Mira Banjac: Duhovitija sam privatno nego na sceni

Started by Bred, 06-01-2008, 17:06:39

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Bred

Autor: Tatjana Nje¾iæ |


Mira Banjac


Trenutno sam velika putnica. Radim na tri razboja. Seriju „Vratiæe se rode“, „Belu laðu“ i seriju „Seljaci“, poèinje ispovest za „Blic nedelje“ glumica Mira Banjac.

Uloge
Postoje uloge koje izmuèe. One mo¾da u krajnjem rezultatu ne budu velikog dometa, ali se proðe kroz neponovljivo iskustvo. U mom sluèaju to je, recimo, bila Vitkacijeva „Majka“ u re¾iji Mire Trailoviæ u „Ateljeu 212“. Moja junakinja je bila poljska grofica koja je alkoholièar, narkoman i ¾ena u incestu. E sad, mogla sam karakterno da naðem i prepoznam ¾enu alkoholièarku i ¾enu narkomanku, ali ¾enu u incestu, nikako. Pogotovo ja koja sam sama sa sinom provela veliki deo ¾ivota, u jednom prirodno zdravom odnosu.

Seljaèki odnos
Mi i danas imamo, kako to neki u ¹ali nazivaju, seljaèki odnos. Kad zajedno gledamo film pa naiðu slobodnije scene neko od nas dvoje ode kao da pije vode ili da ne¹to uzme, tek da se skloni. A u predstavi mog sina je igrao Pera Kralj, veliki glumac, a stidljiv èovek. Znate, ima dosta glumaca koji su veliki umetnici, privatno deluju galamd¾ijski i zabavno, a u stvari su vrlo stidljiva, osetljiva biæa.

„Marija“
Poèetkom sedamdesetih velika uloga, Marija, i istoimena serija koju sam radila za hrvatsku produkciju. Tu ulogu je trebalo da igraju Irena Papas pa Simon Sinjore. Meðutim, ne¹to nisu mogle. Bila sam u to vreme podstanar, u dugovima... Jednog dana zove me Stipe Deliæ i ponudi ulogu. Velika, inostrana ekipa, veliki honorar. I, kad je trebalo da se poène sa radom, doðem u hotel „Toplice“ u Sloveniji. Doèeka¹e me ljudi iz ekipe i odmah posla¹e u ¹minkernicu. Odseko¹e mi kosu, jedino lepo ¹to sam na sebi imala. Vidim, ne sviða im se moje lice. Stra¹no. Sutradan na setu, oko mene sve lepotica do lepotice. Krene kadar, kamera, i ja zaustavim sve. Ka¾em kamermanu: „Molim vas poku¹ajte da naðete moje lice, mo¾da æete ga zavoleti...“, a on mi odgovori: „Poku¹ajte vi da zavolite svoje lice, a ja sam ga veæ na¹ao“.

Zvezda
S tom ulogom prvi put sam imala do¾ivljaj zvezde. Boravila sam u hotelu „Toplice“ na Bledu, imala svoj apartman, svoje ¹minkere, lekara po¹to su mi skidali 7,8 kila, vozaèa... A radila sam udarnièki, o¹i¹ana do glave, s nogama zavijenim u krpe na minus deset... Skoro mi je jedan taksista u Beogradu isprièao svoju dirljivu prièu vezanu za tu seriju i kako je èitava njegova porodica neizostavno odlazila kod prijatelja da je gleda jer nisu imali televizor.

Profesija i privatnost
Te¹ko sam usklaðivala svoje glumaèke obaveze s privatnim, materinstvom, pre svega. U vreme kad sam radila „Mariju“ sin je veæ bio veliki pa je do¹ao da me vidi. Dodu¹e bio je tu i kao profesionalni snimatelj, istina zbog nekog drugog projekta.Diplomirala sam pedesete, odmah se udala i 1951. se rodio Brana. Sad mi je, eto, 77 godina ¾ivota i 57 godina sta¾a bez i jednog jedinog dana prekida. Kada je Brana bio mali imala sam sreæu da mi je majka pru¾ala veliku podr¹ku a i s biv¹im mu¾em sam bila u dobrom kontaktu. Razvela sam se kad je Brana imao pet godina, ali smo s njegovim ocem bili u zaista dobrim odnosima sve do njegove smrti. A bio je to moj prvi momak, prva ljubav. I, nekako se to i¾ivelo. I pro¹lo. Bio je in¾enjer po struci, veæ u prvim godinama braka moja karijera je krenula uzlaznom putanjom, ispostavilo se da smo dva sveta. Moja majka je obo¾avala to ¹to sam glumica i pru¾ala mi je veliku podr¹ku.

