GORKA ISTINA O SLATKOM!

[Bred]

Ubeðeni ste da znate koliko ste slatki¹a danas smazali? Ne ¾elimo da vas pla¹imo, ali proèitajte tekst i preraèunajte se ponovo

GORKA ISTINA O SLATKOM!


©eæer se nalazi u velikom broju namirnica, èak i u onim vrstama koje nikada ne biste uvrstili u slatki¹e. Ipak, niko od vas ne zahteva da se u potpunosti odreknete slatkog greha. Potrebno je samo da znate kada i koliko da pojedete da biste ostali zdravi i zadovoljili svoje potrebe.
Manje ili vi¹e, veæina nas zapoèinje dan neèim slatkim - slatkim pecivom, zaslaðenom kafom, èokoladicom na putu do posla. Potom sledi nekoliko kafa na poslu, poneka bombona ili keks, desert nakon veèere. Iako vam to mo¾da ne deluje kao velika kolièina, ako se pona¹ate poput veæine ¾ena, onda konzumirate (mada neprimetno) mnogo veæu kolièinu nego ¹to mislite. Zamislite jedno poveæe brdo ¹eæera na va¹em tanjiru koje se sastoji od tridesetak ka¹ika ¹eæera. Prema proceni struènjaka, to je kolièina ¹eæera koju proseèno konzumira veæina ¾ena svakog dana. Pored toga, istra¾ivanja govore da se, u poslednje dve decenije, potro¹nja ¹eæera uveæala za 38 %. Uporedo s tim, statistika bele¾i i porast broja gojaznih, obolelih od dijabetesa (tip 2) i raznih oblika kancera, ¹to svakako nije sluèajnost.
Naravno, ne ¾elimo da vam uterujemo strah u kosti, niti da nas pogre¹no shvatite. Potpuno izbacivanje ¹eæera iz ishrane je ionako nemoguæe. Uostalom, to je i nepotrebno. Naime, prirodno slatke namirnice, kao ¹to su voæe i mleèni proizvodi, vrlo su zdrave i korisne (zbog obilja vitamina i minerala), a i obièno ih ne jedemo u ogromnim kolièinama. Ono na ¹ta treba da obratite pa¾nju jeste dodati ¹eæer koji se nalazi u peèenoj hrani, sokovima i veæini preraðenih, gotovih namirnica. Uglavnom se radi o namirnicama koje sadr¾e prazne kalorije (veliki broj kalorija, a mali, ili nikakav, sadr¾aj hranljivih materija) i izazivaju uveæanje telesne mase i brojnih zdravstvenih tegoba, ukljuèujuæi srèana oboljenja i dijabetes.
Ne radi se o tome da su dodati ¹eæeri "toksièni", kao ¹to je to sluèaj sa trans masnoæama, ali konzumiranje velikih kolièina ¹teti organizmu. ©eæer ima visok glikemijski indeks (GI), ¹to znaèi da se lako apsorbuje u digestivni sistem i brzo prosleðuje u krvotok, izazivajuæi nagli porast nivoa ¹eæera u krvi. Kada se to dogodi, pankreas pumpa odreðenu kolièinu insulina koja obara nivo ¹eæera u krvi. U pitanju je lanèana reakcija koja "tera" mozak da pomisli da smo gladni i da nam je potrebno jo¹ hrane. Osim ovog la¾nog oseæaja gladi, koji nas nagoni da se prejedemo, naizmenièno pumpanje veæih kolièina insulina mo¾e da naru¹i normalnu funkciju pankreasa, kao i da dovede do