva efekat staklene ba¹te i bitno utièe na promenu klimatskih uslova.

Sastanak je odr¾an u okviru samita grupe osam privredno najjaèih zemalja sveta (G8) SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemaèke, Rusije, Kanade, Japana i Italije. Na sastanku su uèestvovali i lideri Kine, Indije, Brazila, Ju¾noafrièke Republike, Meksika, kao i Australije, Indonezije i Ju¾ne Koreje.

Lideri G8 obavezali su se juèe da do 2050. godine smanje za 50 odsto emitovanje ¹tetnih gasova ¹to omoguæava da do naredne godine bude postignut dogovor o tom pitanju na globalnom nivou.

Jedan francuski zvaniènik je, meðutim, rekao da Kina i Indija nisu spremne da ispune taj cilj G8 ali da su te dve privrede koje zajedno emituju 25 odsto od ukupne kolièine gasova izbaèenih u atmosferu, spremne da kasnije preduzmu odgovarajuæe akcije.

Kineski predsednik Hu Ðintao je na sastanku rekao da njegova zemlja ima odgovoran stav prema klimatskim promenama i da to pitanje treba "re¹iti u okviru trajnog razvoja", javili su kineski mediji.

Hu je, prema tim izve¹tajima, ukazao da treba uzeti u obzir da je Kina zemlja u razvoju i da su relativno male kolièine gasova koja ona emituje.

Predsednik Evropske komisije ®oze Manuel Barozo rekao je da Evropska unija prihvata da deli odgovornost ali da je zagaðenje "globalni izazov koji tra¾i globalni odgovor".

EU nastoji da predvodi borbu protiv klimatskih promena i pro¹le godine je dogovoreno da se do 2020. smanji za najmanje 20 odsto kolièina emitovanih ¹tetnih gasova u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Aktivisti protestuju

Aktivisti za oèuvanje ¾ivotne sredine organizovali su i danas protestne mar¹eve, tokom odr¾avanja samita G8. Oni su poku¹ali da se pribli¾e mestu zavr¹nog sastanka, a dogovore su okarakterisali kao zakasnele i neodreðene.

"G8 mora da preuzme odgovornost za pogre¹nu ekonomsku politku koja je odr¾avala mnoge zemlje siroma¹nim. Njihova politika je dovela do visokih cena nafte i finsijske krize, a sada Filipinima preti ozbiljna neta¹ica hrane“, ka¾e Renato Rejes iz organizacije Nova patriotska alijansa.

"Poruka je da treba da promenimo sistem u sitem koji radi za ljude, a ne za profit“, smatra nemaèka aktivistknja Mara Gronet.

"Po mom mi¹ljenju, ove godine nije bilo razvoja u poreðenju sa proteklom godinom. Tako da mi ovakav sastanak izgleda besmisleno ako na njemu uèestvuje samo osam zemalja“, ka¾e stanovnik Hokaida Sadao Kavabata.

Kina: Poveæati prehrambenu pomoæ

Predsednik Kine Hu Ðintao zatra¾io je danas, na samitu G8 u Japanu, poveæanje globalne pomoæi u hrani, kako bi se obezbedila prehrambena stabilnost u svetu.

Hu je takoðe odbacio tvrdnje da je ubrzani ekonomski razvoj velikih zemalja u razvoju razlog zbog koga je do¹lo do naglog rasta svetskih cena hrane, prenela je agencija DPA.

"Sliène optu¾be na raèun tih zemalja su neosnovane i demonstriraju neodgovoran pristup onih koji ih iznose. To nije konstruktivni pristup re¹avanju tog problema", naglasio je Hu.

On je rekao da meðunarodna zajednica "mora poveæati nivo saradnje i preduzeti sveobuhvatne mere radi obezbeðenja prehrambene sigurnosti".

Najveæe posledice rasta cena prehrambenih proizvoda oseæaju upravo zemlje u razvoju, rekao je Hu prilikom susreta s liderima Brazila, Indije, Meksika i Ju¾noafrièke Republike.

Kina i pomenute èetiri zemalje uèestvuju sa oko 12 odsto u globalnom bruto domaæem proizvodu, a njihovo stanovni¹tvo obuhvata 42 procenta ukupnog broja ¾itelja na¹e planete, podsetila je agencija Prajm-Tas.

Kina je, prema reèima Hua, spremna da podeli svoje iskustvo u razvoju poljoprivrede sa ostalim zemljama u razvoju i pru¾i pomoæ u poveæanju ukupnih proizvodnih kapaciteta u toj privrednoj delatnosti.

On je rekao da uloga Ujedinjenih nacija u koordinisanju mera za obezbeðenje prehrambene sigurnosti treba da dobije podr¹ku i zalo¾io se za pravièan meðunarodni sistem trgovine.

Braun: Predlog rezolucije o Zimbabveu

Britanski premijer Gordon Braun izjavio je danas da je u predlogu rezolucije Saveta bezbednosti UN o Zimbabveu imenovano 14 istaknutih funkcionera re¾ima u toj zemlji kojima æe biti zabranjena putovanja i zamrznuta sredstva u stranim bankama.

Nije, meðutim, jasno da li je meðu tim funkcionerima i predsednik Zimbabvea Robert Mugabe, preneo je DPA i dodao da se dokument odnosi i na embargo na izvoz oru¾ja u tu afrièku dr¾avu.

