Novi sistem studija

[pereca]

Zakon o visokom obrazovanju podrazumeva postojanje dve vrste studija:

- Akademske koje studenta treba da osposobe za razvoj i primenu nauènih, struènih i umetnièkih dostignuæa. Ova vrsta studija se bazira na nauèno-istr¾ivaèkom radu i organizuje se jednino na Univerzitetima.

- Strukovne koje su usmerene prevashodno na primenu znanja i ve¹tina potrebnih za obavljanje neke primenjene delatnosti ili struke. Programe strukovnih studija mogu izvoditi Akademije strukovnih studija (bitno modifikovane sada¹nje vi¹e ¹kole) i/ili univerziteti.

Zakon o visokom obrazovanju predviða refomu nivoa studija i uvodi trociklièni / trostepeni sistem studija u skladu sa principima Bolonjskog procesa.

Obim studija se izra¾ava i meri ECTS bodovima koji su merilo optereæenja tipiènog studenta u svalaðivanju studijskog programa. Svaki predmet iz studijskog programa izkazuje se brojem ECTS bodova, a obim studija predstavlja zbir ECTS bodova za sve predmete obuhvaæene programom

Zbir od 60 ECTS bodova odgovara ukupnom optereæenju tipiènog studenta u jednoj akademskoj godini. Pri èemu se podrazumeva da je tipièan student radi maksimalno 40 sati u nedelji.

Rad studenta podrazumeva uèe¹æe u nastavi (predavanja, ve¾be, praktikumi, seminari i dr), samostalan rad, uèenje za kolokvijume i ispite, kao i izradu seminarskih ili/i zavr¹nih radova i ostale vrste studijskih aktivnosti.


NIVOI STUDIJA

1. Studije prvog stepena su:
- Osnovne akademske studije – od 180 do 240 ECTS bodova
- Osnovne strukovne studije – 180 ECTS bodova

2. Studije drugog stepena su:
- Diplomske akademske studije – master - (prethodno 180 ECTS) + najmanje 120 ECTS bodova ili (prethodno 240 ECTS) + najmanje 60 ECTS bodova
- Specijalistièke strukovne studije – najmanje 60 ECTS bodova
- Specijalistièke akademske studije – najmanje 60 ECTS bodova

3. Studije treæeg stepena su:
- Doktorske akademske studije – najmanje 180 ECTS bodova uz prethodni obim studija na osnovnim i diplomskim akademskim studijama od najmanje 300 ECTS bodova

Izuzetak:
Studijski programi iz medicinskih nauka mogu se organizovati tzv. integrisano tj. u obimu od najvi¹e 360 ECTS bodova.
Va¾no:
Izrada zavr¹ne disertacije ili zavr¹nog rada kod diplomskih i doktorkih studija nosi odreðen broj ECTS bodova koje moraju biti obuhvaæene u ukupnom broj bodova potrebnih za zavr¹etak studija.

NOVI SISTEM STUDIJA I KONTINUIRANO ISPITIVANJE

Jedan od osnovnih razloga neefikasnosti postojeæeg sistema studija jeste naèin ispitivanja koji podrazumeva obimne zavr¹ne pismene i usmene ispite. Ovakav naèin ispitivanja uz sadr¾inski preoptereæene studije dovodi do toga da je veæina studenata koristila moguænost prenosa odreðenog broja ipita u naredne godine studija koji bi se vremenom nagomilavali i tako bitno produ¾avali trajanje studija.

Zakon o visokom obrazovanju poku¹ava da re¹i ovaj problem sledeæim sredstvima:

Jednosemestralni i izborni predmeti
Svi predmeti prema Zakonu o visokom obrazovanju moraju biti jednosemestralni (u iznimnim sluèajevima i dvosemestralni) kako bi studenti mogli lak¹e da ih savladaju i meðusobno kombinuju. Ne postoji unapred propisan plan studija sa obaveznim predmetima rasporeðenim po godinama studija, veæ su propisani izborni i obavezni predmeti kao i preduslovi koje student mora da ispuni da bi upisao neki od tih predmeta. Student na taj naèin samostalno odluèuje kada æe i koje predmeta da pohaða.

