Dodik: Ako ne bude Srpske, nema ni BiH

Started by Bred, 30-10-2007, 15:54:01

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Bred

Autor: N.Breberina, R.Radosavljeviæ | 30.10.2007 - 09:04
Dodik: Ako ne bude Srpske, nema ni BiH

©irom Republike Srpske juèe su odr¾ani mirni protesti povodom poslednjih nametnutih odluka visokog predstavnika u BiH Miroslava Lajèaka kojima je promenjen naèin odluèivanja u Savetu ministara BiH i Poslovnik o radu dr¾avnog parlamenta. Ma kakav stav o Lajèakovim merama definitivno zauzme Skup¹tina RS, analitièari se sla¾u u jednom: ukoliko se hitno ne smanje tenzije u Bosni i ne naðe pravi pristup za ubla¾avanje oseæaja meðu Srbima u RS da im se autonomija koju u¾ivaju u skladu sa Dejtonskim sporazumom stalno dovodi u pitanje, mogu uslediti nesagledive posledice.

Sagovornik „Blica“, dobar poznavalac situacije u èitavom regionu, ka¾e: Ako se situacija u BiH ne stabilizuje, Srbi mogu posegnuti za istovetnim re¹enjem koje za decembar najavljuju i kosovski Albanci, iako je u ovom trenutku pominjanje bilo kakve sliènosti izmeðu RS i Kosova za lidere Srpske zabranjena tema.
Sa jedne strane, nesumnjivo je da Lajèak svojim merama uz saglasje EU i SAD disciplinuje RS i stezanjem uz seriju nediplomatskih izjava upravo ide na to da srpske lidere obeshrabri na bilo kakvu pomisao o sliènostima re¹enja sa onim predviðenim za Kosovo. Sa druge strane, na¹ sagovornik upozorava, da ovakva politika u ovom trenutku stvara dodatnu koheziju unutar celokupnog srpskog korpusa i da osionost mo¾e rezultirati op¹tom nestabilno¹æu.
Da se dogaðanja u RS pomno prate u Briselu svedoèi i izjava nemaèkog ambasadora u BiH Mihaela ©munka da meðunarodna zajednica ima spreman paket mera koje æe sprovesti ako doðe do dalje radikalizacije stanja u BiH.
„Mislim da nije tajna da uvek imamo paket mera i da se one koriste od situacije do situacije. Imamo konkretne mere i znamo kad ih treba upotrebiti. Ocenjujuæi da „ne treba iæi tako daleko kako bi se ove mere primenile“, on je naveo da politièari u RS i Narodnoj skup¹tini treba „dobro da promisle“ o predlozima koje je veæ dao visoki predstavnik Miroslav Lajèak da se situacija smiri.
Centralni protestni skup odr¾an je na Trgu Krajine u Banjaluci, na kojem se okupilo nekoliko hiljada graðana noseæi slike ruskog predsednika Vladimira Putina i transparente sa natpisima: „Ne damo Srpsku“, „Evropu za Srpsku“, „Dajem Bosnu za Srpsku“..., a povremeno je i uzvikivano: „Hoæemo referendum“.
Proteste koje je organizovao Srpski pokret nevladinih asocijacija (SPONA), podr¾ali su i vodeæi politièari RS koji su se takoðe obratili okupljenim graðanima.
„Odluka visokog predstavnika Miroslava Lajèaka je nepotrebna i do¾ivljavamo je kao prevaru. Ako je ne promeni, Savez nezavisnih socijaldemokrata æe otiæi u opoziciju i izaæi iz izvr¹ne vlasti na dr¾avnom nivou“, poruèio je premijer RS i lider SNSD Milorad Dodik.
On je rekao da „nema BiH ako nema RS“ i pozvao politièare u Sarajevu da prihvate ravnopravno RS kako bi njeni graðani prihvatili BiH. Rame uz rame sa vla¹æu juèe su po prvi put bile i opozicione stranke u RS. Lider Srpske demokratske stranke Mladen Bosiæ pozvao je Narodnu skup¹tinu RS da zatra¾i povrat prenesenih nadle¾nosti sa RS na nivo BiH i pozvao Srbiju da pokrene pitanje za¹tite Dejtonskog mirovnog sporazuma.
„Ovo je prvi skup bez grba i himne RS i to dovoljno govori u kakvom stanju se nalazi RS. Mnoge nadle¾nosti su prenesene na nivo BiH mimo volje naroda RS i njenih politièara. Sve je uraðeno pod pretnjom i pritiskom, a to ne mo¾e biti validno i zato tra¾imo da se RS vrate oduzete nadle¾nosti“, rekao je Bosiæ.
Inaèe, poslednje mere Miroslava Lajèaka usledile su nakon neuspeha domaæih politièara da se dogovore u vezi sa reformom policije. Mada Lajèak tvrdi da njegove mere nisu „osveta“ za neuspeli dogovor, veæina politièara RS je ubeðena da su nametnute odluke „kazna“ za prvobitni krah ove reforme i odgaðanja potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridru¾ivanju EU.
Ipak, sasvim neoèekivano i u vreme najdublje krize u BiH od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, lideri ¹est vodeæih stranaka u BiH sastali su se prekjuèe u Mostaru i potpisali deklaraciju o reformi policije koja podrazumeva po¹tovanje tri zadata evropska principa u buduæem ustrojstvu policijskih snaga. U Dodikovom SNSD smatraju da je najva¾nija odrednica deklaracije da æe se u procesu policijske reforme po¹tovati ustavna matrica BiH. „To je garancija da æe, dokle god u Ustavu BiH postoji RS, postojati i policija RS“, ka¾u u SNSD.
Protesti su organizovani juèe i u ostalim gradovima RS, Foèi, Trebinju, Prijedoru, Modrièi, Bijeljini...

