Prednosti i mane vegetarijanske ishrane

[Bred]

Nekima poðe voda na usta veæ na samu pomisao na soèan biftek, krtu svinjsku krmenadlu ili, pak, dobro zaèinjeno rolovano meso, ali ima i onih koji imaju sasvim drugaèiji oseæaj.


Mnogi ljudi odluèuju da ¾ive kao vegetarijanci i da sasvim odbace meso, ribu i druge proizvode koji se dobijaju ubijanjem ¾ivotinja.

"Vegetarijanci ne jedu nijedno jelo zbog kojeg je neka ¾ivotinja morala da izgubi ¾ivot", objasnio je, i izjavio Rojtersu, Tomas ©enberger iz nemaèkog Udru¾enja vegetarijanaca sa sedi¹tem u Hanoveru.

Vegatarijanski naèin ¾ivota je mnogo vi¹e od jednostavnog uzdr¾avanja od ¹nicli i ribe, ali i ¾eliranih slatki¹a koji sadr¾e ¾elatin i supa od junetine ili neke druge vrste mesa.

"Vegetarijanci moraju da na du¾i rok potpuno izmene naèin ishrane. Oni moraju da kolièinski jedu vi¹e od 'sva¹tojeda' da bi uneli neophodne hranljive sastojke, ¹to znaèi veliku kolièinu voæa i povræa", izjavio je profesor nutricionizma Helmut Rotka.

"To predstavlja odluèujuæu, zdravstvenu prednost vegetarijanske ishrane nad uobièajenom", objasnio je Rotka, istièuæi da je te¹ko naæi bilo kog vegetarijanca s prekomernom te¾inom ili kostoboljom.

U fri¾iderima mnogih vegetarijanaca se, meðutim, mogu naæi mleko, sir i jaja. To su takozvani 'ovo-lakto' vegetarijanci, izjavio je ©enberger.

Mada mleèni proizvodi ne potièu od biljaka, nijedna ¾ivotinja ne mora da zbog njih izgubi ¾ivot. Lakto vegetarijanci ne jedu jaja, kao ni meso i ribu, dok 'vegani' jedu hranu iskljuèivo biljnog porekla.

Jedna od predrasuda je da se vegetarijanaci stalno suoèavaju s nedovoljnim uno¹enjem pojedinih hranljivih sastojaka. Uobièajeno je mi¹ljenje da bez mesa i ribe njihovi organizmi pate od manjka gvo¾ða, kalcijuma i proteina, ali je to neosnovana zabrinutost, ukazao je Rotka.


Povræe, voæe, mleèni proizvodi i proteini u sojinom mleku i tofu siru obezbeðuju, naime, vi¹e nego dovoljnu kolièinu hranljivih sastojaka i stoga je nepotrebno dopunjavati ishranu raznim ve¹taèkim vitaminima i mineralima, dodao je on.

"Jedini izuzetak bi bio da sam èist vegan. Tada bih morao da stalno vodim raèuna o uzimanju vitamina B12, koji se ne mo¾e uneti iz biljaka, ali koji je va¾an za nervni sistem.

Odrasle zdrave osobe mogu da proðu s niskim uno¹enjem tog vitamina, ali njegov nedostatak mo¾e ugroziti ¾ivot dojenèadi i male dece", predoèio je Rotka.

"Ne postoji tipièan vegetarijanac", rekla je psiholog na Univerzitetu u Jeni Kristin Mite, koja je istra¾ivala pitanje za¹to neki ljudi odbijaju da jedu meso.

"Najveæu grupu èine takozvani moralni vegetarijanci", objasnila je ona. "Oni vode raèuna o pravima ¾ivotinja i ekologiji".

Ljudi koji odaberu vegetarijanstvo iz zdravstvenih razloga èine drugu grupu. Oni ne ¾ele ni da pipnu hranu kao ¹to su svinjske ¹nicle, jer ona sadr¾i mnogo masnoæe i holesterola.

Pripadnici treæe grupe su poznati kao emocionalni vegetarijanci kojima se jednostavno ne sviða ukus mesa.

Prilagoðavanje vegatarijanstvu ne treba da se odvija preko noæi, ukazao je ©enberger. On savetuje ljudima koji ¾ele da oprobaju vegetarijanstvo da postepeno smanjuju kolièinu mesa koju unose dok sasvim ne prestanu da ga jedu.

Postoji obilje neuobièajene hrane koja dospeva na jelovnik novih vegetarijanaca, a na ukus proizvoda, kao ¹to su tofu i soja, veæ se navikavamo.

"Imajte malo strpljenja i zaboraviæete kada ste prvi put probali vegetarijansku pljeskavicu", savetuje ©enberger.

Tanjug
b92