Posao tra¾i 900 hiljada ljudi

[Bred]

Autor: R. Markoviæ |

Za aktivne mere zapo¹ljavanja u ovogodi¹njem bud¾etu biæe izdvojeno vi¹e od dve milijarde dinara, najavio je juèe Vladimir Iliæ, dr¾avni sekretar za zapo¹ljavanje u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. To je za
Obrazovna struktura nezaposlenih
Stepen spreme     Broj
prvi     291.971
drugi     49.610
treæi     242.701
èetvrti     237.361
peti    10.897
¹esti jedan    32.535
¹esti dva    432
sedmi jedan    31.781
sedmi dva    692
osmi    49
oko 700 miliona dinara vi¹e nego pro¹le godine, ali ipak samo 0,06 odsto dru¹tvenog bruto proizvoda, ¹to sigurno neæe biti dovoljno da se znaèajnije smanji nezaposlenost kao goruæi problem zemlje i prvi meðu prioritetima pomenutog ministarstva.
Prema podacima Nacionalne slu¾be za zapo¹ljavanje, na posao u Srbiji èeka 913.000 ljudi. Taj broj, smatra Iliæ, i nije ba¹ najrelevantniji kada je stvarna nezaposlenost u pitanju. Prema njegovim reèima, realnije je reæi da posao u Srbiji tra¾i 695.000 ljudi jer preostalih ne¹to vi¹e od 200.000, prema njegovim reèima, na biro se prijavilo da bi ostvarilo druga prava, zdravstvenu za¹titu, deèiji dodatak i slièno.
Iznoseæi sumornu sliku nezaposlenosti u Srbiji, Iliæ je naveo da se kod nas na posao u proseku èeka 49 meseci, da je 55 odsto ljudi na spisku NSZ dugoroèno nezaposleno, ¹to znaèi da na posao èekaju du¾e od dve godine, a da isti procenat nema nikakvog radnog iskustva. Proseèna starost nezaposlenih iznosi 37 godina, a 54 odsto nezaposlenih èine ¾ene.
Starosna struktura nezaposlenih
Godine     Broj nezaposlenih
do 18     2.886
19 do 25    139.387
26 do 30    125.324
31 do 40    223.856
41 do 50    202.395
50 i vi¹e    204.181
Navodeæi ¹ta æe se ove godine raditi na smanjenju nezaposlenosti, on je rekao da æe se osim organizovanja sajmova zapo¹ljavanja i klubova za posao, raditi i na programima dodatnog obrazovanja i obuke. Davaæe se i subvencije za zapo¹ljavanje, i to veæe nego do sada. Za poslodavce koji po takozvanim regionalnim programima zaposle radnike iz riziènih grupa po 100.000 dinara, a za nezaposlene koji bi sami otvarali sopstveni biznis po 160.000 dinara. Od septembra æe, najavio je Iliæ, krenuti i start-ap krediti preko Fonda za razvoj. U bud¾etu za ovu biæe odvojeno i 30 miliona evra za poslodavce koji zaposle vi¹e od 50 radnika, ¹to bi trebalo da omoguæi zapo¹ljavanje 15.000 ljudi.
- Oèekujem da æe Srbija sledeæe godine postati kandidat za prijem u Evropsku uniju. Iskustvo drugih zemalja pokazalo je da se sticanjem statusa kandidata poèinje smanjivati nezaposlenost u zemlji - naveo je on.
Govoreæi o moguænostima za smanjenje poreza na zarade, Iliæ je jo¹ jednom ponovio da prostora za to ima, da se o takvoj moguænosti razmi¹lja, ali i da ovo rastereæenje ne treba oèekivati pre sledeæe ili 2009. godine.

Posao kroz javne radove
Na programu javnih radova lane je, ka¾e za „Blic“ Radmila Katiæ- Bukumiriæ, pomoænik ministra, bilo anga¾ovano oko 2.500 ljudi. Prema njenim reèima, pogram æe biti nastavljen i ove godine, ali ne u onom obimu kako je ranije bilo planirano.
- Plan je bio da se ove godine anga¾uje znatno veæi broj radnika nego lane. Meðutim, pola godine praktièno je veæ izgubljeno, pa æe na ovim radovima ipak biti anga¾ovano tek ne¹to malo vi¹e radnika nego pro¹le godine, oko 3.000 ljudi - ka¾e Bukumiriæeva.

Prevremena penzija
Jo¹ nije re¹eno ¹ta æe biti sa predlogom prethodnog ministra rada da se starijim radnicima kojima je do penzije ostalo do pet godina u sluèaju progla¹enja za vi¹ak dr¾ava preko biroa plaæaju novèane naknade i doprinosi do sticanja uslova za penzionisanje. Naime, Vladimir Iliæ ka¾e da pomenute izmene Zakona o zapo¹ljavanju jesu povuèene iz procedure, ali da to jo¹ uvek ne znaèi da je raniji predlog odbaèen.
- Lièno smatram da takav predlog znaèi podr¾avanje nerada, ali konaènu odluku o tome ipak æe doneti vlada - rekao je on.

b92