Kontinuirano ispitivanje i ocenjivanje
Zakon o visokom obrazovanju propisuje naèin ocenjivanja koji podrazumeva skupljanje poena tokom trajanja celog kursa /predmeta, a ne vezuje se samo za zavr¹ni ispit. Uspe¹nost studenta se prati kontinuirano tokom nastave i izra¾ava poenima. Ispunjenjem predispitnih obaveza ( kolokvijumi, testovi, seminarski radovi i dr.) i polaganjem ispita student mo¾e ostvariti najvi¹e 100 poena. Studijski program treba da utvrdi srazmeru poena steèenih u predispitnim obavezama i na zavr¹nom ispitu za svaki predmet. Predispitne obaveze uèestvuju sa najmanje 30, najvi¹e 70 poena. Zakon ne zabranjuje da se postojeæi zavr¹ni ispit u potpunosti ukine i zameni nekom vrstom èiste formalnosti bez presudnog uticaja na konaènu ocenu. Statutom visoko¹kolske institucije se precizira odnos broja osvojenih poena i dobijene ocene.

Broj ispitnih rokova
Zakon o visokom obrazovanju sa obzirom da su svi ispiti jednosemestralni i da se uvodi kontinuirano ispitivanje ogranièava broj ispitnih rokova na 5 u toku akademske godine: januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski. Studenti obavljaju zavr¹ni deo predispitnih obaveza ili pola¾u zavr¹ni ispit neposredno po okonèanju nastave iz tog predmeta. Za ispite iz zimskog semestra zavr¹ni ispit je u januaru, a za one iz letnjeg semestra je u junu. Nakon toga isti ispit student ima ¹ansu da pola¾e jo¹ dva puta u toku iste ¹kolske godine tj. najkasnije u oktobarskom ispitnom roku).

Najveæe promene u odnosu na postojeæe stanje Zakon o visokom obrazovanju donosi u oblasti pravila studiranja i vezano za sistem finansiranja studija (bud¾etski i samo-finansirajuæi status studenta).

Pravila studiranja ukratko izgledaju ovako:
   

Nastava je podeljena u semestre, trimestre ili blokove. Optereæenje za jednu ¹kolsku godinu iznosi ukupno 60 bodova, ravnomerno rasporeðenih na
pojedine blokove.
   

Semestar traje 15 nastavnih nedelja.
   

Predmeti se dele na obavezne i izborne, pri èemu se pohaðanje nastave iz jednog predmeta mo¾e usloviti prethodnim polaganjem nekih drugih
predmeta.
   

Planom i programom studija predviðen je ukupni broj bodova koji se nominalno ostvaruje u toku jedne godine studija (60 ECTS bodova), dok izborom predmeta koje slu¹a u jednoj godini student sam odreðuje tempo svog studiranja. Student nije obavezan da u svakom semestru uzme isti broj bodova.
   

Student na poèetku godine - semestra upisuje odreðeni broj predmeta iz svog studijskog programa i to:

Student koji se finansira iz bud¾eta mora da upi¹e najmanje onoliko predmeta koliko je potrebno da ostvari puni obim bodova predviðen za tu godinu (upi¹e i polo¾i predmete za 60 ECTS bodova).
Student koji se sam finansira mora du upi¹e broj predmeta koji obezbeðuje bar 61% ukupnog broja bodova (najmanje 37 ECTS bodova) – ovaj student plaæa nadoknadu samo za upisane predmete.
   

Za prvu godinu studija se konkursom jasno precizira broj studenata koji studira na teret bud¾eta, s tim ¹to je za svaku narednu godinu studija broj bud¾etskih studenata visoko¹kolska institucija mo¾e da poveæa za najvi¹e 20% u odnosu na prethodnu godinu studija.
   

Student koji studira na teret bud¾eta upisuje se naredne godine studija ostvario 60 bodova bez obzira na uspeh tj. prosek ocena. U protivnom student mo¾e nastaviti studije kao samofinansirajuæi
student.odine kao bud¾etski student ako je u toku prethodne g
   

Student koji studira kao samofinansirajuæi upisuje se naredne godine kao bud¾etski student ako je u toku prethodne godine ostvario 60 bodova i ako
u kvoti bud¾etskih studenata ima upra¾njenih mesta. Rangiranje ovih studenata za upis na bud¾et vr¹i se na osnovu pravila koja utvrðuje Statut visoko¹kolske institucije.
Izvor: www.studirajbolje.net

[pereca]

ECTS (ESPB - Evropski sistem prenosa bodova)

