Maticna ploca-iznutra

Started by Bred, 19-12-2007, 17:11:01

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Bred


BK

Meni nije jasno gde se svi oni silni kablovi prikljucuju...a i interesuje me kad se povezuju hard diskovi, pa ima kao neki mali crni deo koji moze da se premesta i, kako bi rekla stavlja se na jednu od onih silnih iglica, i predstavlja granicu, kako bi odredio duzinu tj sirinu ulaza...ako me razumete..sta je to...drugarica je skoro spalila deo ploce jer je pogresno prikljucila video karticu.

_d.0.t_

taj mali crni deo se zove 'jumper' [dzamper] i ne stavlja se na pinove na koje dolazi kabl [ovde pricham o IDE kablu, poshto je SATA dosta drugachiji], vecj pored postoje pinovi za njega [na hard disku] i u zavisnosti od toga kako je postavljen, hard disk ima funkciju master ili slave. Obichno na hard disku postoji slichica na kojoj je nacrtan polozhaj jumper-a i koju funkciju hard disk tada ima. Obichno jumper stoji u master polozhaju, ali ako imash vishe hardova, master mora da bude onaj na kome je instaliran operativni sistem, a svi ostali moraju biti slave.
Slichna pricha je i sa optichkim uredjajima [cd, dvd...]
jumperi postoje i na plochi i sluzhe za podeshavanje gomile parametara [npr. brzina magistrale procesora, eto ko ima Celeron procesor mozhe opushteno da promenom jumper i povecja brzinu [frekvenciju magistrale], a samim tim i brzinu procesora]
Naravno, to se radi na sopstvenu odgovornost.

e sad... shto se tiche memorije, aktuelna je DDR2 memorija, koje je jeftinija od DDR1 i RAM memorije... logichno,a. tehnologija napreduje. I poshto je to Dual Channel memorija, mnogo je zahvalnije uzeti npr. 2x512mb, nego jednu od 1gb.

bla, bla, trucj....

i nemojte kupovati gotove konfiguracije, mnogo je bolje da ih sami sastavite.
Ako ne znate, nadjite nekog ko zna. Zahvalnije je [jeftinije].

A vi kako te?

Bred

Sve o matiènoj ploèi
Autor: E.B. |

Ako ne znate ni¹ta o matiènoj ploèi, ne znate ni¹ta ni o kompjuteru. Matièna ploèa je deo hardvera koji povezuje sve komponente u jednu celinu. Takoðe omoguæava procesoru da manipuli¹e svim ostalim komponentama, i da ostvari fizièku, a kasnije i softversku komunikaciju sa delovima u raèunaru.

Predrag Jovanoviæ, autor knjiga iz edicije „Raèunajte na raèunare“ obja¹njava od èega se sastoji matièna ploèa. Spremni ste za mini kurs? Poèinjemo... Posle teksta æete sigurno umeti sami da se snaðete sa ploèom. U nekom od narednih brojeva pisaæemo o konektorima, tako da æe sklapanje raèunara postati sasvim lak posao za vas.

