Ekoloski cista energija

[Bred]

By Branko Mika¹inoviæ

Manje zemlje, kao Srbija, moraæe da donose odluke, kao ¹to su, recimo, skladi¹tenje ugljen-dioksida ispod zemlje ili prolaz naftovoda preko njihove teritorije.

Amerièki Srbin, globalni energetski struènjak i biv¹i naèelnik amerièke federalne regulatorne komisje za energetiku, u administraciji  predsednika D¾ord¾a Bu¹a starijeg, Branko Terziæ, izabran je za predsednika ad-hok komisije struènjaka zemalja èlanica UN za pitanja proizvodnje ekolo¹ki èiste energije. Na¹ kolega Branko Mika¹inoviæ ragovarao je sa gospodinom Terziæem i najpre ga upitao ko su èlanovi pomenute komisije:

Terziæ: Èlanovi komisije su delegati zemalja èlanica Evropske ekonomske komisije UN, ukljuèujuæi SAD i Kanadu i sve zemlje èlanice EU, sve istoènoevropske zemlje, plus Rusija i biv¹e zemlje Sovjetskog Saveza, Turska i Izrael. Dakle, uglavnom zemlje Evrope i Severne Amerike.

Glas Amerike: ©ta oèekujete da postignete tokom vaseg dvogodi¹njeg mandata za koji ste upravo izabrani?

Terziæ: Na¹ cilj je da procenimo moguænost pronala¾enja novih tehnologija za proizvodnju èistije energije i analiza raspolo¾ivih tehnologija i ekonomskih implikacija. Takoðe razmatramo moguænost stimulisanja i poveæanja  proizvodnje èiste elektriène energije, prvo iz ekolo¹kih razloga, a drugo da se podstakla veæa anga¾ovanost pojedinaènih zemalja.

Glas Amerike: Kakva je va¹a ocena amerièke politike u pogledu globalnog zagrevanja i smanjenja  efekta staklene ba¹te, glavnih tema nedavne ekolo¹ke konferencije u Baliju?

Terziæ: Kao ¹to znate, na konferenciji u Baliju, na kojoj su uèestvovali delegati iz 187 zemalja, razmotrene su razne opcije za formulisanje novog sporauzma o globalnom zagrevanju, po¹to iduæe godine prestane va¾nost sporazuma iz Kjota. Predstavnici raznih zemalja izjavili su da sada razmatraju moguænost novih pristupa, za koje æe biti potrebna tenologija za proizvodnju energije sa najmanjom  moguæom kolièinom ispu¹tanja ugljen-dioksida, ukljuèujuæi podzemo skaldi¹tenje tog gasa, ¹to æe biti kljuèna komponenta svakog sporazuma koji bi usledio posle Kjota.

Glas Amerike: Kako bi va¹a komisija mogla da pomogne manjim zemljama, kao ¹to je Srbija?

Terziæ: Nadam se da æe komisija funkcionisati kao klirin¹ki punkt za najsavremenija  tehnolo¹ka dostignuæa i za najnoviju regulatornu politku raznih zemalja, kako manje zemlje ne bi morale da dupliraju taj posao i kako bi imale koristi od nauènog rada i programa veæih zemalja i mogle da usvoje najbolja moguæa re¹enja, koja im stoje na raspolaganju. Manje zemlje, kao Srbija, moraæe da donose odluke, kao ¹to su, recimo, skladi¹tenje ugljen-dioksida ispod zemlje ili prolaz naftovoda preko njihove teritorije. Preporuke na¹e komisije pomoæi æe im da naprave najbolji moguæi izbor.

Glas Amerike: Kakve su moguænosti za privatizaciju srpske naftne industrije u svetlu ruskih i zapadnih interesa?

Terziæ: Pre svega, Vlada Srbije treba da ima transparantane i jasne cilljeve, koji èesto mogu da budu konfliktni. U svakom procesu privatizacije uvek se uzimaju u obzir nastojanja da se smanji cena za potro¹aèe i da se izvuèe maksimalna korist za energetski sistem. Beograd æe morati da odluèi da li da privatizuje tu industriju u fazama ili da udje u strate¹ka partnerstva, ali i da obezbedi da sve usluge u Srbiji ostanu funkcionalne i ekonomski odr¾ive.

VOA.com