Evropski sistem prenosa bodova/kredita osmi¹ljen je kao jedinstven sistem koji omoguæava lak¹u prepoznatljivost i poreðenje razlièitih obrazovnih programa na visokoobrazovnim institucijama u zemljama Evrope. Sistem je zasnovan na bodovima koji izra¾avaju optereæenje studenata u savlaðivanju odreðenog programa studija (60 bodova za akademsku godinu, 30 za semestar, 20 za trimestar). Student u ovom sistemu pohaðanjem predmeta na instituciji koju je upisao skuplja bodove sve dok ih ne stekne dovoljno za sticanje nekog zvanja (akumulacija bodova). Student mo¾e da skuplja bodove i na nematiènoj instituciji koji se potom prenose i priznaju na njegovoj matiènoj instituciji (prenos bodova). Primena sistema ECTS-a u univerzitetskoj praksi doprinosi pokretljivosti studenata u evropskom prostoru visokog obrazovanja, uz moguænost prenosa i akumulacije bodova steèenih u razlièitim institucijama.

Informacioni paket / informator je obavezan za svaku instituciju koja uvodi Evropski sistem prenosa bodova. Ovaj dokument predstavlja vodiè kroz program i pravila studija na odreðenoj visoko¹kolskoj instituciji, koji daje kompletnu informaciju o obrazovnim profilima, predmetima/kursevima (obaveznim i izbornim) i sistemu ispitivanja i ocenjivanja. On obavezno mora da sadr¾i:

- ishode uèenja za svaki predmet i program
- predviðeno studentsko optereæenje za njihovo savlaðivanje (izra¾eno ECTS bodovima)
- detalje o naèinu izvoðenja nastave za svaki predmet
- vrste literature koja æe se koristiti
- informacije o sistemu polaganja ispita i ocenjivanja tj. koliko koja aktivnost, rad, test i/ili zavr¹ni ispit nosi poena, odnosno koliko koji od tih delova uèestvuje u zavr¹noj oceni

Istovremeno, ovaj vodiè zainteresovanim studentima i akademskom osoblju treba da pru¾i informacije o samoj instituciji, uslovima ¾ivota (sme¹taj, osiguranje, medicinska za¹tita, studentski ¾ivot i sl.) i ostalim aktivnostima na odreðenom univerzitetu, fakultetu i njegovim departmanima / odsecima.

OSIGURANJE KVALITETA 

Osiguranje kvaliteta podrazumeva sve procese kojim se na bilo kom nivou osigurava i unapreðuje kvalitet bilo kog aspekta visokog obrazovanja. Obuhvata procese kao ¹to su: eksterna evaluacija institucije ili programa, samoevaluacija ili interna evaluacija, studentska evaluacija, analiza prolaznosti i uspe¹nosti studenata... Proces kontrole kvaliteta je samo deo procesa osiguranja kvaliteta.

Osiguranje kvaliteta je sveobuhvatan pojam koji oznaèava stalan, kontinuiran proces evaluacije (procene, monitoringa, garantovanja, odr¾avanja, pobolj¹anja) kvaliteta sistema visokog obrazovanja, institucija ili programa.

Menad¾ment kvaliteta (kontinuirano praæenje), kontrola kvaliteta (interno merenje kvaliteta) i procena kvaliteta (proces eksterne evaluacije) su sredstva putem kojih se obezbeðuje osiguranje kvaliteta.

Osiguranje kvaliteta razlikuje se od akreditacije – osiguranje kvaliteta je preduslov za akreditaciju.

I profesori i studenti sla¾u se da bi obrazovanje trebalo da bude kvalitetno. Meðutim, te¹ko da i dva studenta imaju identiènu sliku tog kvaliteta. Ono ¹to je va¾no je da kvalitet ne ostane samo etiketa koja se lepi u marketin¹ke svrhe a da u su¹tini ostane nejasan i maglovit pojam.  Zbog toga bi kvalitet trebalo vezati za neke konkretnije i proverljivije elemente kao ¹to su ostvarenost ciljeva i oèekivanja ili standardi i norme.

