Koliko se pije u svetu i kod nas?

[BK]

Koliko se pije u svetu i kod nas?

Reè "alkohol" je arapskog porekla: "al-kohl" znaèi "vrlo fin". Ali, ovaj "fini" proizvod prati stalna opasnost od balansiranja na granici izmeðu "umerenog" konzumiranja i prave bolesti.
Vino i pivo se zakonski ne smatraju alkoholom, veæ hranom. Mi se danas ponosimo tonama popijenog alkohola u Guèi, u Beogradu pravimo festival piva i od toga ¾elimo da napravimo nacionalni brend. Da li æe se neko setiti da napravi festival jabuke, maline, kupine, borovnice ili koprive?
Da li toleri¹emo pred svojim oèima jedan od najveæih narkotika, koji se mo¾e slobodno naæi na svakom koraku? Iako mo¾da umerena upotreba alkohola mo¾e imati neke koristi po zdravlje, mnogi smatraju da bi alkohol trebalo proglasiti drogom i da je njegovo pogubno dejstvo, kako na pojedinca, tako i na porodicu, pa onda i na dru¹tvo u celini, ogromno.
Svima nam je veoma bliska atmosfera koja se èesto ponavlja u na¹em dru¹tvenom okru¾enju, poèev od onih nevinih igara roditelja, koji kite penom od piva svoju malu decu ili im prinose rakiju pod nos, do situacija kada se zajedno sa njima nazdravlja. Tako odmalena alkohol prihvatamo kao ne¹to ritualno, normalno i prihvatljivo. Kasnije, kada ta deca odrastu, alkoholom dokazuju svoju mu¹kost i zrelost, a svako svoju tugu mo¾e, kad god po¾eli, da utopi u alkoholu.
Kao posledicu imamo i "krvave srpske drumove" koji su slika na¹e stvarnosti i "mu¹karèina" koje piju, a zatim neodgovornom vo¾njom i divljanjem ubijaju, dok se vino i pivo zakonski ne smatraju alkoholom, veæ hranom i mogu da se reklamiraju. Poplava reklama za pivo na TV-u odgovara tr¾i¹nom i marketin¹kom principu slobodnog ogla¹avanja, kojim se ponosi moderno dru¹tvo. Ima li ovakva "modernost" veze sa odgovornom vladom i dru¹tvom koje brine za mentalno i fizièko zdravlje svojih graðana?

Zabrana reklamiranja poma¾e

Prema podacima iz 2000. godine (SZO),  zemlje OEBS-a koje su zabranile reklamiranje alkoholnih piæa imaju 16 posto manje konzumiranje alkohola i 23 posto ni¾i broj saobraæajnih nesreæa, nego zemlje u kojima je reklamiranje dopu¹teno. Istra¾ivanje je pokazalo da samo pet minuta dodatnog gledanja televizijskih reklama za alkoholna piæa znaèi dnevno poveæanje unosa alkohola od pet grama.

Istorija alkohola

Pronaðeni æupovi sa pivom iz starijeg kamenog doba govore nam da su fermentisana alkoholna piæa postojala jo¹ u neolitskom periodu (oko 10 000 godina pre Hrista). Prva alkoholna piæa su se najverovatnije pravila od bobièastog voæa ili meda, a zna se i da je tradicija pravljenja vina i piva veoma stara. Vino i pivo su se u Sumeriji koristili u medicinske svrhe, negde 2000 godina pre Hrista. Pivo je bilo glavno alkoholno piæe i u Vavilonu, dok je vino kori¹æeno u religioznim obredima, uz obo¾avanje boginja i bogova vina. I u Grèkoj i Rimu kasnije imamo bogove vina, kao ¹to su Dionisije i Bah. Borba sa alkoholom i njegovim dejstvima i posledicama, kao i sankcionisanje opijanja, bilo je prisutno i u tim starijim dru¹tvima. Drastièan primer je i sluèaj Spartanaca pre 3000 godina, koji su po naredbi kralja odsecali noge onima koji su se opijali. U Rimskom carstvu zakonom je bilo zabranjeno pijenje alkoholnih piæa mlaðima od 30 godina.

Psihoaktivna droga

Danas se alkohol, zajedno sa duvanom, smatra, iako nije zvanièno progla¹en, dru¹tveno i zdravstveno najopasnijom "drogom", puno opasnijom od inkriminisanih "te¹kih" droga. Alkoholizam predstavlja èestu i stalnu upotrebu alkoholnih piæa, do koje dolazi zbog nastale fiziolo¹ke i psiholo¹ke zavisnosti organizma. Definicija alkoholièara Svetske zdravstvene organizacije glasi: ”Alkoholièarem se smatra osoba koja du¾e i prekomerno pije alkoholna piæa i kod koje se razvila zavisnost od alkohola i koja pokazuje poremeæaje pona¹anja, usled èega dolazi do naru¹avanja du¹evnog i telesnog zdravlja”.

