Alergijske reakcije na hranu

[AquArius]

Alergijske reakcije na hranu

Ne¾eljene reakcije na hranu mogu se podeliti u dve osnovne skupine: toksiène i netoksiène reakcije. Toksiène reakcije se javljaju kod svakog ko pojede odreðenu kolièinu hrane zara¾enu bakterijama ili toksinima.
Netoksiène reakcije javljaju se kod preosetljivih osoba, a mogu biti alergijske (imunolo¹ki mehanizmi) i nealergijske (reakcije nepodno¹enja) koje nisu uzrokovane imunolo¹kim mehanizmima.

Alergijske reakcije na hranu mogu se podeliti u reakcije koje su, poput veæine alergijskih bolesti, posredovane IgE antitelima i one koje to nisu.


Kako se manifestuju alergijske reakcije na hranu?

Alergijske reakcije na hranu posredovane IgE antitelima vrlo su raznolike.
Mogu uzrokovati sistemske reakcije opasne po ¾ivot (anafilaktièki ¹ok) ili zahvatiti jedan ili vi¹e organskih sistema.
Najèe¹æe su ko¾ne reakcije (urtikarija, angioedem, atopijski dermatitis).
Neretko se alergija na hranu manifestuje samo tzv. oralnim alergijskim sindromom, odnosno oseæajem peèenja ili svrabe¾a jezika, otokom jezika, usnica, nepca ili ¾drela.
Zahvaæenost respiratornog sistema mo¾e se manifestovati simptomima astme i alergijskog rinitisa.
Simptomi alergije na hranu u probavnom sistemu su grèevi, muènina, povraæanje i proliv. Grèevi su èest simptom alergije na hranu u uzrastu dojenèeta.

Alergija na hranu koja nije posredovana IgE anatitelima mo¾e se manifestovati posebnim klinièkim stanjima. Dijagnoza tih stanja zahteva pa¾ljivu bolnièku obradu (alergijski eozinofilni gastroenteritis, enterokolitièki sindrom, hranom inducirana enteropatija, pluæna hemosideroza, herpetiformni dermatitis, itd.).


U kom uzrastu se javljaju alergijske reakcije na hranu?

Alergijske reakcije mogu se javiti bilo kad tokom ¾ivota. Najèe¹æe su u prvim godinama ¾ivota. U razvijenim zemljama Zapada navodi se uèestalost tih reakcija u djece od 8 - 28%. U odraslih su znatno reðe: 1,4 - 1,8%. Alergijske reakcije na hranu èe¹æe su u dece koja imaju neku drugu alergijsku bolest (atopijski dermatitis) ili su te bolesti prisutne u obitelji.


Koja hrana najèe¹æe uzrokuje alergijske reakcije?

Hrana je sastavljena od belanèevina, ¹eæera i masti. Najèe¹æi alergeni u hrani su jedinjena koja sadr¾e ¹eæere i proteine (glikoproteini). Namirnice koje najèe¹æe uzrokuju alergije su kravlje mleko, jaja, ribe, rakovi i ¹koljke, ¾itarice, soja, kikiriki, orasi, bademi, le¹nici i jagode.

Kod odraslih je oko 90% alergijskih reakcija na hranu uzrokovano kikirikijem, orasima, ribom i ¹koljkama, a kod dece jajima, mlekom, sojom i bra¹nom. Poznato je da se zbog unakrsne reaktivnosti kod bolesnika koji su alergièni na pelud (polen) mogu javiti alergijske reakcije na hranu, i obrnuto. Kod bolesnika alergiènih na pelud breze èesta je alergija na jabuku, sirovi krompir, mrkvu, celer, gra¹ak, kivi i sl.


Alergije na konzervanse, boje i dodatke hrani (aditive)

Alergijske reakcije na hranu neretko su uzrokovane dodacima (aditivima) hrani, konzervansima i bojama. Reakcije na aditive hrani javljaju se u oko 1% djece i u 0,01 - 0,23% odraslih. Smatra se da je uèestalost reakcija na aditive hrani zapravo veæa, ali se zbog nedostatnih i nestandardiziranih testova reðe dokazuju. Neke supstance mogu se spomenuti: konzervans natrijum benzoat, boja tartrazin (¾uto obojeni napitci, slatki¹i i sl.), zasladjiè aspartam.