Spisak elemenata koje bi trebalo stalno pratiti je veoma velik. Ovde je prikaz jednog (manjeg) dela:
   broj nastavnika i saradanika, broj studenata po grupama
   prostorni kapaciteti i opremljenost (velièina biblioteèkog fonda, laboratorije, kompjuteri, ma¹ine itd)
   kako izgledaju procedure, da li su efikasne i praviène (npr. Procedura za ¾albu povodom ocene)
   efikasnost studija (koliko studenata upi¹e, a koliko diplomira) kao i prolaznost na pojedinaènim predmetima
   povratne informacije od biv¹ih studenata i njihovih poslodavaca o tome koliko su znanja i ve¹tine steèene tokom obrazovanja primenjive i korisne
   savremenost programa i usklaðenost sa svetskim standardima u odgovarajuæoj oblasti
   racionalnost i savladivost gradiva u smislu obima (vidi ECTS)

Iako veoma va¾no osiguranje kvaliteta je tek u povoju na na¹im univerzitetima i fakultetima. Retki su fakulteti koji su se odluèili da sami krenu u sveobuhvatnu procenu sopstvenih kvaliteta. U Srbiji ne postoji ni lista standarda koju bi trebalo proveravati. Po Zakonu o visokom obrazovanju ove standarde bi trebalo da donese Komisija za akreditaciju koja bi trebalo da bude izabrana do juna 2005. godina.

Uèe¹æe studenata u postupcima osiguranja kvaliteta je neizostavno jer se studenti su na kraju krajeva studenti najzainteresovaniji da dobiju kvalitetno obrazovanje sa kojim æe moæi kvalitetno da obavljaju poslove za koje se ¹koluju.

Akreditacija je proces u kome dr¾avno ili privatno telo (pr)ocenjuje kvalitet visoko-obrazovne institucije u celini ili samo pojedinaène programe u cilju formalnog priznavanja koje potvrðuje (ili negira) da su neki unapred odreðeni minimalni kriterijumi ili standardi ostvareni. Rezultat akreditacije je najèe¹æe dodela statusa “odobrenog” ili izdavanje dozvole za rad u odreðenom vremenskom periodu.



Studentsko uèe¹æe je jedan od osnovnih principa Bolonjskog procesa.

Prateæi preporuke dokumenata koji su nastali u okviru Bolonjskog procesa, meðu jedanaest principa visokog obrazovanja definisanih u Zakonu navodi se: «Uèe¹æe studenata u upravljanju i odluèivanju, posebno u vezi sa pitanjima koja su od znaèaja za kvalitet nastave».

Ovaj princip se dalje primenjuje i u ostalim èlanovima Zakona koji defini¹u studentsko uèe¹æe, pa tako:

studenti èine 1/6 Saveta

studenti èine do 20% èlanova Senata

studenti èine 20% èlanova tela koja odluèuju o pitanjima koja se odnose na osiguranje kvaliteta nastave, reformu studijskih programa, analizu efikasnosti studiranja i utvrðivanju broja ESPB bodova.

Studenti koji uèestvuju u radu ovih tela trebalo bi da delegira Studentski parlament.

Osim uèe¹æa u upravljanju i odluèivanju glas studenata se èuje i pri procenjivanju kvaliteta studija, kurseva, profesora i same institucije. Pored toga ¹to su studenti ravnopravni èlanove akademske zajednice, i kao takvi partneri u visokom obrazovanju, oni su i korisnici usluga koje nude fakulteti i univerziteti. Kao korisnici studenti imaju dodatno pravo da ka¾u (napi¹u) ¹ta misle o proizvodu koji im se nudi i za koji plaæaju (oni direktno kao samofinansirajuæi studenti ili njihovi roditelji preko poreza).

Postoje mnogobrojni naèini da se studenti ukljuèe u procenu, ocenu i generalno osiguranje kvaliteta – kao uèesnici u radnim telima koja se bave ovom problematikom ili kao ispitanici koji popunjavaju ankete. Poseban deo procene kvaliteta se odnosi na rad profesora i najèe¹æe se sprovodi evaluacija putem upitnika u koji mogu biti ukljuèene razne stvari od naèina na koji profesor predaje do toga da li je li je predlo¾ena literatura bila zadovoljavajuæa. Praksa evaluacije profesora veæ postoji na mnogim fakultetima.

Kod procene kvaliteta bitno je imati jo¹ nekoliko stvari na umu:

   studenti ne smeju da snose sankcije zbog izreèene ocene
   podaci dobijeni u procesu provere kvaliteta moraju biti dostupni svim èlanovima akademske zajednice
   ukoliko posle negativnih ocena ne nastupi promena, ceo proces gubi smisao.


Studentski parlament

Studentski parlament je jedno od tela fakulteta (kao ¹to su Savet, Senat, dekan itd). Studentski palament nije studentska organizacija i samim tim nema èlanstvo veæ zastupa sve studente.

Studentski parlament
se bira tajnim i neposrednim glasanjem, a pravo da biraju i budu birani imaju svi studenti visoko¹kolske ustanove.