Veliki lopov
Glumaèki posao je veliki lopov. Krade dobar deo privatnosti. Krade i kad vidite i kad ne vidite, a oseæanje koje ste izgubili vi¹e ne mo¾ete dobiti. Mnogo sam bola u tom smislu ponela. Recimo, moja mati je umrla dok sam bila na turneji u Poljskoj. Majku su mi sahranili glumci, moji prijatelji. A mati mi je bila ne neko, nego... kad je umrla mislila sam da meni sad svako mo¾e sva¹ta.

Beograd
Kad sam posle majèine smrti do¹la u Beograd, bila sam potpuno izgubljena. Jaukala sam beogradskim ulicama. Nisam se sna¹la. Pravila sebi nepotrebne probleme. Zahvaljujuæi Ateljeu i glumcima, nekako sam pro¹la kroz taj period. Znate, onog momenta kada si ti kod „ateljovaca“ polo¾io, i to ne samo na sceni, nego, brale, u bifeu, ako si tu polo¾io ispit, onda si primljen u porodicu.

Detinjstvo
Detinjstvo je ne¹to u ¹ta se ne bih nikad vraæala. Moje detinjstvo je bilo... u stvari, uop¹te i nisam bila dete. Bila sam, eto, neko biæe. Bio je stra¹an rat i u¾asi. Drugo, ¾ivela sam kod babe. Moj otac je bio Amerikanac, roðen je u Americi i doveden kad je imao dvadeset i neku godini, nije ni znao srpski, o¾enili su ga mojom majkom koja je bila jedna viðenija devojka. ®iveli su zajedno èetiri godine, ja sam se rodila, ali on nije mogao ovde da se snaðe. Vratio se u Ameriku s tim da æe poslati kartu da mi doðemo. On je to i uradio. Meðutim, moji ujaci, nisu dali. I, mi ne odosmo. Onda je majka oti¹la u Beograd gde se zaposlila. Primaèe se rat, zatvori¹e se granice izmeðu Srbije i Hrvatske, ona osta u Beogradu, ja u Erdeviku (gde sam i roðena) kod babe i tetke po ocu koja je takoðe do¹la iz Amerike i slabo govorila srpski. Te dve ¾ene su se strahovito svaðale, a ja sam ¾ivela u tome i u èe¾nji za majkom. Zbog njih dve, bake i tetke nikada nisam nauèila engleski.

Uèiteljica
Jedina svetla taèka u tom odrastanju bila je moja uèiteljica. Uèitelji su tada uistinu bili duhovne voðe. U mom sluèaju posebno. Mirisala je na èisto i toplo, ulivala sigurnost, od¹krinula mi vrata lepote... Ona me uputila u glumaèku ¹kolu, pratila me i kasnije kroz ¾ivot. Svoj prvi veliki TV intervju od sat vremena dala sam u njenoj kuæi. Bila je vrlo sreæna. Prepoznala je i podr¾ala moju osobenost.

Iz poèetka
Kad bih poèinjala iz poèetka menjala bih detinjstvo i tu prvu mladost. Ali, opet bih izabrala da budem glumica. Sad kad pogledam, divno sam drugovala, radila i ¾ivela s glumcima. Privatno se ba¹ ne bi moglo reæi da sam bila naroèito uspe¹na... Od onih sam kojima ne treba mnogo, ni vile, ni bazeni, ni glamur, ni perja... Prosto, ¾ivim jedan mali ¾ivot. Imam puno prijatelja, svoje dete, odnosno dobrog sina, ali sam sama. Ali to sam odabrala i to mi prija.

