Bezvoljnost i gubitak motivacije

[Bred]

Ima u ¾ivotu perioda kada gubimo motivaciju. Kada postajemo bezvoljni. Kada nam ni do èega nije. Ciljevi kojima smo te¾ili nam tada izgledaju prazni, besmisleni, bljutavi, beznaèajni. Takvi periodi su veoma muèni ali mogu postati prilika za ozbiljno preispitivanje i promenu.

Na gubitak motivacije ljudi obièno reaguju na dva podjednako neproduktivna naèina. Ili se prepu¹taju bezvoljnosti i u nju utonu kao u ¾ivo blato koje sve guta. Ili bi poku¹avaju da sebe silom nateraju da nastave dalje, ¹to daje veoma mr¹ave i nezadovoljavajuæa a èesto i nikakve rezultate.

Gubitak motivacije je znak da smo zapali u duboku unutra¹nju pometenost, èije uzroke valja istra¾iti. Za¹to nas vi¹e ne dr¾i ono ¹to nas je dotad dr¾alo? Niti nas vuèe ono ¹to nas je dotad vuklo? Za¹to nam je postalo beznaèajno i besmisleno ono èemu smo bili posveæeni?

Kao i uvek kada je ljudska du¹a u pitanju, moguæi su razlièti odgovori.

Mo¾da smo osetili da ciljevi kojima smo te¾ili zapravo nisu na¹i iako to ne ¾elimo da sebi otvoreno priznamo? Da su nam ih nametnuli drugi ili da smo ih sami sebi nametnuli. U tom sluèaju je bezvoljnost izraz nesvesnog opiranja da nastavimo putem kojim zapravo ne ¾elimo da idemo i protest protiv spolja¹nje ili unutra¹nje priunude kojoj smo podvrgnuti.

A mo¾da smo se to u sebe razoèarali? Mo¾da nismo uspeli da ispunimo vlastita oèekivanja. Mo¾da se ispostavilo da su na¹i dometi manji nego ¹to smo verovali da æe biti. Mo¾da nam se èini da smo ¾alosno podbacili. Mo¾da smo se suoèili sa èinjenicom da je daleko blistav uspeh kakav smo sebi predoèavali. Pa se sada s gaðenjem odvraæamo od onoga èemu smo te¾ili. Tada je bezvoljnost oblik na¹eg prezira prema sebi. A gubitak motivacije je poku¹aj da se, odbacivanjem ciljeva, nekako zaba¹uri neuspeh koji uop¹te ne mora biti tako veliki kao ¹to nam se zbog preteranih oèekivanja èini. Tada se podsvesno te¹imo kako ne¹to ne uspevamo da postignemo jer to i ne ¾elimo, a odustajanjem spasavamo sebe novih nesupeha ili, najèe¹æe „neuspeha“.

Mo¾da su iskrsle neke nepredviðene te¹koæe ili okolnosti sa kojima odbijamo da se uhvatimo u ko¹tac. Bilo zato ¹to smo od onih koji bi da sve unapred predvide i koji odbijaju da prihvate kako to nije moguæe, bilo zato ¹to strahujemo da u novim okolnostima neæemo umeti da se snaðemo. Gubitak motivacije je tada sredstvo bekstva.

Ili se ispostavilo da je ono ¹to ¾elimo daleko te¾e ostvati nego ¹to smo se nadali, da su prepreke daleko brojnije i veæe ono ¹to smo to sebi predstavljali. A od onih smo koji bi da im sve otprve, lako i brzo, poðe za rukom. Pa uvreðeni ¹to sve ne ide kao podmazano, gubimo volju da nastavimo.

Ili smo mo¾da na dobrom putu na ostvarimo ne¹to ¹to sebi zabranjujemo. Trijumf ili kakvu osvetu, na primer. Ili ne¹to daleko konstruktivnije. Kakvo vredno dostignuæe koga se pla¹imo jer se bojimo isticanja. Ili smo na putu da se pribli¾imo sebi a od sebe strahujemo. U takvim sluèajevim gubitkom motivacije sabotiramo sebe same.

Pronaæi uzrok perioda nemotivisanosti i bezvoljnosti znaèi otvoriti sebi moguænost promene.

‚Prilo¾io siMOn1960
Izvor (http://www.iza-ogledala.com)