Vlada RS: Naru¹eni ustavni principi
Posebna sednica Skup¹tine RS na kojoj je trebalo da bude usvojen stav o poslednjim odlukama visokog predstavnika u BiH Miroslava Lajèaka prekinuta je sinoæ, a nastavak je zakazan za danas u 11 sati. Predsednik Narodne skup¹tine Igor Radojièiæ rekao je da æe u toku noæi ¹efovi poslanièkih klubova nastaviti sa usagla¹avanjem jedinstvenog teksta zakljuèaka skup¹tine. Premijer RS Dodik pozvao je Skup¹tinu da ne prihvati odluke visokog predstavnika Miroslava Lajèaka i proglasi ih ¹tetnim po vitalni interes ne samo srpskog, nego i svih drugih naroda u BiH. Dodik je predlo¾io da parlament proglasi naru¹avanje Dejtonskog sporazuma, dejtonskog balansa i Ustava BiH. Vlada RS je juèe konstatovala da su izmenama zakona o Savetu ministara i poslovnika o radu dr¾avnog parlamenta naru¹eni ustavni principi o zastupljenosti i odluèivanju konstitutivnih naroda. Vlada je preporuèila Skup¹tini da konaène stavove i odluku o odlukama visokog predstavnika Lajèaka utvrdi i donese posle sednice Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira (PIC), zakazane za danas i sutra.

Lajèakove mere o Savetu ministara
Izmenama naèina glasanja u Savetu ministara BiH predviðeno je da se odluke koje mora da potvrdi dr¾avni parlament donose prostom veæinom koju èine prisutni ministri koji glasaju, za razliku od dosada¹nje prakse da se odsutnost ministra raèuna kao glas protiv. Propisano je i da se sednice obavezno odr¾avaju jednom sedmièno, uz striktno propisane izuzetke, kao i da zamenik ministra (koji je uvek iz drugog naroda), mo¾e da menja ministra i da se njegov glas raèuna u veæinu, ali u sluèaju kad se tra¾i konsenzus, taj glas se ne smatra glasom nekog od konstitutivnih naroda. Izmene u radu dr¾avnog parlamenta odnose se takoðe na utvrðivanje proste veæine na osnovu broja prisutnih poslanika, ¹to i propisuje Ustav BiH, za razliku od dosada¹nje prakse da u tu veæinu ulazi i jedna treæina poslanika iz svakog entiteta. U OHR tvrde da su na taj naèin poslanici iz jednog entiteta nepojavljivanjem mogli da blokiraju rad sednice, kao i da izmene znaèe da nijedna odluka ne mo¾e biti donesena prostom veæinom ako su poslanici iz oba entiteta prisutni i koriste mehanizme enitetskog glasanja. Predstavnici iz RS, meðutim, smatraju da bi ovakve izmene mogle da minimiziraju ulogu Srba u parlamentu, jer su Bo¹njaci inaèe u veæini.

blic

[youtube=425,350]ubXwPGDYiF0[/youtube]