Najva¾niji delovi ploèe
1. Soket (Socket) - mesto koje je rezervisano za ubacivanje procesora. Na jednoj ploèi mo¾e biti i vi¹e soketa za procesore. Ploèe sa vi¹e soketa se koriste prete¾no kod server raèunara koji opslu¾uju druge raèunare. Soketi imaju oznake kao ¹to su Socket AM2 za AMD procesore, Socket 775 za Intel procesore itd. Soket sa strane ima dodatnu polugu koja zakljuèava procesor. Kada je poluga podignuta, tada procesor mo¾e da se pomera, a u protivnom je zakljuèan. Rupice na soketu su u obliku kvadrata kome nedostaje jedan ili dva ugla, a ti nedostaci su u stvari vodièi kako procesor treba postaviti na soket, jer i njemu sa te strane nedostaju mesingani konektori (pinovi). Znaèi, prosto je nemoguæe pogre¹no postaviti procesor.
2.Dim je mesto u koje stavljamo radnu memoriju. Na ploèi postoji vi¹e ovakvih mesta i ona imaju oznake po brojevima: Dimm1, Dimm2... Broj dim mesta je bitan jer od njega zavisi moguænost ubacivanja vi¹e memorijskih kartica, a time dobijamo pro¹irenje memorijskog prostora u kome trenutno radimo. Dim je plastièno postolje za memoriju u èijoj se unutra¹njosti nalaze konektori koji treba da ostvare kontakt sa ubaèenom memorijom. Na krajevima dim postolja su dodaci koje koristimo za fiksiranje ubaèene memorije (memorija se zakljuèa). Stranice dim postolja su spojene na jednom mestu (negde na sredini) i to koristimo kao vodiè kako treba staviti memorijski modul koji je takoðe na jednom mestu zarezan (negde na sredini).
3.AGP slot je rezervisano mesto gde se stavlja grafièka kartica. Ovaj slot se od ostalih na ploèi obièno razlikuje po boji, braon je. Kao opcija na ovom slotu mo¾e se videti i plastièni dodatak koji koristimo za zakljuèavanje kartice. Agp slotovi se danas razlikuju jedino po tehnièkim moguænostima matiène ploèe.
4.PCI - su mesta za kartice, obièno su bele boje, i na ploèi ima vi¹e ovakvih slotova. Svaki slot na ploèi nalazi svoju primenu kao mesto na kome mo¾emo dodati neki ureðaj (modem, zvuèna, TV...).
5.Èipset je skup èipova koji komuniciraju izmeðu svih ureðaja na ploèi i bitan je za kvalitet i pouzdan rad ploèe. Èipset se razlikuje po proizvoðaèu èipa i njegovoj podr¹ci za odreðeni procesor.
U èipset spadaju i èipovi kontrolori I/O (Input/Output) koji omoguæuju protok podataka izmeðu kartica, memorijskih ureðaja, ulaza i izlaza.
6.Bios, Cmos je èip koji ima vi¹e funkcija. Ovaj èip se konstantno napaja preko baterije od 3v i tako odr¾ava program koji se nalazi u njemu.
Èip ugraðuje proizvoðaè ploèe, a njegov program je zadu¾en prvenstveno za prepoznavanje i testiranje ispravnosti celog hardvera koji je fizièki prikaèen na matiènu ploèu. Pored ove funkcije, program ima moguænost nadgledanja raznih paramatera koji utièu na rad svih delova hardvera (temperature, ventilatora, napajanja) i vodi evidenciju o datumu i vremenu. Rad BIOS programa je vidljiv na ekranu odmah posle startovanja raèunara (crna pozadina i bela slova). BIOS je vrsta èipa - EPROM èiji program mo¾emo zameniti novijom verzijom. Postupak promene programa naziva se fle¹ biosa. Verzija biosa se vidi pri samom ukljuèivanju raèunara odmah iznad brzine procesora ili na dnu ekrana. Program koji se nalazi u èipu je prilagoðen korisniku i dozvoljava neke izmene kao ¹to su redosled ureðaja sa kojih pretra¾ujemo sistem, iskljuèivanje i ukljuèivanje ureðaja koji se nalaze na ploèi itd.
7.D¾amper se sastoji od dva mesingana pina koji mogu biti spojeni plastiènom kapicom (obièno crne, crvene ili ¾ute boje) koja u sebi sadr¾i konektor i tako ustvari pravi most izmeðu dva elementa na ploèi. Na ploèi se obièno nalazi d¾amper (most) koji je zadu¾en da vrati program u industrijsko tj. prvobitno stanje. Postupak vraæanja biosa na prvobitno stanje se zove klirovanje (Clear Cmos).

Kod ploèe treba obratiti pa¾nju na:
1. brzinu procesora;
2. radnu memoriju;
3. slotove za kartice.
Ploèa je zapakovana u kutiju i uz nju dobijamo dodatne kablove (za flopi i hard disk), uputstvo za ploèu i instalacioni CD.


blic

Enea

#4
Quote from: _d.0.t_ on 19-12-2007, 20:08:10
i nemojte kupovati gotove konfiguracije, mnogo je bolje da ih sami sastavite.
Ako ne znate, nadjite nekog ko zna. Zahvalnije je [jeftinije].

A vi kako te?


evo ja dobro!

ala si objasnio, vala bash si opro!

oporavak od tronedeljnog opravljanja SKAZIJA aka SCSI, i tih kontrolera..
bios ga je prihvatio, uf uf nakon dvadeset dana!

aaaaaa, koliko je vremena trebalo da iskopamo pravi drajver za scsi!



e, ovako, taj komp josh uvek nije u idealnom stanju, tj, ne prepoznaje usb na plochi... obzirom da je plocha acer m19a, pravi serverski gigant, a malo matora, teshko mi je da iskopam driver. aktuelno reshenje: za 636din, kupiti 4 usb koja su na plochi za PCI slot... i voziiiiiiiiiiiii




mene dusha boli kada vidim da je neko od mojih prijatelja kupio gotovu konfiguraciju.. mislim za koje pare i shta.. 3x slabiju mashinu, a i 3x skuplju od one koju sam ja sastavila

feel 3 to ask
[motherboards su mi lately uza specijalnost]
:>



Quote from: _d.0.t_ on 19-12-2007, 20:08:10

jumperi postoje i na plochi i sluzhe za podeshavanje gomile parametara [npr. brzina magistrale procesora, eto ko ima Celeron procesor mozhe opushteno da promenom jumper i povecja brzinu [frekvenciju magistrale], a samim tim i brzinu procesora]
Naravno, to se radi na sopstvenu odgovornost.




u ovom sluchaju, OBAVEZNO dodatno hladjenje!!!