Braun je, po okonèanju samita Grupe 8, izrazio uverenje da æe predlog, koji su podnele SAD i Velika Britanija, biti usvojen u UN, uprkos protivljenju pojedinih dr¾ava.

Predlog rezolucije o sankcijama re¾imu u Zimbabveu biæe veèeras tema rasprave u sedi¹tu UN u Njujorku.

Oni koji su odgovorni za nasilje u Zimbabveu neæe moæi da pobegnu i sakriju se, rekao je Braun.

"Znamo ko su ti ljudi i danas smo naveli njihova imena", dodao je britanski premijer.

Prema njegovim reèima, sve zemlje G8 podr¾ale su predlog za uvoðenje sankcija Zimbabveu.

Lideri Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemaèke, Italije, Japana, SAD i Rusije saop¹tili su juèe da ne priznaju legitimitet vlade èiji izbor ne odra¾ava volju naroda.

"Preduzeæemo dalje korake, ukljuèujuæi finansijske i druge mere protiv pojedinaca odgovornih za nasilje" u Zimbabveu, navedeno je u saop¹tenju G8.



Metan ubrzava globalno zagrevanje
Autor: Srna | Blic

Britanski list "Indipendent" do¹ao je u posed prelimiranog zakljuèka nauènog istra¾ivanja u kojem se navodi da se u atmosferu ispu¹taju milioni tona metana, gasa koji je 20 puta ¹tetniji od ugljen-dioksida.

Nauènici su, prema pisanju lista, otkrili ogromne kolièine metana ispod Arktika, koji se stvara prirodnim putem i koji se akumulirao tokom vi¹e hiljada godina.
Problem je u tome ¹to je poslednjih nekoliko decenija do¹lo do porasta temperatura, ¹to se led na Arktièkom okeanu topi i ¹to postoji moguænost veæeg oslobaðanja ¹tetnog gasa metana u atmosferu. Poslednjih nekoliko dana, uoèeno je i da su se na pojedinim delovima Arktika pojavili mehuriæi metana nakon ¹to se, prema pretpostavkama nauènika, istopio njegov omotaè. Ove anomalije uoèene su na Istoèno-sibirskom moru.
"Indipendent" prenosi upozorenje nauènika da oslobaðanje veæih kolièina ovog gasa mo¾e da ubrza globalno zagrevanje i izazove mnogo gore posledice nego ¹to se to pretpostavljalo.



Ovogodi¹nje topljenje leda na Arktiku najveæe u poslednjih 30 godina

Poèetkom septembra, nivo leda na severnom polu dostigao je minimum, iako ne toliko kao pro¹le godine. Ali nauènici upozoravaju da se tokom proteklih desetak godina morski led u svetu topio br¾e nego ¹to se oèekivalo.

Pre godinu dana, prvi put u zabele¾enoj istoriji, otvoren je pomorski put kroz kanadsku arktièku oblast. Ove godine pojavio se jo¹ jedan zloslutni znak. Jedan jo¹ severniji pomorski put otorio se prvi put za poslednjih pola veka.

"Verujemo da prodor tople vode iz Pacifika, pored vi¹ih atmosferskih temperatura, uzrokuje povlaèenje leda," ka¾e klimatolog D¾ej Zveli, glavni nauènik projekta za satelitsko praæenje leda u nasinom svemirskom centru Godard, nedaleko od Va¹ingtona.

"Nekih godina tu se nije moglo uæi jer je led dopirao do same obale. Ali do¹lo je do dramatiène promene, uglavnom u poslednjih pet godina. Pojavio se prolaz. Èuveni severozapadni pomorski put sada se leti otvara, a ove godine prvi put se otvorio i taj i severozapadni prolaz," ka¾e Zveli.

Ovog leta arktièki led smanjio se na drugu po velièini meru u zabele¾enoj istoriji. Prema NASI, u septembru je bio 33 odsto ispod proseène visine, malo bolje od pro¹logodi¹njeg rekorda od 39 odsto ispod proseène.

"Morski led u poslednjih 5 do 10 godina smanjuje se br¾e nego ¹to je iko predviðao. Dogaða se ne¹to ¹to nauènici nisu uzeli u obzir, a deo toga je verovatno zagrevanje okeana," ka¾e Zveli.

Sneg i led odbijaju sunèeve zrake dok ih tamnija morska voda apsorbuje. Kako se led topi vi¹e toplote odlazi u okean, zagrevajuæi i njega i ni¾e slojeve atmosfere i planetu. To utièe i na smanjenje rasta leda zimi.

"Tokom poslednjih pet godina izgubili smo oko 30 odsto leda u tom podruèju, odnosno izmeðu 25 i 30 odsto njegove debljine. Ako se to nastavi i tokom sledeæih pet godina, krajem leta led na Arktiku æe sasvim nestajati," ka¾e D¾ej Zveli.

Dok letnje topljenje leda otvara plovne puteve i pristup morskim resursima, polarni medvedi i mor¾evi trpe jer samo po ledu mogu da love. Jo¹ vi¹e zabrinjava to ¹to svake zime ima sve manje leda. A sve toplija morska voda se ¹iri podstièuæi zagrevanje ostalih delova sveta.

voanews.com