Multipla skleroza

[nasty girl]

Multipla skleroza (MS) je neurodegenerativno oboljenje koje prvenstveno zahvata belu masu centralnog nervnog sistema. Multipla skleroza zahvata aksone, dugaèke produ¾etke nervne æelije - pojedini delovi mijelinskog omotaèa aksona upalno reaguju i propadaju. Stoga se multipla skleroza smatra upalnom, demijelinizirajuæom bole¹æu. Kad je odreðeni deo mijelinskog omotaèa upaljen i o¹teæen, preno¹enje impulsa kroz akson je poremeæeno, usporeno, isprekidano zbog èega poruke iz mozga dolaze na cilj sa zaka¹njenjem, pogre¹no ili ih uop¹te nema. Od multiple skleroze u svetskoj populaciji boluje oko 1 milion ljudi i to uglavnom u razvijenim zemljama.

Etiologija

Smatra se da u osnovi ovog oboljenja le¾i interakcija izmeðu genetskih faktora i faktora sredine, meðutim ni jedni ni drugi nisu jasno definisani. Mnogi istra¾ivaèi smatraju da je multipla skleroza autoimuno oboljenje u kojem organizam, preko imunskog sistema, stvara odbrambene mehanizme protiv vlastitog tkiva. U sluèaju multiple skleroze to je mijelin, a „okidaèki" sredinski faktor mogao bi biti virus.

Razvoj bolesti i dijagnostika

Kod veæine obolelih od multiple skleroze prvi simptomi se javljaju izmeðu dvadesete i èetrdeset pete godine ¾ivota. Bolest se retko otkrije u uzrastu pre petnaeste godine, a njeno pojavljivanje nakon pedeset pete godine je izuzetno retko. ®ene obolevaju dva puta èe¹æe od mu¹karaca. Uèestalost bolesti varira u razlièitim krajevima sveta, pa èak i unutar jedne zemlje. Multipla skleroza je pet puta vi¹e zastupljena u klimatskim uslovima koji se nalaze u severnim delovima Sjedinjenih Amerièkih Dr¾ava, Kanadi i Evropi nego u tropskim regijama i na Dalekom Istoku. Neke studije pokazuju da osoba, koja se preselila iz podruèja visokog rizika u podruèje niskog rizika tj. tropsko, pre 15-te godine smanjuje rizik da oboli od multiple skleroze, i obrnuto. Ovo otkriæe pokazuje veliku ulogu èinilaca okoline na razvoj multiple skleroze. Druge studije upuæuju na to, da nepoznati geografski ili klimatski faktori mogu zapravo biti stvar genetske predispozicije i reflektuju rasne i etnièke faktore osetljivosti.

Iako MS nije nasledna bolest, postoji odreðena nasledna sklonost ka razvijanju bolesti. Ako meðu najbli¾im srodnicima ima obolelog od ove bolesti, osoba poseduje 1-3% verovatnoæe za dobijanje bolesti. Kod jednojajèanih blizanaca, verovatnoæa da i drugi dobije multiplu sklerozu je oko 30%. Kod dvojajèanih blizanaca ta verovatnoæa je oko 4%. Èinjenica da jednojajèani blizanci ne obojevaju u 100% sluèajeva, pokazuje da bolest nije iskljuèivo genetski uslovljena.

Poèetni simptomi multiple skleroze èesto su dupli vid, me¹anje crvene i zelene boje ili èak slepoæa na jedno oko. Neobja¹njivi vidni problemi obièno se pobolj¹avaju u vi¹im stadijumima bolesti. Veæina pacijenata sa multiplom sklerozom ima iskustvo sa slabo¹æu mi¹iæa u ekstremitetima i te¹koæu sa koordinacijom i ravnote¾om u toku bolesti. Umor mo¾e biti izazvan fizièkom iscrpljeno¹æu a popravlja se odmorom, ili mo¾e poprimiti formu stalnog umora. Mnogi bolesnici imaju simptome kao ¹to su neosetljivost, svrab ko¾e, trnci; neuobièajeno neki mogu oseæati bolove. Te¹koæe govora, tremor i vrtoglavica su èeste pritu¾be. Oko polovice ljudi sa multiplom sklerozom ima kognitivne te¹koæe poput: koncentracije, pa¾nje, pamæenja, te¹koæe prosuðivanja ali takvi simptomi su èesto blagi i obièno se previðaju (zanemaruju). Depresija koja je povezana sa kognitivnim problemima drugo je zajednièko obele¾je obolelih od multiple skleroze. Oko 10% pacijenata pati od te¾ih psiholo¹kih poremeæaja. Kod 60% obolelih toplina mo¾e uzrokovati privremeno pogor¹anje mnogih simptoma multiple skleroze. U tim sluèajevima smanjenje topline elimini¹e probleme. Zbog toga plivanje mo¾e biti dobro za ljude s multiplom sklerozom.