pojave dijabetesa (tip 2), srèanih oboljenja i mo¾danog udara. Razumljivo, ¹eæer nije jedina namirnica sa visokim GI. Struènjaci ka¾u da neke namirnice izazivaju br¾i porast glukoze u krvi od ¹eæera. Na primer, peèeni krompir ima 85 GI, a sam ¹eæer 68 GI. Treba da znate da bilo koja namirnica sa visokim GI indeksom, ukljuèujuèi i krompir, mo¾e da naru¹i na¹e zdravlje. No, na svetu postoji vrlo malo ovisnika od krompira! Osim toga, krompir ima broje zdravstvene koristi, pre svega zbog visokog sadr¾aja hranljivih materija (magnezijum, kalcijum, gvo¾ðe, kalijum, pet vitamina iz B grupe, vitamin C i biljna vlakna). ©eæer ne sadr¾i ni¹ta od toga. Ipak, veæina nas, ovde se naroèito misli na ¾ene, sklona je da svakodnevno unosi na stotine praznih kalorija (onih tridesetak ka¹ièica sadr¾i 512 kalorija).
Dodu¹e poklonici slatkog zalogaja èesto tra¾e izuzetke od pravila i brojne izgovore. Jedan od najèe¹æih jeste: "Ako se ne gojim, mogu da u¾ivam u slatkom koliko hoæu!" E pa, nije ba¹ tako.
Ukoliko 25 % kalorija koje dnevno konzumirate potièe od ¹eæera, to onda znaèi da u toj meri zapostavljate zdrave i nutritivno vredne namirnice. Èak i u sluèaju da ste jedina osoba na svetu koja ne voli slatko, morate da budete na oprezu jer veliki broj namirnica sadr¾i ¹eæer (keèap, industrijska zimnica, peciva od kiselog testa i dr.) Naravno, nutricionisti ne misle da treba da pro¾ivite ¾ivot bez zrna ¹eæera (to bi ionako bilo nemoguæe i krajnje nezanimljivo). Idealna ishrana, koja podrazumeva 2.000 kalorija dnevno, treba da sadr¾i 50 g ¹eæera. Da biste postigli ovaj cilj, za poèetak smanjite unos gaziranih piæa, naroèito koka-kole. Da biste smanjili unos ¹eæera iz drugih, manje oèiglednih izvora, morate pa¾ljivo da èitate etikete na namirnicama koje ukazuju na sadr¾aj hranljivih i ostalih materija. Ipak, u sadr¾aju sastojaka ne navodi se razlika izmeðu prirodnih i dodatih ¹eæera, zbog èega treba da vidite da li se ¹eæer ili kukuruzni sirup sa visokim sadr¾ajem fruktoze nalaze meðu prva tri sastojka proizvoda. Ukoliko je tako, to znaèi da je veæina tih ¹eæera dodata. Takoðe, razmislite dobro pre nego ¹to pojedete ne¹to ¹to sadr¾i èetiri, ili vi¹e, grama ¹eæera u jednoj porciji (kolièina koju sadr¾i jedna kesica ¹eæera za kafu).
Da bismo vam pomogli da uspostavite zdravu ravnote¾u izmeðu nimalo i previ¹e ¹eæera u svom ¾ivotu, sastavili smo mali vodiè kroz slatko carstvo. U njemu æete pronaæi neke iznenaðujuæe èinjenice o namirnicama za koje ste do sada verovali da spadaju u "slani¹", kao i o razlièitim vrstama ve¹taèkih zaslaðivaèa sa nula kalorija. Nadamo se da æete na kraju èitanja ipak zakljuèiti da ¾ivot mo¾e da bude sladak i bez ¹eæera.

