Moæna hrizanetema

[Darker]

Моћна хризантема

С инсектима се не сме живети. Не само зато што миле по целој кући, већ што преносе микробе, изазиваче опасних болести. Врло делотворно и природно средство против њих представља једна на изглед безазлена биљка


Све инсекте не треба уништавати
Природа нуди многа решења којима бисмо могли да се бранимо од инсеката без штетних последица по здравље и загађења животне средине. Када би се свако од нас окружио бухачем, (Chrysanthemum cinerariaefolium) врстом хризантеме коју је описао и др Јован Туцаков, нико у својој близини не би имао инсекте, каже др сц. мед. Милан Радоњић, специјалиста фармакологије. Ова биљка садржи пиретролон хризантемиум, карбонску киселину или перметрин који зауставља дисање инсеката, а не делује на топлокрвна бића. Ова хризантема је заправо једина биљка која убија инсекте, за разлику од других, такозваних репелента, чији их мирис само одбија. Дуго се није знало како може да се узгаја, па је силном употребом готово искорењена и замењена хемијским препаратима за уништавање инсеката. Однедавно се плантажно узгаја у Италији.

Међутим, током вишедеценијске употребе хемијских инсектицида за заштиту усева и људи, утврђено је да су поједини врло канцерогени и од тада се трага за мање шкодљивим и потпуно нешкодљивим средствима. Швајцарски истраживачи су успели да синтетишу молекул перметрина, а немачки стручњаци су произвели препарате с овом супстанцом за различите намене. Користе се већ пет година у европским домаћинствима за уништавање мрава, крпеља, мољаца, бубашваба и бубаруса, бува, вашки, крпеља и гриња.

Формула из бухача

   
Др сц. мед Милан Радоњић
   
Др Нинослав Ђелић
Перметрин је и лек против шуге за домаће животиње. Утрљавањем у кожу свиња уништава се животињски паразит који изазива ову кожну болест а примењују се и у стајама и оборима за уништавање мува и других инсеката. Штити и кућне љубимце од бува и крпеља. Будући да перметрин има велики молекул, не може да се ресорбује из органа за варење, па га немачки сточари мешају са сточном храном да би је заштитили од жишка. Овај препарат је нешкодљив и за људе. Наноси се на одећу, зидове и сва места где се инсекти нађу. Уколико се, на пример, њим попрска лишће у башти, перметрин ће уништити све биљне ваши, а може се у њој боравити без страха од насртљивих комараца, наводи др Радоњић још једно позитивно својство супстанце чију нам је формулу открила природа.

Да ли је перметрин заиста безбедан и колико инсектициди утичу на здравље? По речима проф. др сц. Нинослава Ђелића, биолога на Факултету ветеринарске медицине, многе епидемиолошке студије су показале да поједини инсектициди могу да изазову генска оштећења на ћелијама због којих и настају малигне и друге болести и аномалије плода. Међутим, у експерименту на хуманим лимфоцитима које је др Ђелић спровео 1997. године, показало се да перметрин не изазива генска оштећења ни у великим дозама, односно не подстиче настанак малигних болести. Ипак, треба га користити у тачно прописаним количинама јер у превеликим уништава ћелије.

Доктор Ђелић наводи да би без пестицида и инсектицида човечанство било гладно и болесно и да се морају користити, али и дословно следити упутства за њихову употребу. Применом ових хемијским материја „што више, то боље”, сви су у опасности, колико они који с њима раде, толико и они који користе њихове производе. Истраживања су показала да поједини инсектициди који се користе у пољопривреди за заштиту усева у организму делују као естрогени, акумулирају се у масном ткиву и повећавају ризик од нехочкинских лимфома, тумора меких ткива и мозга, рака дебелог црева и дојке. Епидемиолошке студије које је урадио амерички Национални институт за рак, показале су да фармери имају повећан ризик од ових болести. Према једној енглеској студији, деца узраста до десет година која живе у становима где су хемијским инсектицидима редовно сузбијани инсекти имају шест пута већи ризик од леукемије.