Alergija na kravlje mleko

Alergija na kravlje mleko javlja se u oko 2,5% dojenèadi i kod dece do druge godine ¾ivota pa je to najèe¹æa alergijska reakcija kod dece te dobi. To se tumaèi èinjenicom da su belanèevine kravljeg mleka obièno prve strane belanèevine s kojima dolazimo u kontakt.
U kravljem mleku nalazi se dvadesetak supstance koje mogu uzrokovati alergijsku reakciju. Najva¾nije su laktoglobulini, laktalbumin, kazein i kravlji albumin. Pasteriziranjem mleka ne smanjuje se njegova alergogenost.
Oko 50% bolesnika koji su alergièni na kravlje mleko, alergièni su i na kozje mleko. U oko 50% bolesnika, koji su zbog alergije na kravlje mleko uzimali sojino mleko, razvije se osetljivost i na soju.
Na sreæu, preosetljivost na kravlje mleko èesto nije trajna pojava. Oko 85% djece kod kojih je bila dokazana alergija na kravlje mleko prestaje biti alergièno do treæe godine ¾ivota pa mo¾e konzumirati kravlje mleko bez posledica.


Alergija na jaja

Jaja su èest uzrok alergijskih reakcija. Èe¹æa je alergija na belance, nego na ¾umance jajeta. U jajetu se nalaze brojni potentni glikoproteini koji mogu uzrokovati nastanak alergijske preosetljivosti (ovalbumin, ovomukoid, ovotransferin i lizozim). Ovoalbumin èini vi¹e od 50% ukupnih proteina belanceta, kako u sirovom jajetu, tako i u kuvanom. Zanimljivo je da bolesnici alergièni na jaja èesto imaju pozitivne ko¾ne alergijske testove na piletinu, iako piletinu mogu jesti bez alergijskih reakcija.


Alergija na ribe, ¹koljke i rakove

Ne¾eljene reakcije na ribu, ¹koljke ili rakove mogu biti alergijske i nealergijske prirode. Kod nekih osoba se nakon konzumiranja tih namirnica (plava riba, dagnje, ¹kampi) mogu javiti muènina, povraæanje, grèevi, urtikarija, pa èak i anafilaktoidna sistemska reakcija. Radi se o nespecifiènom (nealergijskom) oslobaðanju histamina, supstance koja ucestvuje u mnogim alergijskim manifestacijama.

Mogu se javiti i prave alergijske reakcije, naroèito na ribu, rakove (reèni i morski rakovi, jastog, ¹kampi), ¹koljke (dagnje, kamenice, priljepci), na hobotnicu i lignje. Te su reakcije èe¹æe kod odraslih, kod soba koje konzumiraju veæe kolièine tih namirnica. Alergijske reakcije na ribu najèe¹æe se pripisuju pastrmki, lososu, beloj ribi, ¹tuki, sardeli, inæunu, brancinu, tuni itd. Neki alergeni riba su termostabilni, a drugi termièkom obradom gube alergogenost. Osoba mo¾e biti alergièna na samo jednu vrstu ribe ili na ribe razlièitih vrsta.


Alergija na voæe i povræe

Alergijske reakcije na te namirnice najèe¹æe uzrokuju kikiriki, le¹nik, orah, badem, jagoda i kivi. Kod mlaðih osoba èe¹æe su reakcije na bra¹no (p¹enièno, jeèmeno, kukuruzno), paradajz, per¹un, senf itd. Kod nekih bolesnika javljaju se simptomi alergijske hunjavice i astme pri udisanju bra¹na, obièno prilikom profesionalne izlo¾enosti (pekari, mlinari, kuhari i sl.). Zanimljivo je da te osobe konzumiraju srodne namirnice bez opasnosti od alergijskih reakcija.


Kako se dokazuje alergija na hranu?

Za dijagnozu alergijskih reakcija na hranu va¾ni su podaci koje daje bolesnik. Bolesnici, a kod dece njihovi roditelji, èesto uoèavaju povezanost alergijskih simptoma i konzumiranja odreðene vrste hrane. Bolesnicima se preporuèuje voðenje dnevnika prehrane i simptoma. Indirektan dokaz alergije na neku od namirnica je eliminacijska dijeta, tj. nestanak alergijskih tegoba nakon izostavljanja pojedinih namirnica. Alergija na hranu se, kao i u drugim alergijskim bolestima, mo¾e dokazati ko¾nim testovima, odreðivanjem razine specifiènih IgE antitela u krvi bolesnika. Najva¾niji test za dokaz alergija na hranu je provokacijski test. Bolesniku se, prema odreðenom protokolu, daju namirnice za koje se sumnja da su uzrok alergije te se prati moguæi nastanak alergijskih simptoma.


©to uèiniti kada se pojavi alergijska reakcija na hranu?