_____________________________________________

BO 1

U ovome ima ¹eæera?!

©eæer je danas prisutan u gotovo svim namirnicama, èak i onim koje va¾e za "zdrav" izbor. Cerealije koje se prodaju u kutiji sadr¾e gotovo istu kolièinu ¹eæera kao "mars" èokoladica! (Zapamtite: zdrava granica ¹eæera iznosi oko 50 g dnevno.)

16 grama
Jedna èinija cerealija sa medom i bademima

9 grama
Dve ka¹ike keèapa

46 grama
Jedna èa¹a voænog jogurta

24 grama
Jedan tanjir èorbe od paradajza iz kesice

36 grama
Jedna porcija sladoleda sa smanjenim procentom masnoæe

18 grama
Ledeni èaj
___________________________________________________

BO 2

Kako da "de¹eæerujete" svoju ishranu

Nutricionisti predla¾u nekoliko malih tikova:

Doruèak
Vau! Ovaj mafin sadr¾i gotovo svu dnevno dozvoljenu dozu ¹eæera. Obièna zemièka je manje slatka i sadr¾i dosta biljnih vlakana, ¹to je èini mnogo boljom opcijom.

Mafin sa suvim gro¾ðem. ©eæer: 35 grama

Zemièka sa namazom od sira. ©eæer: 4 grama



Ruèak
Sendviè sa majonezom (ili senfom) sadr¾i 10 g ¹eæera (gotovo kao i keks). Zdravija opcija jeste sendviè sa æureæim prsima ili ¹unkaricom.

Sendviè sa æuretinom i majonezom i jedan keks sa komadiæima èokolade. ©eæer: 29 grama

Sendviè sa æureæim prsima i sve¾e voæe. ©eæer: 10 grama



Veèera
Keèap i gotovi sosovi za testeninu obièno su "napakovani" dodatim ¹eæerima. Zato je sve¾ (ili kuvani) paradajz bolji izbor. Gotovi prelivi za salate sadr¾e skoro èetiri grama ¹eæera. Maslinovo ulje i siræe? Gotovo ni¹ta!

©pageti sa keèapom i salata sa gotovim prelivom. ©eæer: 22 grama

Rezanci sa paradajzom, belim lukom i maslinovim uljem; Salata prelivena uljem i siræetom. ©eæer: 5 grama



Kokteli
©ta èini vermut tako slatkim? Dodati ¹eæer u procesu proizvodnje kao i onaj u koji se umaèe ivica èa¹e prilikom slu¾enja. S druge strane, u votki, d¾inu i martiniju nema ni grama ¹eæera.

"Margarita on rocks" (1,5 dl). ©eæer: 14 grama

Martini sa maslinkom (1,5 dl). ©eæer: 0 grama


____________________________________________________

BO 3

Ve¹taèki zaslaðivaèi

Koji su apsolutno bezbedni?

Generalno, ve¹taèki zaslaðivaèi su OK ukoliko ¾elite da zadvoljite svoju potrebu za slatkim, ali samo uz uslov da ne prekoraèite dozvoljen broj dnevno konzumiranih kalorija. Veæina namirnica koja sadr¾i zamenu za ¹eæer ipak spada u kategoriju visokokaloriènih namirnica. To znaèi da u konzumiranju ve¹taèkih ¹eæera va¾i isto pravilo kao i za ¹eæer: umerenost je kljuèna reè. Upoznaæemo vas sa vrstama najèe¹æe kori¹æenih ve¹taèkih zaslaðivaèa, kao i sa onim koji su najbezbedniji za ljudsko zdravlje.

Sukraloza (Sucralose) Nastaje kao posledica hemijske modifikacije prirodnog ¹eæera. Istog je ukusa kao i prirodni ¹eæer i mo¾e da se upotrebljava za pripremu hrane (naroèito kolaèa) u kuænim uslovima. Istra¾ivanja pokazuju da je apsolutno bezbedna za ljudsko zdravlje.

Aspartam (isto ¹to i NutraSweet) Slaði je od prirodnog ¹eæera dvesta puta! Najèe¹æe se koristi u osve¾avajuæim piæima, ¾vakama i bombonama. Studije pokazuju da nije opasan za ljudsko zdravlje. Potencijalnu opasnost predstavlja samo u sluèaju da neko pati od vrlo retkog poremeæaja koji spreèava pravilnu apsopciju aminokiseline fenilalanina.

Acesulfame K (Sweet One, Sunett) Gotovo podjednako sladak kao aspartam, ovaj ve¹taèki zaslaðivaè obièno se koristi u pasterizovanoj i peæenoj hrani jer visoke temperature (zagrevanje) ne izaziva njegovu ragradnju. Iako je ovaj zaslaðivaè odobren za ljudsku upotrebu od strane nauènog sveta, odreðena grupa eksperta ka¾e da sumnje o njegovom potencijalno kancerogenom dejstvu jo¹ nisu otklonjene.

Saharin Eksperti ka¾u da upotreba saharina poveæava rizik od kancera be¹ike kod osoba koje dnevno koriste vi¹e od ¹est kesica saharina ili piju dva ili vi¹e piæa zaslaðenih ovom vrstom ve¹taèkog ¹eæera.
________________________________________________

Izvod: U proseku, ¾ene dnevno unesu oko 512 kalorija samo kroz ¹eæer!

Izvor (http://www.svet.co.yu/?state=3&izdanje=13&broj=64&clanak=9636)