Manjak sna negativno utièe na uèenje

[tarantulica]

Лоше спавање ремети здравље

Слип медицина је млада грана која изучава поремећаје нормалног тока спавања

Недавно је пионирске кораке слип медицине у нашој земљи употпунио доц. др Александар Милованчев, директор Института за плућне болести у Сремској Каменици, набавивши најсавременију опрему за модерно одељење дијагностике и лечења поремећаја сна. Стручњаци овог института већ две године баве се дијагностиком и лечењем различитих видова поремећаја спавања.
– Познато је да физиолошки трећину живота проведемо спавајући и веома је значајно анализирати шта се дешава са организмом током сна, односно да ли комплексна слика мождане активности која је још комплекснија у сну него на јави има нормалан ток. С тим су у вези и бројне сложене функције свих органских система, јер организам се спавањем припрема за ново дневно функционисање – објашњава наш саговорник, млад и перспективан стручњак др сц. мед. Иван Копитовић.

– Ако немамо нормалан окрепљујући сан, нећемо бити довољно будни и концентрисани током дана, а такође ни сви остали органи неће оптимално функционисати. То не само да ремети квалитет живота, већ утиче на опште здравствено стање. „Лоше спавање” ако дуго траје, оштећује многе органе. Срце и крвне судове, плућа, мозак, ремети ниво шећера и масноћа у крви, доводи до импотенције и погоршава већ постојеће болести код пацијената, отежавајући лечење.

До сада су дефинисана 83 поремећаја сна, а најтежи је слип апнеа (sleep apnea), периодични престанак дисања током ноћи. Болесници који пате од слип апнее обично су гојазне особе које хрчу (мада хркање само по себи не значи и постојање овог поремећаја), често се буде ноћу, кашљу, немирно спавају. Супружници редовно наводе да након периода интензивног хркања наступа „апсолутна тишина” која указује на престанак дисања. Ове особе су преко дана поспане, безвољне, често дремају на послу, па и на јавним местима ако дуже седе, а нарочито је опасно што задремају при дужој монотоној вожњи, чак и у улози возача!

– Доказано је – истиче др Копитовић – да слип апнеа драстично смањује радну концентрацију појединца, што је нарочито опасно код професионалних возача, радника на опасним местима и великој висини, јер може изазвати трагичне инциденте. Све то показује да је и са ширег друштвеног аспекта неопходно третирати слип апнеу као озбиљну болест, а особе са типичним симптомима треба упутити на испитивање, јер је успешно лечење у великом броју случајева могуће.

Одељење за патофизиологију сна је наменски грађено, поштовани су најригорознији критеријуми врхунских слип центара у свету, где је од планирања до реализације свака етапа детаљно припремљена. Ово ће постати  регионални слип центар. То, између осталог, по речима нашег саговорника, подразумева:

– У оквиру одељења постоје специјалне собе за мониторинг спавања под видео-надзором, где се пацијенту прикључују на тело електроде које мере разне виталне параметре, од дисања, преко рада срца, мождане активности, активности мишића, померања грудног коша и стомака, концентрације кисеоника у крви, све потпуно безболно и неинвазивно (тзв. полисомнографија). Полисомнографски запис се након спавања компјутерски анализира и одмах се поставља дијагноза и пацијент усмерава на адекватан третман.

Данас је најефикасније истовремено и најоптималније средство за лечење слип апнее употреба ЦПАП апарата који не дозвољава да дође до апнее, односно затварања горњег дисајног пута, јер се под позитивним притиском преко носне маске или обичног силиконског додатка за ноздрве убацује ваздух у дисајне путеве чувајући их од колапса. Правилно лечење слип апнее овим апаратом омогућава престанак често врло бучног хркања и упадања у кризе дисања, а самим тим обезбеђује нормалан и окрепљујући сан, при чему је током дана особа нормалног нивоа будности и концентрације. Такође, придружене болести, нарочито повишен крвни притисак, у знатној мери се редукују и смањује се потреба за лековима.

Треба истаћи, такође, да сви професионални возачи у Америци, као и особе на ризичним радним местима морају имати слип студију која потврђује да не постоји слип апнеа или неки други поремећај спавања који ремети будност и пажњу. Слична мера се убрзо очекује и у земљама Европске уније.

Док ми не постанемо део те Европе, имамо на располагању за лечење свих поремећаја нормалног тока спавања један заиста европски центар и стручњаке које ћемо ваљда умети да задржимо у границама наше земље.

Душица Павићевић
(Политика)