©ta ðaci uèe iz istorije u eks-YU republikama

[Bred]

Mr¾nja iz ud¾benika
Autor: Ekipa „Blica“ |


Falsifikovanje istorije kroz ðaèke ud¾benike nije strano nijednoj od novonastalih dr¾ava biv¹e SFRJ. Istina o pro¹losti u nekim dr¾avama je potpuno preobra¾ena, a autori ponekad samo puki izvr¹ioci vladajuæe ideologije, pokazuje mini istra¾ivanje „Blica“.

Makedonija
Raspad SFRJ je, na primer, u Makedoniji obraðen u 12 redova teksta i deo je lekcije o samostojnosti koja se uèi u osmom razredu.
„Ustav iz 1974. s jakim konfederativnim elementima nije zadovoljavao ni konfederaliste ni centraliste. Nesrpski narodi su tra¾ili konfederativno ureðenje zemlje, a Srbi su se zalagali za takozvanu modernu federaciju, odnosno centralizaciju i srpsku dominaciju u Jugoslaviji. Sudar izmeðu srpskog nacionalizma i hegemonizma i tendencije za nacionalnu i ekonomsko-politièku emancipaciju nesrpskih naroda je osnovni razlog raspada druge Jugoslavije. Srbija, sa Slobodanom Milo¹eviæem na èelu, poku¹ala je silom da nametne svoju volju. Na ovu silu, meðutim, nesrpski narodi su takoðe odgovorili silom“, pi¹e u makedonskom ud¾beniku.
Deo o Hrvatskoj poèinje i zavr¹ava se ovim reèima: „Hrvatska, s Franjom Tuðmanom na èelu, uspela je poraziti srpske sile u poku¹aju da radikalno re¹e srpsko manjinsko pitanje u Hrvatskoj“. ©to se tièe Bosne, navodi se da je posle dugogodi¹njeg krvavog rata dr¾ava organizovana na etnièkom kantonalnom principu od dve federalne jedinice. Uèesnici rata i Dejton se i ne pominju.

Srbija
Srpski ud¾benici u komunistièkom periodu, periodu pod Milo¹eviæem i danas izraz su te¾nji vladajuæe elite da kreira istoriju u skladu sa svojim potrebama - ka¾e Dubravka Stojanoviæ, profesor istorije na Filozofskom fakultetu, i precizira da su ud¾benici iz istorije u Srbiji menjani dva puta: prvi put 1993, u jeku rata u Bosni i Hercegovini, a drugi put posle pada Milo¹eviæa s vlasti 2000. U oba sluèaja motivi za promenu ud¾benika bili su politièki.
Jugoslovenstvo je prikazano kao ne¹to ¹to „s nama“ nema skoro nikakve veze. U novijem ud¾beniku za osmi razred osnovne ¹kole, objavljenom 2005. tumaèenje ujedinjenja naziva se „pripajanje ju¾noslovenskih krajeva Austrougarske srpskoj dr¾avi“. Dalje se ka¾e da se kod „politièara u Srbiji pod ujedinjenjem na prvom mestu podrazumevalo ujedinjenje svih Srba“. Zajednièku dr¾avu autori ud¾benika ovako do¾ivljavaju: „Smatralo se da je jedina moguænost da se srpsko nacionalno pitanje re¹i u celosti - jugoslovenski program“.
Autori ud¾benika, iako im to nije posao, stavljaju se na stranu re¹enja koje odgovara konceptu velike Srbije. Radi toga uneli su u tekst ud¾benika mit o tome da je tajnim Londonskim ugovorom izmeðu sila Antante i Italije iz aprila 1915. Srbiji nuðena takozvana velika Srbija koja bi se pru¾ala ju¾no od Zadra i izlazila na Jadransko more, iako toga u Londonskom ugovoru nema.

