D¾inovski gu¹teri u centru Beograda

Started by Bred, 02-02-2008, 15:23:22

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Bred

Autor: Milena Marjanoviæ |
D¾inovski gu¹teri u centru Beograda

Mesojed Citipati, preteèe noja i krokodila, grabljivice, dinosauri s kljovama, polarni dinosauri, mladunci iz doba krede i leteæe ribe - to su eksponati koji plene pa¾nju posetilaca izlo¾be Bobana Filipoviæa „Vladavina reptila“ u Galeriji Muzeja nauke i tehnike. Od kada je otvorena u novembru do sada, ova nesvakida¹nja postavka bele¾i sedam hiljada posetilaca. Kome je, ipak, promakla, mo¾e da je vidi do 18. februara.

Dok su izlo¾be fosila dinosaura i robotizovanih dinosaura u poslednjoj deceniji pro¹log veka obilazile svet, a Srbija imala druge preokupacije, u nedalekom U¾icu Boban Filipoviæ nije samo ma¹tao o ¾ivotu u doba krede i jure, nego je znajuæi da crta i vaja krenuo da ih i „odeva“. Od deèje igre, potom je na studijama paleontologije napravio svoju profesiju, a od godinama izraðivanih i doraðivanih reptila izlo¾bu èiji je cilj da promovi¹e ovaj odsek na Rudarsko-geolo¹kom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
- Dvadeset modela prikazanih na ovoj izlo¾bi predstavljaju rekonstrukcije fosilnih kièmenjaka (arhosaura) u njihovoj prirodnoj velièini. Èitajuæi nauène èasopise preko interneta i gledajuæi snimke fosilnih ostataka, rekonstruisao sam skelete da bih na osnovu kostiju mogao da doðem do njihove velièine i oblika mi¹iæa. U ovom poslu mnogo mi je pomoglo poreðenje s delovima tela dana¹njih ¾ivotinja. Na fosilima ko¾a je retko saèuvana, a ipak ona èini bitnim izgled ¾ivotinje. Najkreativniji deo posla u rekonstrukciji kièmenjaka jeste bojenje. Pigment zavisi od toga da li ¾ivotinja dolazi do plena ili kamufla¾om izbegava predatore. Ideju o obojenosti ¾ivotinje, dakle, daje mi okru¾enje. Njene kreste, na primer, ukazuju na moguænost da je ona bila ¾ivo obojena da bi privukla partnera ili zastra¹ila grabljivca. Zanimljiv je podatak npr. da su arhosauri, nasuprot mnogim nono3rima, dobro razlikovali boje. Tu sposobnost danas imaju ptice i krokodili. Na osnovu fosilnih ostataka mo¾e se zakljuèiti da su se kreste, rogovi, pera... kod mnogih arhosaura u pro¹losti razvijali mimo svake druge funkcije osim vizuelne komunikacije - obja¹njava Filipoviæ.
Najveæi model na izlo¾bi je Citipati - dinosaur koji nema dana¹nje potomke, ali je blizak precima ptica i krokodila. Njegovi rasplodni organi nalikuju na krokodilske, a njegova duga pera na krilu nisu mu koristila da leti nego da gnezdo ¹titi od pregrevanja, hladnoæe ili grabljivica, poput noja danas, zato ¹to su dimenzije gnezda u kome je bilo i do 30 jaja prema¹ivala dimenzije njegovog trupa.
- Eksponati su sklopljeni od metalnih konstrukcija oblo¾enih stiroporom (da bi se dobila masa), a presvuèeni dasom (vrstom gline koja oèvrsne na vazduhu), ¹to mi je omoguæilo da izvuèem finu teksturu ko¾e - ka¾e na¹ sagovornik i dodaje da nisu skupi jer su izraðeni od svega i svaèega. - Jedino ¹to je moje roditelje ko¹talo jeste das masa zbog kolièine koja mi je bila potrebna, ali ni taj izdatak nismo osetili, jer sam ja izlo¾bu tri godine pripremao.
Posle beogradske izlo¾be, Filipoviæevi arhosauri se sele u njegovu kuæu gde æe ih dopunjavati, jer po¹to diplomira ima nameru da upi¹e postdiplomske studije i nastavi da se bavi njihovom evolucijom i morfologijom. U meðuvremenu, kako zbirka bude rasla, izlagaæe je, najpre u Novom Sadu, pa u Ni¹u i, naravno, u svom rodnom U¾icu gde æe biti najimpozantnija. ©to se inostranstva tièe, otvoren mu je poziv Zemaljskog muzeja u Sarajevu, jedinog grada izvan granica Srbije, pored Budimpe¹te, gde je tokom studija uspeo da otputuje.
- U nauci kojom se ja bavim, Srbija je malo istra¾ena. Krokodil za kojeg danas znamo prilièno je jednolièna fauna u poreðenju sa izumurlom. Nekada su postojali i kopneni krokodili koji su trèali i lovili nono3re. Zna se da su ¾iveli na tlu Srbije, o èemu svedoèi jedna cela lobanja i jedna vilica iz lokaliteta Popovac kod Paraæina, kao i brojni zubiæi i delovi ko¹tanog oklopa naðeni kojekuda. Kojoj vrsti pripada na¹ krokodil, nadam se da æu ba¹ ja jednog dana otkriti.
Da li studirajuæi ili u slobodno vreme, to je za Filipoviæa isto, jer, poverava nam, noæi provodi èitajuæi struènu literaturu ili diskutujuæi s kolegama na forumu.

Prvi model dinosaura
Prvi model dinosaura pak napravljen je povodom izlo¾be u „Kristalnoj palati“ u Londonu, otvorene 1854. godine, tridesetak godina posle otkriæa zuba igvanodona u Engleskoj i samo 12 godina po¹to je Rièard Oven, tada najpoznatiji engleski anatom, izdvojio tzv. d¾inovske gu¹tere u posebnu grupu gmizavaca - navodi prof. dr Vesna Dimitrijeviæ u katalogu beogradske izlo¾be.
Da ka¾emo jo¹ i to da je prvi rad - „Nalaz molara mamuta na lokalitetu bela zemlja kod U¾ica“ - Boban Filipoviæ objavio jo¹ kao student druge godine paleontologije, u U¾ièkom zborniku, kao i to da su njegove rekonstrukcije dinosaura ¹tampane u monografijama Dougala Diksona (2003) i Skota Frimena (2005).

blic

lycos

Kad sam procitao naslov ocekivao sam neku stravu i uzas, kad ono samo izlozba.

:siza: :siza:

pig_am_am

i ja isto... ocekivala sam godzilu  :>