Biljka koja proizvodi insulin i otkriva mine

[mikele]

Biljka koja proizvodi insulin i otkriva mine
(http://nono9.us)

Zahvaljujuæi genetskom in¾enjeringu, leèenje dijabetesa uskoro bi moglo da bude znatno lak¹e nego do sada. Kanadska farmaceutska kompanija Semi-Bio-Sis je genetièki modifikovala biljku ¹afraniku tako da sama proizvodi insulin.

©afranika ima zelene bodljikave listove i ¾ute cvetove i uglavnom se gaji da bi se od nje proizvodilo ulje. Visine je proseènog èoveka.

U ¹afraniku je nedavno ubaèen ljudski gen kako bi mogla da proizvodi ljudski insulin. Ukoliko ispitivanja poka¾u da takav insulin zaista mo¾e da se koristi u leèenju dijabetesa, biæe to prvi put da se na tr¾i¹tu na¹ao lek koji je proizvela biljka.

Endrju Baum, direktor kompanije Semi-Bio-Sis koja je proizvela genetski modifikovanu ¹afraniku, ka¾e za BBC da se broj dijabetièara u svetu poveæava i da æe potra¾nja za insulinom biti sve veæa.

"Verujemo da na ¹est do sedam hiljada hektara mo¾emo da zadovoljimo ukupnu potra¾nju za insulinom u svetu. To vam je jedna farma srednje velièine na zapadu Sjedinjenih Amerièkih Dr¾ava, ili nekoliko farmi u preriji", ka¾e Baum.

Kanadska firma se nada da æe se pokazati da je insulin koji proizvodi genetski modifikovana ¹afranika isti kao i standardni insulin i da æe, zahvaljujuæi tome, vrlo brzo biti u stanju da ga izbaci na tr¾i¹te. Taj insulin bio bi znatno jeftiniji od onoga koji se danas nudi na tr¾i¹tu.

Medjutim, nisu ba¹ svi odu¹evljeni novim smerom istra¾ivanja.

Neke organizacije za za¹titu ¾ivotne sredine strahuju da æe, zahvaljujuæi opra¹ivanju, gen koji proizvodi insulin sa genetièki modifikovane ¹afranike preæi na obiènu ¹afraniku.

Kada bi se tako ne¹to dogodilo, onda bi i obièna ¹afranika proizvodila insulin, pa bi on u¹ao u ljudsku ishranu i mogao da napravi probleme onima koji nisu oboleli od dijabetesa.

Uprkos tome nastavljaju se eksperimenti u kojima se genetski modifikovane biljke ne koriste za ishranu, veæ u druge svrhe. Danska kompanija po imenu Aresa proizvela je genetski modifikovanu verziju biljke potoèarke, koja treba da poma¾e pri uklanjanju mina.

Koren te genetski modifikovane biljke reaguje na prisustvo eksploziva u zemlji tako ¹to menja boju cveta.

"Kori¹æenjem jedne vrste vodenog topa mo¾emo seme ove biljke da razbacamo po dosta ¹irokom prostoru. Kada bi biljka procvetala, videli bi se njeni cvetovi koji bi varirali od crvene do zelene boje, i time nam ukazivali na polo¾aj mina. U teoriji, to bi trebalo da omoguæi da se utvrdi gde su mine i da se one bezbedno uklone", ka¾e Jarne Eleholm, direktor Arese, za BBC.

Ekolo¹ke organizacije, medjutim, ukazuju na to da sa genetski modifikovanim biljkama treba biti jako pa¾ljiv, jer jo¹ ne znamo dovoljno o njihovom uticaju na ¾ivotnu sredinu.

(agencije/MONDO)

[zoe]

biæe to prvi put da se na tr¾i¹tu na¹ao lek koji je proizvela biljka.

Ех, фармакогнозијо...

[Al-Jasmina]

Ovo je sjajno
-bar po meni,jer sam i onako sanjarila o takvim poduhvatima
ali mislim da je neophodan ogroman oprez da se one biljke koje su
toliko izmenjene ne nadju u prirodi i nacine haos

Uzgoj u svemiru?