Hrvatska
Ðaci uèe da je hrvatski narod „vekovima bio okru¾en neprijateljima i ugro¾en od drugih naroda, najèe¹æe Maðara, Mleèana, Austrijanaca, Turaka, Francuza, Talijana, a nakon raspada SFRJ, i od Srba, Crnogoraca i Bo¹njaka“. Nema nijednog istorijskog dokumenta u kojem bi se iznosile druge èinjenice i drukèiji pogled na istorijske dogaðaje.
U ud¾beniku istorije za 4. razred gimnazije o zloèinima usta¹kih vlasti govori se u samo pet redova teksta, a o Jasenovcu konstatuje da je bio „najveæi i po zlu glasu najpoznatiji koncentracijski logor“. Na dvadeset puta veæem prostoru i pod posebnim naslovom govori se „o partizanskim zloèinima tokom rata i neposredno nakon njega“. Istièe se da su Hrvati iz nekih naselja be¾ali „zbog straha i prijetnji partizana Srba“, a da su na Blajburgu „grozna nedjela“ poèinjena „pod zapovjedni¹tvom èasnika (oficira) srpske nacionalnosti“.
Poslednja poglavlja tog ud¾benika istorije bave se „raslojavanjem socijalistièke Jugoslavije“ i „nastankom samostalne i suverene hrvatske dr¾ave“, zatim ratom u Hrvatskoj, „velikosrpskom agresijom u BiH“, oslobaðanjem okupiranih krajeva i krajem rata u Hrvatskoj. Nigde se ne spominju zloèini nad srpskim civilima u „Bljesku“ i „Oluji“ i nakon njih, kao ni drugi zloèini nad srpskim civilima od 1991. do 1995. godine.

Crna Gora
Ud¾benici za osnovne i srednje obrazovanje u Crnoj Gori izmenjeni su pre èetiri godine. Autori pojedinih ud¾benika su crnogorski struènjaci, a za neku literaturu su, tvrde u Zavodu za ud¾benike, anga¾ovani autori iz Srbije. Pored Crne Gore, najvi¹e se prati srpska istorija. U ud¾benicima nisu izostavljeni Nemanjiæi, osnivanje jedne od najstarijih mitropolija SPC, Crnogorsko-primorske, srpski ustanci pod Karaðorðem, period vladavine Obrenoviæa...

Federacija BiH i RS
Sadr¾aji ud¾benika istorije u entitetima Bosne i Hercegovine su razlièiti, pa u Federaciji BiH uglavnom potenciraju pro¹lost koja je bliska Bo¹njacima i islamskoj zajednici, dok je u RS pa¾nja posveæena istoriji Srba i Srbije. Istorièar Zoran Peja¹inoviæ, meðutim, obja¹njava da i takvo razlièito ¹tampanje knjiga izaziva problem jer su u ud¾benicima istorije FBiH mnoge èinjenice iskrivljene.
- U ud¾benicima FBiH se spominje referendum odr¾an pred sami rat po kojem je BiH postala meðunarodno priznata dr¾ava. Tako se spominje da je 98 odsto graðana iza¹lo na glasanje, a preæutkuje se da je srpski narod bojkotovao ovaj referendum - obja¹njava Peja¹inoviæ.
Jedan od primera iskrivljenih èinjenica je ud¾benik istorije za èetvrti razred gimnazije ¹tampan u Sarajevu, u kojem se ne spominje Jasenovac, holokaust, ni te¹ka sudbina za ¹est miliona Jevreja. U njemu pi¹e o ¾ivotu Bosne u Drugom svetskom ratu i stradanju bosanskog stanovni¹tva. Deca uèe o genocidnim èetnicima i èetnièkoj ideologiji i zastupljeni su ratovi u Evropi. Istovremeno, u ud¾benicima FBiH najèe¹æe se stvara slika o bosanskohercegovaèkoj dr¾avnosti i kada za to nema osnova. Tako se spominje da se u Kraljevini Jugoslaviji tretira BiH, iako tada nije bilo nikakvih pokrajina ni autonomija.

blic