Moda u Srbiji kroz vekove

[tarantulica]

Moda u Srbiji kroz vekove

Antièke Grkinje su farbale kosu i belele lice, Aristotel nije izlazio bez prstenja, a Aleksandar Makedonski je brijao bradu pa su to, po ugledu na njega, èinili i svi Grci.

Rimljani su, prema predanju, bili vrlo sujetni te se i mu¹ko i ¾ensko ¹minkalo i parfemisalo, dok su, na drugoj strani sveta, divlji vikinzi za pojas zadevali, izmedju ostalog, i - èe¹alj.

Ni u starom dobu nije bilo dovoljno samo se obuæi. Praktiènu funkciju odeæe, kao najva¾niju, pratila je i potreba za estetskim. Ali istorija odevanja i ukra¹avanja tela govori i o tome da je ono ¹to su ljudi nosili, po pravilu bilo u vezi s dru¹tvenim kontekstom. Ranije se preko odeæe moglo odrediti ko pripada kojoj klasi, a naèin odevanja bitno se razlikovao i po polu.

S pojavom mode u novom veku, kada se usled ekonomskih, privrednih, dru¹tvenih, èak i geografskih promena, ¾ivot ubrzava, poruke koje odeæa prenosi bivaju sve brojnije. Iz nekog razloga, koji ni do danas nije sasvim razja¹njen, postaje jako va¾no biti moderan, toliko da u XV veku u Francuskoj Karlo VII ozbiljno razmi¹lja da osnuje posebno ministarstvo za modu.

Jo¹ je jedna prekretnica u istoriji odevanja - stvaranje srednje klase. Tada dolazi do op¹te demokratizacije, a modna proizvodnja se umesto dotada¹njeg usmerenja na vi¹i stale¾ okreæe ka ¹irokim narodnim i, naravno, potro¹aèkim masama. Otada pa sve do danas moda kao naèin odevanja i promena u odevanju predstavlja jedan od najuticajnijih, ali verovatno i najpovr¹nijih fenomena kulture.




Upravo o tome pi¹e u knjizi "Odevanje u Beogradu", Mirjane Pro¹iæ Dvorniæ, koja je preko odevanja, te, prema njenim reèima, "efemerne svakodnevne potrebe", pokazala kako op¹ta gibanja u dru¹tvu utièu na promene u ¾ivotu obiènih ljudi.

Ona se odluèuje za nemiran XIX i tranzicioni poèetak XX veka, za period sticanja nezavisnosti i uspostavljanja nove nacionalnosti, vreme "idealno za prouèavanje ovog fenomena", pi¹e list "Danas".

Dok je recimo Francuska revolucija lansirala duge pantalone, dva srpska ustanka su iz mode izbacila turske papuèe, èizme i èalme. U Drugom ustanku, Milo¹ Obrenoviæ izdaje naredjenje da se napadnu svi koji nose zelene tkanine.

Mirjana Pro¹iæ Dvorniæ je u svojoj knjizi sistematizovala sve ¹to je bilo u vezi s onda¹njim odevanjem: od krojaèa i krojaèkih zadruga, preko balova i uèitelja plesa, modnih èasopisa... Tu se mo¾e pronaæi niz zanimljivih podataka o tome koje prvi uveo konjske trke, ¾ensku gimnastiku, popodnevne ¾ureve, ko je bio trendseter, ko imitator, ko protivnik nezdravog pomodarstva.

Tako se kraljica Draga na dvorskim sveèanostima pojavljivala u srpskoj kraljevskoj srednjovekovnoj ode¾di, dok se njena svekrva kraljica Natalija, æerka moldavske princeze, trudila da u Srbiju uvede evropsku modu.




Srbija je, dakle, u vreme dok je prvi modni kreator Èarls Frederik Vort veæ stigao da tra¾i svoja prava uzvikujuæi 1913: "Ja sam umetnik, a ne krojaè!", uveliko pratila svetsku modu. Smenjivali su se ¹e¹iri s velikim i malim obodom, brèiæi na gore i oni povijeni, a kao i u Evropi, i kod nas su se vodile rasprave o ¹tetnosti midera i sumnjivom uticaju ¾enskih gaæa.

U to vreme se javljaju i prvi borci za prava ¾ivotinja koji su skretali pa¾nju na to da se na ¾enskim ¹e¹irima nalazi ipak previ¹e perja.

Reèju, sve ¹to danas u Srbiji prati modu svoje zaèetke imalo je veæ tada.

(MONDO)

[Darker]

Meni se stil odevanja i izgledanja od pre 100 god vop¹te ne sviða...
Mada, ne sviða mi se preterano ni ovaj sada:-)