Aparati ne rade, ali tro¹e struju

[Bred]

Veæina savremenih ureðaja tro¹i struju i kada nije u funkciji. Naime, ureðaji visoke tehnologije obièno imaju moguænost rada u takozvanom re¾imu spreman za rad (stendbaj), a u takve ureðaje spadaju televizori, video rikorderi, kompjuteri, ali i noviji fri¾ideri, ¹poreti i slièni ureðaji na kojima, na primer, postoje video displeji ili èasovnici.
- Ako ureðaj ne obavlja svoju funkciju za koju je namenjen, ali je ukljuèen u struju, on je u takozvanom re¾imu spreman za rad (stendbaj) i tro¹i struju. Takoðe, sva potro¹nja struje koja se odnosi na neke druge funkcije kod ureðaja (na primer, video displej na fri¾ideru ili èasovnik na video rikorderu ili ¹poretu) i potro¹nja struje kada je aparat iskljuèen tretiraju se kao stendbaj potro¹nja - objasnila je za „Blic“ Miomira Lazoviæ, savetnik za obuku i obrazovanje Agencije za energetsku efikasnost.
Postoje tri radna stendbaj re¾ima. U off modu ureðaj smatramo iskljuèenim i on tro¹i minimalno. Na primer, laptopovi, monitori i kompjuteri. Sledeæi pasivni stendbaj re¾im oznaèava stanje kada su ureðaji ukljuèeni u struju, ne obavljaju svoju funkciju, ali su spremni za rad. Tipièan primer su televizori sa daljinskim upravljaèem. Meðutim, kada se takav televizor iskljuèi na dugme, odnosno kada je iskljuèena fotodioda (lampica), smatra se da televizor ne tro¹i, bez obzira na to da li je u struji. Treæi re¾im je aktivni stendbaj mod. To je sluèaj kada je ureðaj „uspavan“, ali se i dalje napaja strujom i poèinje normalan rad, recimo, pokretanjem neke funkcije, a ne dugmetom za napajanje. Takav re¾im tro¹i najvi¹e struje, a najèe¹æe æete ga sresti kod kompjutera. Takoðe, video rikorder u kojem se nalazi kaseta iako se ni¹ta ne emituje tro¹i struju da bi se grejao i bio spreman za rad, a ovaj mod se naziva aktivni stendbaj.
- Veæina ureðaja nema sva tri moda. Generalno potro¹nja u stendbaj re¾imu se ne smatra gubitkom zato ¹to se i tada struja tro¹i u neku korisnu svrhu, na primer, èasovnik na ¹poretu i slièno. Trend u svetu je da se pre svega pobolj¹anjem karakteristika ureðaja ta potro¹nja svede na minimum. Smatramo da je veæi problem potro¹nja ureðaja kada su upaljeni a ne koriste se, kao ¹to je televizor koji niko ne gleda ili kada je raèunar ukljuèen, ali ga niko ne koristi - ka¾e Miomira Lazoviæ i dodaje da se najvi¹e struje u stendbaju tro¹i u kancelarijama, jer veæina ureðaja ostaje na nekom naponu kada se iskljuèi.
- Potro¹nja elektriène energije svih kancelarijskih ureðaja i aparata koje koristimo na poslu mo¾e dostiæi 600 kWh godi¹nje. Primenom mera energetske efikasnosti, taènije promenom na¹ih navika, ovi ureðaji mogu da tro¹e i do 40 odsto manje - ka¾e ona.
U Srbiji nije vr¹eno detaljno ispitivanje koliko se na ovaj naèin potro¹i struje, a osnovni problem je to ¹to se ne zna ni kakve sve vrste ureðaja poseduju graðani.

BLIC