Ozbiljno naru¹eno mentalno zdravlje u Srbiji

[Bred]

Autor: N. Erac |

Mentalno zdravlje stanovni¹tva Srbije je, prema statistièkim podacima, sve lo¹ije. Stres uzima danak, pa svaki èetvrti sugraðanin boluje od depresije, vi¹e je samoubistava, a nasilje je u ekstremnom porastu. Izmenom zakonskih re¹enja Ministarstvo zdravlja planira veæu za¹titu osoba sa mentalnim problemima sveobuhvatnijim leèenjem u ambulantama, edukacijom lekara op¹te prakse i kraæim bolnièkim leèenjem.

Nacionalna komisija za mentalno zdravlje napravila je u okviru strategije

razvoja za¹tite mentalnog zdravlja akcioni plan kojim predviða da do kraja ove godine bude usvojen Predlog zakona za za¹titu prava osoba sa poremeæajem mentalnog zdravlja.
- Svaka èetvrta osoba u Srbiji tokom ¾ivota ima bar jedan od mentalnih poremeæaja. Da bi se problemi re¹avali veæ na prvom koraku jedan od na¹ih najva¾nijih zadataka jeste edukacija lekara op¹te prakse uz pomoæ njihovih kolega psihijatara. Ovo je jedan od planiranih naèina smanjenja broja pacijenata i du¾ine leèenja u velikim psihijatrijskim bolnicama - ka¾e pomoænik ministra zdravlja Goran Iliæ.
U Srbiji je u stalnom porastu broj obolelih od depresije, poveæan je broj samoubistava, veæa je zloupotreba psihoaktivnih supstanci, zabele¾en je porast psihosomatskih poremeæaja. Delinkvencija i nasilje su u ekstremnom porastu, poveæan je morbiditet i smrtnost u mlaðim godinama, a zabele¾en je i èest sindrom izgaranja meðu lekarima. Brojèani podaci uglavnom nedostaju, pa je jedan od zadataka i uspostavljanje informacionog sistema za mentalno zdravlje, pre svega izrada centralnog registra psihijatrijskih bolesnika.
- Pre dvanaest godina kada sam ulazila u neke psihijatrijske bolnice bila sam pora¾ena, kao èovek i kao lekar. Sve je bilo stra¹no, po 20 kreveta u jednoj sobi, pocepane posteljine, pid¾ame, bez grejanja, lo¹a hrana. Danas je kvalitet leèenja bolji, bolnica u Toponici kod Ni¹a je jedno urbano mesto, pacijenti su radno aktivni i dru¹tveno prihvaæeni. Kvalitet i standard leèenja treba podiæi na jo¹ vi¹i nivo, ali ne treba shvatiti da æe bolnice biti zatvarane. Radimo na ostvarivanju jednog dobrog sistema gde æe sve ¹to je moguæe biti leèeno ambulantno, jer na¹ cilj nije da se osoba sa problemom ukloni u narednih dvadeset godina - obja¹njava Melita Vujnoviæ iz Svetske zdravstvene organizacije.
Po njenim reèima izuzetno je va¾na i kultura ophoðenja, pa sve dok traju dobacivanja i uvrede na raèun mentalno obolelih biæe te¹ko izboriti se sa diskriminacijom psihijatrijskih bolesnika.
- Dok god se nekom bude dobacivalo, za skup¹tinskom govornicom ili na ulici da je lud ili da ima psihijatrijski poremeæaj, neæemo se izboriti sa stigmatizacijom, stidom, sramotom, izbegavanjem i neprihvatanjem osoba sa posebnim potrebama, ¹to dovodi do diskriminacije i iskljuèenja ovih pacijenata iz svih oblasti dru¹tva - ka¾e Melita Vujnoviæ.
blic