Strahovi

[Bred]

Upoznajte svoje strahove









Postoji izreka koja upucuje da je: "strah od neuspeha najveci - neuspeh". Upoznajte svoje stahove i/ili strahovanja, da biste ih bolje razumeli. Postoje razlicite psiholoske metode koje pomazu da se strahovi prevazidju i razrese, osobe koje su oslobodjene (rasterecene) od strahova zive spokojnije i kvalitetnije. Psiholoska ravnoteza zahteva mentalnu hogijenu i svest o svojim (ne)mogucnostima.

Osecaj teskobe, neprijatnosti ili vrlo intenzivne uznemirenosti, dozivljen u prisutnosti neke "opasnosti" ili pri pomisli na nju, naziva se strahom.

Strah u osnovi ima i svoju pozitivnu funkciju, od najstarijih vremena omogucava opstanak coveka. Opreznost, bezanje pred opasnoscu, sakrivanje i nepoverljivost prema nepoznatom, nasledjivani su od generacije do generacije i prenosili su se vaspitanjem.
Beba od 4-5 meseci moze pokazivati manifestacije straha u obliku naglih i nedefinisanih reakcija, pokreta ili promena polozaja. Vremenom, odnosi straha i iskustva se uslovljavaju: strah od nekih predmeta, novih situacija, stranih osoba, zivotinja, usamljenosti, mraka, bolnih i mucnih secanja. Tek vremenom (sazrevanjem i odrastanjem), strah se kristalise oko neuspeha, ponizenja, kaznenih mera, skolske sredine.
Fizicka konstitucija, preterana osecajnost, zdravstveno stanje, vaspitne greske, roditeljski strah, zivotne okolnosti, siromastvo, raspad porodice, napustenost - pojacavaju reakciju na strah, tako da nekada dovode do fobicnih i panicnih reakcija.

Odrasli ljudi, po pravilu, rano nauce da strah odrzavaju u granicama normalnog. Ali, svako od ljudi ponekad oseti paniku, neprijatan osecaj u stomaku, uzasnu toplinu, suva usta, ubrzan puls, telo obliveno znojem, utrnule ruke. Kod zdravog coveka ti simptomi prolaze veoma brzo, ali kod obolelih, po tumacenju psihoanaliticara, ne postoji mogucnost ovladavanja osecanjima i postupcima, cak i kada su oni sasvim svesni da im ne preti nikakva realna opasnost.

Prema iskustvima psihologa i psihijatara, postoji mnogo varijanti te dusevne smetnje, koja se naziva fobija. Svaka pojava ili predmet, prakticno, moze da izazove panican strah kod neke osobe, te tako postoji gotovo neogranicen broj fobija.



Na osnovu istrazivanja, najcesce fobije su:

aerofobija - bolestan strah od letenja,
agorafobija - bolestan strah od otvorenog praznog prostora,
bakteriofobija - bolestan strah od bakterija,
erotofobija - bolestan strah od fizicke ljubavi,
hematofobija - bolestan strah od gledanja krvi,
hipofobija - bolestan strah od konja,
hirofobija - bolestan strah od vode,
hodofobija - bolestan strah od putovanja,
kancerofobija - bolestan strah od raka,
kardifobija - bolestan strah od srcanih bolesti,
klaustrofobija - bolestan strah od zatvorenog prostora,
klinofobija - bolestan strah od odlaska u krevet,
mizofobija - strah od prljavstine, nescistoce,
niktofobija - bolestan strah od mraka, tame, noci,
nozofobija - bolestan strah od bolesti uopste,
partenofobija - bolestan strah od mladih devojaka,
pirofobija - bolestan strah od vatre,
talasofobija - bolestan strah od mora,
tanatofobija - bolestan strah od smrti,
toksofobija - bolestan strah od otrova,
tripanofobija - bolestan strah od injekcija,
zoofobija - bolestan strah od zivotinja,
ksenofobija - bolesna mrznja prema strancima,












Novija istrazivanja u Nemackoj su otkrila, da gotovo 15 odsto odraslih osoba, pati od nekog oblika fobije. Plase se mraka, ponora, mosta, zivotinja i insekata, letenja avionom, poseta bolnici i mnogo cega drugog.
Po recima profesora Ivera Handa, mnoge osobe koje nikada nisu dozivele samrtni strah zbog neke fobije, mogu se smejati ponasanju fobicne osobe, pa oboleli onda pate i od nerazumevanja okoline. Oni se stide i tesko se odlucuju da govore o svojim mukama. Mnogi postaju jos depresivniji ili traze spas u sredstvima za smirenje, alkoholu ili drogi.

Srecom, po misljenju i na osnovu prakse vecine psihologa i psihijatara, smatra se da bolest straha u vecini slucajeva moze da se izleci ili bar ublazi.



Nacini lecenja

Terapija samosavladjivanja, obicno je dovoljna da pomogne bolesniku. Na pocetku se istrazuje pozadina fobije i njeni uzroci, kao i bivsi i sadasnji uslovi zivota pacijenta. Zatim, terapeut zajedno sa bolesnikom odlucuje o metodi i daljem postupku.

Terapija "suocavanja sa strahom" - U hamburskoj univerzitetskoj bolnici primenjuju terapiju "suocavanja sa strahom", koja obuhvata seanse prethodnog upoznavanja i opisa predmeta straha, a zatim i postupnog priblizavanju objektu fobije.

Terapija "Infuzije laktata" - Ostri strahovi javljaju se cesto uporedo sa smetnjama u razmeni materija, pri cemu laktat (so mlecne kiseline) ima posebnu ulogu, navodi direktor minhenskog Mak Plankovog instituta za psihijatriju, profesor Florijan Holsboer. Infuzijama laktata mogu se prekinuti fobicni strahovi kod fobicara, dok zdrave osobe ne reaguju na tu vrstu infuzije.

Osnovni savet je - ne saziveti se sa bolescu, ne stideti se svojih simptoma, obavezno potraziti strucnu pomoc i izboriti se za pravo na zivot bez straha. Odnosno, dajte sebi sansu da zivite zdravije, lepse i kvalitetnije.


Izvor (http://www.astrolook.com)