Bolesnicima koji su alergièni na odreðenu vrstu namirnica preporuèuje se eliminacijska dijeta, tj. izbegavanje tih namirnica. Va¾no je pouèiti bolesnike koji su imali sistemsku alergijsku reakciju (anafilaktièki ¹ok) o merama strogog pridr¾avanja eliminacijske dijete. Va¾no je znati u kojim se namirnicama nalaze neke alergogene supstance kada to nije oèigledno (jaja u testenini, maslac od kikirikija u nekim industrijskim slasticama i sl.). Osobe s rizikom ponovljene te¹ke alergijske reakcije moraju pri ruci imati autoinjektor adrenalina i brzodelujuæi antihistaminik.


Poma¾u li lekovi?

Najva¾nija terapija kod bolesnika alergiènih na hranu je eliminacijska dijeta. Ako su bolesnici osetljivi na vi¹e namirnica ili nije toèno utvrðen uzrok alergije na hranu, mo¾e se preporuèiti primena tableta antihistaminika (loratadin, feksofenadin, cetirizin), pa i kratkotrajna primjena kortikosteroida. Specifièna imunoterapija vrlo je dvojbena i po pravilu se ne provodi.



Izvor : Pliva (http://alergije.plivazdravlje.hr/?section=hrana&PHPSESSID=cf59b527904b89825e491050e4f3ccec)

[Bred]

Alergije na hranu

Verovatno ni¹ta ne mo¾e da pokvari porodièni ruèak kao iznenadna alergijska reakcija nekog od gostiju za kojeg prosto niste znali da iako nema ni¹ta protiv Va¹e kuhinje, burno reaguje na neku od Va¹ih malih majstorija.

Pi¹e: Voin Petroviæ

Alergije na hranu su jo¹ jedna u nizu po¹asti koje su iz potpuno nejasnih razoga napale svet savremenog èoveka. Iako se broj pacijenata sa novootkrivenim alergijskim reakcijama poveæava iz godine u godinu, ovde nije reè o nekoj zaraznoj bolesti, genetski izmenjenom virusu ili posledicama kosmièkog zraèenja, veæ je, kako neki struènjaci smatraju, uzrok upravo odsustvo bolesti, o èemu æe kasnije biti vi¹e reèi. No, za poèetak, pogledajmo ¹ta je to ¹to èini jedan mali, nedu¾ni kikiriki tako potencijalno smrtonosnim artiklom za osetljivog pojedinca.
Kako dolazi do alergijskog odgovora?

Niko se nije nauèen rodio. Ovo va¾i i za æelije ljudskog imunog sistema. Æelije koje formiraju liniju odbrane od raznih ¹tetnih agenasa iz okoline moraju prvo da proðu detaljnu obuku, gde im se prezentuje ¹ta je to „na¹e“, a ¹ta je strano i (mo¾da) opasno. Zaista brzo æelije se nauèe da ono „na¹e“ ne diraju i punu pa¾nju posveæuju supstancama, najvi¹e proteinima, iz okolne sredine. Prva va¾na stvar koju æelije moraju znati je da snaga na usta ulazi i da nije sve ¹to dospe u kontakt sa sluzoko¾om usne duplje neprijatelj. Stvari bi bile previ¹e dosadne kada bi ovaj sistem radio savr¹eno, naravno.

Postoji jedna grupa antitela u ljudskom imunom sistemu koja je prema merilima savremenog sveta gotovo suvi¹na. To su antitela tipa IgE. U nekom trenutku u evoluciji, IgE antitela su se pokazala kao neophoda za borbu protiv krupnih parazita, kao ¹to su razne vrste crva, ameba, tripanozoma, raznih drugih protozoa i zglavkara. Uz pomoæ eozinofila, bazofila, mastocita i jo¹ nekih æelija IgE antitela su vekovima branila ljude od ovih opasnih uljeza. Meðutim, u savremenom svetu ovakvih parazita je vrlo malo, bar u razvijenim zemljama, te IgE antitela imaju pote¹koæa da opravdaju svoje postojanje. Da svekolika bruka ne bi pala na njih, IgE antitela pronalaze sebi protivnika ponekad èak i tamo gde ga nema. Anga¾uju gore pomenute æelije u napad sa neverovatnom vatreno¹æu èak i na najmanju moguænost da su nanju¹ila neprijatelja. A ovaj na brzinu progla¹eni neprijatelj mo¾e biti samo sluèajni prolaznik kroz na¹ sistem za varenje hrane.