U cilju regulisanja ove oblasti i jasnijeg odreðenja studentskog paralamenta, napravljen je predlog Zakona o studentskom organizovanju. (download sa Ministarstva prosvete.

Savet visoko¹kolske institucije (fakulteta, univerziteta)

Savet
je najva¾nije telo odluèivanja jer se bavi izmenama statuta i finansijama, a donosi i sve pravilnike i druga dokumenta koja reguli¹u rad visoko¹kolske institucije. Savet èine nastavnici, studenti i predstavnici osnivaèa (za dr¾avne ustanove to su predstavnici APV ili Vlade Srbije).

Senat i nastavno-nauèno veæe visoko¹kolskih institucija

Senat (nekada nastavno-nauèno veæe) je struèni organ univerziteta, dok je struèni organ fakulteta nastavno-nauèno veæe. Oba organa bave se pitanjima od znaèaja za realizaciju nastave, nauènog i istra¾ivaèkog rada. U njihovom radu uèestvuju studenti i nastavnici.


Mobilnost studenata


Moguænosti za mobilnost studenata izmeðu razlièitih univerziteta u Srbiji je veoma ogranièena. Iako je osnovna struktura veæine kurseva i programa veoma slièna na svim univerzitetima, studenti imaju velikih pote¹koæa ukoliko se odluèe da promene fakultet/univerzitet. Studentima kojima poðe za rukom da se prebace sa jednog na drugi univerzitet, u najveæem broju sluèajeva, ne budu priznati svi ispiti, te bivaju prinuðeni da neke predavanja slu¹aju ponovo da bi mogli da nastave studiranje. Apsurdno je da student iznova slu¹a i pola¾e ispit koji je po istom programu pohaðao i iz istih ud¾benika uèio.

U reformisanom obrazovanju, po uzoru na Bolonjski proces, studenti bi bez problema mogli da se prem¹taju sa fakulteta u okviru univerziteta, sa univerziteta na univerzitet u okviru dr¾ave ali i sa svog univerziteta na neki od univerziteta Evrope. ©ta bi ovo u praksi trebalo da znaèi? Student sam kreira svoj nastavni program ¹to znaèi da mo¾e uz svoje osnovne kurseve, da slu¹a i pola¾e predmete koji nisu sa njegove studijske grupe odnosno matiènog fakulteta. Tako bi, na primer, student ma¹instva mogao da slu¹a kurs iz menad¾menta, psihologije i flaute na svom univerzitetu. Shodno tome trebalo bi da postoji i moguænost da se studije nastave na drugoj visoko¹kolskoj instituciji u Evropi koja organizuje isti oblik studija.

Proces akreditacije i evaluacije æe u mnogome pobolj¹ati stanje u ovoj oblasti, buduæi da æe na mnogo objektivniji naèin biti utvrðen kvalitet univerziteta. Takoðe, i sistem kreditiranja bi trebao da olak¹a mobilnost studenata unutar univerziteta u Srbiji ali i po evropskim univerzitetima

Osim mobilnosti studenata, Bolonjska deklaracija insistira i na mobilnosti nastavnika, saradnika i istra¾ivaèa. Mnoge meðunarodne organizacije i pojedinaèni univerziteti veæ su razradili mehanizme koji podr¾avaju i ohrabruju slobodnu pokretljivost svih koji rade u visokom obrazovanju kroz èitav evropski prostor. Na ovaj naèin kroz reformu vi¹eg i visokog obrazovanja moguæe je dvosmerno otvoriti dr¾avne granice.

Izvor: www.studirajbolje.net

[sandric]

Lepo zvuci ali proci ce par godina dok to ne zazivi u potpunosti

[pereca]

Da, i ja tako mislim. Ali bice dobro da uspemo kad tad.

[pereca]

Правила студирања Универзитета у Београду

Универзитет организује и изводи студије у току школске године која, по правилу, почиње 1. октобра и траје 12 календарских месеци. Школска година има, по правилу, 42 радне недеље, од чега 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите. Дели се на јесењи и пролећни семестар, од којих сваки има, по правилу, 15 наставних недеља и шест недеља за консултације, припрему испита и испите.
Настава се организује и изводи по семестрима, у складу са планом извођења наставе.

Сваки предмет из студијског програма исказује се бројем ЕСПБ бодова, а обим студија изражава се збиром ЕСПБ бодова. Збир од 60 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једне школске године. Предмети су, по правилу, једносеместрални, тако да збир од 30 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једног семестра.