Komièarka
Iako sam igrala razne uloge, neretko me smatraju komièarem, a komièari èesto nisu ¹aljivi u privatnom ¾ivotu. Za mene to ne va¾i. Naprotiv. Èesto mi ka¾u da sam duhovitija privatno nego u nekim ulogama. A to je, rekla bih, lukavstvo jo¹ iz mladosti. Rano sam skapirala da nisam lepa devojka. Lukavo sam se dru¾ila sa jako lepim devojkama, ali koje su bile nezanimljive. Kad idemo na neku ¾urku, prvo pustim da proðe euforija koju izaziva njihova pojava i lepota, a onda se tu negde umuvam i u nekom trenutku vickasto skrenem pa¾nju na sebe, i odjednom je dru¹tvo oko mene. ©ta æe¹, snalazila sam se. Va¾ila sam za osobu „jaoj, da nam je sada tu Mira“.
Zoran Radmiloviæ
Bili smo veliki prijatelji. On je bio od onih vrsnih komièara koji su privatno vrlo povuèeni. Èak mizantrop. Te¹ko se otvarao, malo davao, al’ kad doðe to ¹to on misli da treba, svet se s njim ru¹i i menja. Umeo je, seæam se, nekad pred predstavu „Radovana III“ da ka¾e, izvin’te na izrazu, „e veèeras æemo da igramo dok se ne useru“. I tako bi i bivalo. Bio je vrlo skroman, sem na sceni. Kad na nju kroèi, postaje rasko¹an.

Politika
Ma, kakva politika, pa od nje vi¹e ne mo¾’ da se ¾ivi. ©to se mene tièe, nisam ni u jednoj partiji. Podr¾avam opciju Borisa Tadiæa jer mislim da s njim jo¹, valjda, ima nade. Odlièno saraðujem s Pitiæem, èiji sam savetnik i koji zaista, moram to da ka¾em, ima mnogo sluha za kulturu i umetnost. Al volela bih, stvarno bih volela da je manje politike u na¹im ¾ivotima.

Logora¹ki broj
Dok smo snimali seriju „Marija“, vozeæi se svakodnevno na set kolima prolazila sam pored jedne trafike gde sam uzimala novine. Gospoða koja tu radi jednom prilikom me je zamolila da izaðem. Ka¾e, tu je neki gospodin koji ¾eli da me vidi. Nisam ba¹ bila za gledanje u onom logora¹kom kostimu, ali ipak izaðem. Sretnem se s finim, markantnim starijim gospodinom. Gleda me. Fiksira broj na logora¹kom kostimu i mojoj ruci, i otkriva svoju ruku. Identièan broj. Zaledila sam se. Pobledeo je. Nakon par trenutaka te¹ke ti¹ine poluglasno je rekao: „To je moj broj iz Buhenvalda“. Bio je oficir vojske one stare Jugoslavije, a po¹to je bio i levièar, zavr¹io je zajedno s jo¹ trojicom drugara u logoru. Pro¹ao ¹ta je pro¹ao i pre¾iveo s jo¹ jednim od drugara, dvojica nisu izdr¾ala. Jezivo.

Biografski podaci
Mira Banjac je roðena u Erdeviku 4. septembra 1929. Pripada prvoj generaciji glumaca koja je zavr¹ila Pozori¹nu ¹kolu u Novom Sadu. Bila je èlan ansambla drame Srpskog narodnog pozori¹ta, a nastupala je na scenama ¹irom nekada¹nje Jugoslavije, kao i izvan granica zemlje. Godine 1970. prelazi u Beograd i postaje èlan Ateljea 212. Osim u pozori¹tu, igrala je i u nizu televizijskih drama i serija. Na velikom ekranu ostvarila je mno¹tvo uloga za pamæenje. Autorka je scenarija kratkometra¾nog filma „Laku noæ ©njuka“. Dobitnica je tri Sterijine, Oktobarske nagrade Novog Sada, „Dobrièinog prstena“.

izvor (http://www.blic.co.yu/intervju.php?id=168)

rodiæ