Va¾no je reæi da ova „basna o IgE antitelima“ samo grubo opisuje ono malo toga ¹to se zna o alergijskim reakcijama kod èoveka. Posledica ovakvog toka dogaðaja je pokretanje veoma burnog odgovora na neki benigni protein iz hrane, ¹to mo¾e biti veoma opasno za pacijenta koji ima alergijsku reakciju. Klasièna alergijska reakcija podrazumeva æelijski odgovor nakon ¹to se alergen ve¾e za IgE antitelo na povr¹ini æelije. Æelija æe izluèiti sadr¾aj svojih vezikula u kojima se nalaze neke fiziolo¹ki prilièno aktivne supstance poput histamina koji ¹iri krvne sudove navodeæi tkiva da otièu i da se crene, serotonin koji takoðe deluje na krvne sudove i trombocite, raznih drugih bioaktivnih leukotriena i interleukina koji pokreæu odgovor drugih æelija u okolini.

Sve ovo bi bilo opravdano da je prisutan neki krupni, opasni parazit, meðutim, kako to obièno nije sluèaj, ta reakcija je ne samo preterana i suvi¹na, veæ i ¹tetna. Osim klasiène alergijske reakcije, postoje i drugi vidovi nepodno¹enja hrane, ali o njima ovde neæe biti reèi. U klasiènom smislu alergijska reakcija odvija se svaki put kada tkiva alergiènog pacijeta doðu u kontakt makar i sa sasvim malim kolièinama one namirnice koja sadr¾i protein koji IgE antitela alergiène osobe prepoznaju i pokreæu odgovor na njega. Postoji vi¹e hipoteza o tome kako nastaju alergije, od kojih je najop¹tije prihvaæena tzv. higijenska hipoteza koja dr¾i da su na¹ èistiji naèin ¾ivota i odsustvo parazita krivi za pojavu alergija. Osim ove hipoteze prisutne su struje koje za nastanak alergija krive antibiotike, vakcine, poremeæaje u imunom sistemu, nasledne faktore i raznovrsnost hrane koja je danas dostupna. Meðutim, taèan uzrok alergija na hranu, kao i detaljna obja¹njenja na molekulskom nivou u ovom trenutku nisu poznati èoveèanstvu, pa ostaje mnogo prostora za nagaðanje i pu¹tanje ma¹ti nauènika na volju.
Rasprostranjenost

Alergije na hranu mogu da se pojave kod svih zdravih osoba bez obzira na uzrast, geografiju ili religiju. Taèni podaci ne postoje jer pojedini oblici alergija mogu ostati neprimeceni, ali prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, procenjuje se da èak do 10% ljudi koji ¾ive u razvijenijim zemljama imaju neki oblik alergije na hranu. Zastupljenost alegrija u nerazvijenim zemljama je daleko manja, ¹to govori u prilog higijenskoj hipotezi o nastanku alergija.

Za sada se zna da se alergije na hranu javljaju obièno u vrlo ranoj mladosti, obièno pre navr¹enih 10 godina i da u najveæem broju sluèajeva ostaju prisutne celog ¾ivota. Ovo i nije neoèekivano jer se imuni sistem èoveka u najveæoj meri i gradi do otprilike osme godine ¾ivota. Poznato je da se kod malog broja pacijenata alergijska reakcija povuèe sama od sebe i da se to obièno dogodi pre puberteta. Ukoliko pacijent nastavi da pati od alergije na hranu posle 12. godine, smatra se da su veoma male ¹anse da se ta alergija povuèe sama od sebe. Osim kod mladih, alergije se mogu javiti i kasnije u ¾ivotu, posebno prilikom izlaganja nekoj novoj namirnici.
Vrste alergija na hranu

Kada se govori o alergijama na hranu, obièno se kao glavni uzroènici pominju „osam velièanstveih“, drugim reèima namirnice koje su, zajedno, odgovorne za oko 90% sluèajeva alergijskih reakcija ¹irom sveta. Ovih osam namirnica su mleko, jaja, kikiriki, soja, p¹enica, plodovi mora, ko¹tunjavo voæe i ¹koljke. Osim ovih, postoji i cela grupa alergija na razno voæe (kivi, banane, breskve), povræe, meso i gljive, ali su ove alergije znatno reðe i slabije istra¾ene. Pored toga ¹to postoje alergije na odreðene tipove hrane, moguæe je postojanje i takozvane ukr¹tene reaktivnosti. Ova pojava podrazumeva postojanje sliènih proteina u dvema razlièitim namirnicama, pa pojava alergije na jednu dovodi do alergijske reakcije i prilikom konzumiranja druge (npr. kikiriki i indijski orah).