Укупно ангажовање студента састоји се од:

1. активне наставе (предавања, вежбе, практикуми, семинари, практична настава, теренска настава, менторска настава, консултације, презентације, пројекти и сл.);
2. самосталног рада;
3. колоквијума;
4. испита;
5. израде завршног рада;
6. добровољног рада у локалној заједници, организованог од стране Универзитета, односно факултета на пројектима од значаја за локалну заједницу (хуманитарна активност, подршка хендикепираним лицима и сл.);
7. других облика ангажовања, у складу с општим актом високошколске установе (стручна пракса и сл.).

Укупан број часова активне наставе не може бити мањи од 600 часова у току школске године, нити већи од 900.
Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама (триместри, блокови, модули и сл.), чије се појединачно трајање утврђује студијским програмом факултета, при чему њено укупно годишње трајање износи 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите.

Рад студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати током наставе и изражава се у поенима. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити 100 поена. Студијским програмом утврђује се сразмера поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту.

Од укупног броја поена, најмање 30, а највише 70 поена мора бити предвиђено за активности и провере знања у току семестра (предиспитне обавезе). Успех студента на испиту изражава се оценама: 10 – одличан-изузетан; 9 – одличан; 8 – врло добар;
7 – добар; 6 – довољан; 5 – није положио. На Универзитету и у високошколским јединицама у његовом саставу успех студента на испиту може се изразити и на ненумерички начин, и то: А+ – 10;
А – 9; Б – 8; Ц – 7; Д – 6; Ф – 5.
Оцена на испиту се формира збиром пондерисаног броја поена остварених у свим облицима наставних обавеза. На испит може изаћи студент који је задовољио све прописане предиспитне обавезе утврђене планом извођења наставе, у складу са статутом факултета. Позитивна оцена се, по правилу, стиче уколико су све наставне обавезе оцењене позитивно. Испити могу бити теоријски и практични, а полажу се, у складу са студијским програмом, само у писменом облику, само усмено, или писмено и усмено.

Испитни рокови се зову: јануарски, априлски, јунски, септембарски и октобарски, а организују се у складу са годишњим календаром испита високошколске установе. Календар испита објављује се почетком сваке школске године и саставни је део плана извођења наставе.
Испит из истог предмета може се полагати највише три пута у току једне школске године. Изузетно, студент коме је преостао један неположени испит из студијског програма уписане године има право да тај испит полаже у накнадном испитном року до почетка наредне школске године. Студент који не положи испит из обавезног предмета до почетка наредне школске године, уписује исти предмет. Студент који не положи изборни предмет може поново уписати исти или се определити за други изборни предмет.

Упис на вишу годину студија. Студент се сваке школске године при упису семестра, односно других временских целина (триместри, блокови, модули и сл.) опредељује за предмете из студијског програма, при чему може уписати само оне предмете за које је стекао предуслов по студијском програму.

Студијски програм може се заснивати на упису семестара.
У циљу бржег завршавања студија и ширег образовања, посебно успешним студентима може се омогућити упис и више од 60 ЕСПБ бодова, али не више од 90.
Студент стиче право на упис на вишу годину студија, под условима предвиђеним овим статутом, када, у складу са студијским програмом, стекне могућност да упише предмете у вредности од најмање 37 ЕСПБ бодова, предвиђене студијским програмом за наредну годину студија.
Студент који није испунио прописане обавезе може наставити студије тако да поново упише студијске обавезе које није испунио у претходној години, под условима и на начин који утврђује Сенат, односно Наставно-научно веће факултета.

[tarantulica]

Jesenji i prolecni semestar?

Ne vishe zimski i letnji? 

Sve se menja....

[pereca]

Meni je uvek bilo bezveze sto se zovu zimski i letnji.
Zimi je ispitni rok i praznici, a leti raspust.

Mislim da je adekvatnije prolecni i jesenji.

[lidija]

Draga Pereco,
Da li se zna datum do kada stari apsolventi moraju da diplomiraju? Hvala unapred.

[pereca]

Zavisi kad si apsolvirala.
Pisala sam nasiroko po forumu o tome, probaj da pretrazis.

[Bred]

Peki, kazem ti da nam podhitno treba onaj FAQ

[pereca]

Najbolje je da mi posaljete spisak pitanja na pm ili mail, a ja cu napisati odgovore i postaviti na forum.
Ja ne mogu da se setim svih pitanja koja mi ljudi postavljaju.