Neumitne zdravstvene posledice

Kao i u sluèaju duvana, preterano konzumiranje  alkohola ima posledice na du¾i rok i zato veæina jednostavno ne veruje u ne¹to ¹to æe doæi kroz nekoliko godina. Zato se alkohol i duvan obièno ostavljaju tek kad se oseti da je vrag odneo ¹alu, kada se ljudi potpuno razbole i kada imaju ozbiljne probleme. Meðutim, za razliku od duvana, alkohol mo¾e da ima i trenutne efekte opasne po zdravlje i ¾ivot. Kada se pretera sa pijenjem, piæe se pretvara u ubitaèni otrov. “Te¹ko pijenje” je model pijenja koji prevazilazi neke standarde umerenog pijenja i obièno se defini¹e kao tri piæa dnevno ili pet piæa u nekoj prilici jednom nedeljno. Naroèito je visok procenat (meðu populacijom koja konzumira alkohol) onih koji su u grupi "te¹ko pijenje": u Kolumbiji ( 52,4% mu¹karci, 21% ¾ene), Gruziji (50,1% m.), Èe¹koj (25,7% m.), Nigeriji (27,8% m. i 36,1% ¾.), u Velkoj Britaniji (39% m. i 42% ¾.). Nivo alkoholne zavisnosti, pre svega meðu mu¹kom populacijom, veoma je veliki u Ju¾noj Africi (27,6%), Poljskoj (23,3%), Peruu (17,8%), Brazilu (17,1%), Francuskoj (13,3%) itd.

Kod nas

Istra¾ivanja kod nas, a i u svetu, su pokazala da veæina proba alkohol zato ¹to to rade i ostali u dru¹tvu, veliki deo iz radoznalosti, jedan deo iz “bedaka” ili zato ¹to ih opu¹ta. Kod nas je upotreba alkohola socijalno prihvaæen oblik pona¹anja, odnosno model pona¹anja, koji se ¹iroko toleri¹e, èak i podr¾ava, kako u samoj porodici, tako i u celom dru¹tu. Mladi lako preuzimaju te modele. Pije se na zabavama, sastancima, proslavama, nekome u èast, ali i u ¾alosti.  Struènjaci tvrde da se kod nas prvi ozbiljniji kontakti s alkoholom de¹avaju izmeðu 12. i 15. godine, gde su najèe¹æi model pona¹anja - roditelji. Alkohol, pare, sportska navijaèka (ne)kultura kao naèin dokazivanja, reklame, tranzicija, socijalna kriza vrednosti i sistema, ekonomija takmièenja, opstanak, gubitak sigurnosti, otuðenje – to je jedan kovitlac u kojem se gubi smisao ¾ivota. Nije stoga èudno ¹to pojedinci vremenom izgube kontrolu i postaju bolesnici – zavisnici od alkohola. Dru¹tvo mora da osmisli i ponudi alternative koje æe voditi ka duhovnom i fizièkom zdravlju.

Ko ne voli alkohol – nije normalan?!!

U Srbiji je postalo uobièajeno opijanje na maturskim veèerima, ekskurzijama, uobièajene su slike srednjo¹kolaca koji sa fla¹ama piva (koje se sada pakuje i u plastiènim ambala¾ama od 2 litra)  tumaraju ispred prodavnica ili u parkovima, da ne govorimo jo¹ o konzumiranju alkohola u vreme fudbalskih utakmica (jedna od navijaèkih pesama je i pesma “Alkohol, alkohol, to je prava stvar, ko ne voli alkohol nije normalan”; ili èak popularne muzièke grupe imaju pesme sa naslovima kao ¹to je “Ja volim pivo!” i slièno.

Èetvrtinu smrtnih sluèajeva mladih izaziva alkohol!

U svetu se procenjuje (Globalni izve¹taj o alkoholu, SZO 2004.)  da je alkohol uzrok  4% svih bolesti, a doprinosi velikom broju smrtnih sluèajeva i obolevanja u sliènoj meri kao duvan i hipertenzija. Postoji uzroèna veza izmeðu konzumiranja alkohola i vi¹e od 60 tipova bolesti (npr. rak dojke ili o¹teæenje ploda ukoliko se pije u trudnoæi, ciroza jetre) i povreda, ukljuèujuæi saobraæajne nesreæe, samoubistva, kriminal, nasilje u porodici i nasilje uop¹te. Èak pet posto svih smrtnih sluèajeva mladih ljudi, izmeðu 15 i 29 godina, zabele¾enih 1990.godine u celom svetu, pripisuje se alkoholu. U Evropi, jedan od èetiri smrtna sluèaja u uzrastu izmeðu 15 i 29 godina starosti povezuje se s alkoholom. Sve zajedno, oko 55 000 mladih umrlo je 1990. godine zbog konzumiranja alkohola, prema istra¾ivanjima SZO.   

Istra¾ivao: Dragan Andriæ, sociolog

[rade]

Mi nismo ni svesni koliko se kod nas malo pije