Simptomi multiple skleroze zavise od mesta zahvaæanja i jaèine upale mijelinske ovojnice aksona. To je razlog zbog èega su simptomi multiple skleroze toliko razlièiti i za¹to ih je te¹ko predvideti. Buduæi da mozak i kièmena mo¾dina imaju velik rezervni kapacitet, mnoga podruèja upale mijelinskog omotaèa neæe dati nikakvih simptoma. Na mestima nestanka mijelinskog omotaèa nastaju o¾iljci koji se nazivaju skleroza, plak ili lezija.

Tok bolesti je raznolik i nepredvidiv. Karakteri¹u ga izmene egzacerbacije (faza pogor¹anja) i remisije (faza smirenja) bolesti. U poèetku remisije mogu trajati mesecima i godinama, èak i vi¹e od 10 god. Kod bolesnika koji imaju èeste napade bolesti, pogotovo ako bolest poène u srednjim godinama, tok mo¾e biti izrazito ubrzan i u kratkom roku dovesti do razvoja invalidnosti. O¹teæenja u mozgu i kièmenoj mo¾dini mogu se videti na CT (kompjuterska tomografija) snimkama s kontrastom, a najosetljivija dijagnostièka pretraga na kojoj se mogu vidjeti plakovi demijelinizacije je MRI (magnetska rezonanca).


Tipovi bolesti

Postoje tri osnovna tipa multipla skleroze, i to:

   1. Benigna multipla skleroza karakteri¹e se malom nesposobno¹æu mnogo godina posle dijagnoze ili vrlo sporom akumulacijom nesposobnosti kroz vreme;
   2. Relapsirajuæe - remitujuæa multipla skleroza (pogor¹anje–pobolj¹anje) - kod ovog tipa multiple skleroze ljudi pokazuju simptome bolesti, ali izgleda da se oporavljaju. Posle nekog vremena, simptomi se ponovo javljaju. Ciklus od sipmptoma do oporavka se nastavlja tokom vremena. Ovo je najuobièajeniji tip multiple skleroze.
   3. Hronièno progresivna multipla skleroza, kod koje postoji kontinuirana progresija bolesti s kratkim razdobljima pobolj¹anja ili stabilizacije.

Terapija
Za sada nema leka za multiplu sklerozu. Mnogi pacijenti mogu ¾iveti i bez terapije, zavisno od toka bolesti. Neki lekovi imaju lo¹e popratne pojave i rizike (prvenstveno kortikosteroidi). Prirodno pojavljivanje spontanih remisija (povlaèenja simptoma) ote¾ava utvrðivanje terapeutskih efekata eksperimentalnih tretmana; ipak uz pomoæ magnetne rezonance moguæe je zabele¾iti razvoj lezija ¹to nauènicima omoguæava odreðivanje terapije. Donedavno veæina lekara koristila je u tretiranju multiple skleroze steroide koji poseduju protiv-upalna svojstva. Momentalno terapija koja najvi¹e deluje je beta interferon. Ova terapija deluje tako ¹to smanjuje broj relapsa (pogor¹anja) i time usporava progresiju bolesti. Ako se relaps ipak pojavi, on je kraæi i slabiji. Osim toga, magnetna rezonanca pokazuje da beta interferon smanjuje broj lezija. Konstantno se ispituju novi lekovi za leèenje multiple skleroze.

Vikipedija