Terapija

Sigurna terapija za alergije na hranu ne postoji, veæ je pacijent u obavezi da izbegava namirnice koje sadr¾e alergen, kao i da u sluèaju konzumiranja takve namirnice bude spreman da primeni lekove koji æe ubla¾iti alergijsku reakciju. Najte¾i oblik alergijske reakcije je anafilaktièki ¹ok i ukoliko se ne leèi u roku od nekoliko minuta, obièno je smrtonosan. Najopasniji simptom burne alergijske reakcije na hranu je oticanje sluzoko¾e lica, usne duplje i ¾drela, ¹to mo¾e dovesti do prekida dotoka vazduha u pluæa.

Kada alergijska reakcija jednom poène, indikovana je primena lekova koji suprimiraju efekte zapaljenskih medijataora koje oslobaðaju æelije imunog sistema, prvenstveno histamina. U anafilaktièkom ¹oku èak se daje i adrenalin kako bi se spreèilo gu¹enje. Antihistaminici su danas ¹iroko dostupni i njihova upotreba ubla¾ava simptome alergijske reakcije. Glavno ne¾eljeno dejstvo lekova iz ove grupe je sedacija i pospanost, koja se javlja prilikom upotrebe pojedinih preparata. Veæina ovih lekova ima i odlo¾eno dejstvo, pa spreèava nastanak nove alergije u trajanju od 24 sata.

Osim antihistaminika, trenutno se radi na razvoju imunoterapijskih sredstava. Za sada ne postoje naznake da ova terapija mo¾e biti od koristi, ali se istra¾ivanja nastavljaju. Najprostije reèeno, imunoterapijska sredstva su zapravo vakcine u vidu injekcije koje se daju pacijentima u pravilnim vremenskim razmacima kako bi njihovi organizmi proizveli vi¹e IgG antitela na alergen (antitela koja su normalno anga¾ovana u borbi protiv virusa i bakterija, a ne protiv parazita) i tako spreèili da se IgE antitela prva ve¾u i poènu alergijsku reakciju. Najveæi napredak u ovoj oblasti postignut je sa alergijama na neke druge alergene, kao ¹to su polen ambrozije i maèija dlaka, dok za sada ima vrlo malo napretka sa alergijama na hranu, pretpostavlja se zbog drugaèijih mehanizama koji su ukljuèeni u nastanak i razvoj alergija. Ne¹to veæi napredak postignut je sa per os vakcinacijom, gde se vakcina daje u obliku tablete, ali su ta istra¾ivanja u velikoj meri i dalje strogo èuvane farmaceutske tajne.
Umesto zakljuèka

Verovatno ni¹ta ne bi vi¹e usreæilo milione ljudi koji su alergièni na razlièite hranljive namirnice nego kad bi neko konaèno napisao zakljuèak na tu¾nu prièu o alergijama kod ljudi, ali prema onome ¹to danas znamo, èini se da ova prièa ima jo¹ mnogo poglavlja koja tek èekaju da budu napisana. Ako se aktuelni trend nastavi, problem alergija ne samo ¹to se neæe pribli¾iti re¹enju, veæ æe se jo¹ pogor¹ati. Istra¾ivanja nad biohemijskim procesima u ljudima uvek su nezahvalna jer da bi se otkrile istine o funkcionisanju nekog sistema, mora se postaviti eksperiment.

U ovom sluèaju, eksperiment nad proèavanim sistemom u veæini svetskih pravnih jurisdikcija smatra se kriviènim delom, te su nauènici u vrlo nezahvalnom polo¾aju gde moraju nuditi delimiène odgovore na osnovu nepotpunih informacija i nedovoljno preciznih eksperimenata. Alergije na hranu su u zenitu nauènog interesovanja i na problematici koja okru¾uje ovo polje danonoæno se radi.

Ipak, napredak je spor, a broj obolelih od alergija vrtoglavo raste. Je li to cena koju moramo platiti evoluciji za to ¹to smo otkrili sapun i toplu vodu? Je li to teret koji æemo morati da nosimo zato ¹to smo na¹li naèin da pre¾ivimo potencijalno smrtonosni anafilaktièki ¹ok koji se javlja kao najte¾i oblik alergije? Treba li diæi ruke od tra¾enja leka i dozvoliti da evolucija istrebi sve one koji su se navikli na tu¹iranje i pranje ruku? Problem alergija duboko zadire u najintimnije aspekte na¹eg postojanja i stavlja na probu na¹u re¹enost da oblikujemo svoj ¾ivotni prostor drugaèije nego ¹to ga je priroda za nas oblikovala sve ove hiljade godina. Kada ka¾emo da je èovek jedina vrsta koja to radi, iskljuèujemo moguænost da su mo¾da postojale i druge, ali za njih danas znamo samo na osnovu fosila. Èeka li i nas slièna sudbina?

http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=322074