Забрањени, а продају се

Поједини инсектициди, због доказаних нежељених особина, забрањени су у Европи, али се због ниске цене још увек користе у економски неразвијеним земљама. Познати ДДТ, прашак који је коришћен за уништавање инсеката, одавно је забрањен за употребу јер се споро разграђује и улази у ланац исхране загађујући животну околину, реке чак и мора. Овај инсектицид изазива појаву малигних тумора, а по речима доктора Милана Радоњића, још увек се може наћи и на нашем тржишту под називом етиол. У облику раствора користи се против инсеката и у домаћинствима.

Нафталин је такође канцероген и испарљив, али још штити одела и бунде од мољаца у ормарима наших спаваћих соба. Тус-траке, које се стављају против мува, мољаца и мрава испаравањем убијају инсекте. Међутим, та испарења удишу сви укућани и деца. Овај и други инсектициди непознатог састава и порекла углавном се набављају од уличних продаваца. Питали смо др сц. вет. мед. Драгана Кнежевића из Завода за биоциде и медицинску екологију и члана Комисије за отрове у Министарству за науку и заштиту животне средине, зашто се ови отрови неконтролисано продају?

– Илегално тржиште инсектицида треба да контролишу надлежне инспекције. Тус-трака код нас није регистрована, а не зна се ни којим путевима стиже до купаца. Њен састав је познат, али у том облику није дозвољена њена употреба. Исто је и са кинеском кредом, али је њен хемијски састав непознат, будући да су подаци на амбалажи написани на кинеском језику. Да би се безбедно користио у домаћинствима сваки инсектицид мора да буде уредно регистрован и да на амбалажи има R-ознаку (упозорење) и S-ознаку (обавештење) на српском језику, односно, податке како се користи као и које су мере предострожности при употреби. У нашем Заводу управо смо завршили нове погоне где ће се ускоро вршити провера инсектицида и процена ризика.

Хемијски препарати нису еколошки

Пре одласка у природу требало би се заштитити од инсеката
Постоји група испарљивих инсектицида који нису дозвољени за употребу у домаћинствима. Управо зато, доктор Кнежевић саветује да се сви инсектициди набављају у пољопривредним и хуманим апотекама и самопослугама, међу којима пиретроиди имају примат. Правилном употребом инсектицида не постоји могућност да доспеју у људски организам и изазову нежељене последице.

По речима др Кнежевића, ни један од хемијских инсектицида није еколошко средство као што тврде непознате особе које обилазе станове и нуде услуге уништавања инсеката. Еколошка, заправо биолошка, средства у нашој земљи користе се само за уништавање ларви комараца. Не би требало прихватити услуге оних који нам долазе на врата, саветује др Кнежевић, већ позвати Завод за биоциде да би се за сузбијање инсеката добила овлашћена екипа, едукована за употребу инсектицида.

Доктор Кнежевић истиче да се са бубама не може и не сме живети. Не само зато што миле у нашој кући, већ и зато што шетају по храни. Ножицама и телом преносе микробе, изазиваче опасних болести, као што су, на пример, вируси који изазивају запаљење мозга. Поједини инсекти могу бити резервоари или извори инфекција, као буве и крпељи. Голубови су велики комунално-хигијенски проблем, јер слећу на прозоре и терасе и доносе нам различите инсекте и микробе.

Питали смо и др сц. мед Веселина Радоњића, директора Завода за биоциде и медицинску екологију, колико су хемијски инсектициди отровни за људе. Доктор Радоњић је такође нагласио да су сви отровни и да их треба пажљиво употребљавати попут лека, будући да и од дозе зависи њихова токсичност. Предност имају репеленти од природних етарских уља, лаванде и других биљака који одбијају инсекте, нарочито када се користе за заштиту деце.

Од наших саговорника сазнајемо да је потребна хигијена да бисмо спречили неконтролисано размножавање инсеката. Међутим, у градовима где се отпаци и храна свуда бацају инсекти и глодари су се много размножили. Чак су се због обиља хране и змије приближиле Београду.

Вера Бошковић, Politika-Magazin