Obraz i policija u centru Beograda

Started by Bred, 07-02-2008, 23:46:25

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

lijepa bosanka

Dare,zaboravio si navesti da su pona¹anje obraza osudili i G17+ i ®ene u crnom...i verovatno ostale Inicijative i NVO...(od kojih se je¾em i davno sam navela ¹ta bi s tim srbomrzcima trebalo uraditi!!) :*:

Kako mo¾e biti antiratna izlo¾ba,a inspirator stoji onakav s automatskom pu¹kom u ruci,mo¾da se upravo slikao pred neki pohod na srpsku kuæu,selo...
U meni je osvje¾ilo,ne ba¹ prijatno,sjeæanje na rat koji sam pro¾ivela u Bosni!!

Molim vas,ne uporeðujte Ratka i Radovana sa ovim teroristima,jer postoji velika razlika ratova u Bosni i na Kosovu!!!




xxx

ja mislim da je ovo sramota,da se u sred beograda odrzi ovakva manifestacija...ma poludela sam kad sam cula i trebali su da ih sve pramlate,pa im ne bi palo napamet vise da se usude da dodju ovde...kakav bre adem jasari,siptarsko djubre i terorista,a kao branio svoju porodicu,daj nemoj da se lazemo...ja sam uvek za neko prikladno resenje,ali ovo prevrsilo svaku meru,dosta je bilo da nas siptari jasu kako stignu ...moja porodica je u beogradu vise od 100 godina i ponizava me ovakav cin,da se u centru grada stavlja njegova slika to je sramota i nedopustivo...samo me interesuje da li je moguce otici u pristinu i reci svoje misljenje i staviti plakat mladica i legije,a da vam se nista ne dogodi...e pa pokusajte svi vi koji ste za ovu izlozbu...

Al-Jasmina

 :hm Ja bih volela da vidim reciprocitet
dakle, ako oni ovde onda i mi u Pristini,
ali mi bode oci to sto se na Kosovu unistavaju prastare crkve
i kulturu jednog vremena koja nema veze sa danasnjim previranjima.
Istina, doticni umetnici nemaju nista s tim ali ne vidim da se iko od njih ikada zalozio za to da se opste kulturno dobro sacuva
(buduci da se drevni objekti tretiraju kao dobro celog sveta)

takodje, uzvikivanje "vrati se na Kosovo..."
kao da je vec nezavisno,
kao da vec nismo ista drzava  :ohwell:
Eto sta rec uradi...

Obraz me se ne tice,  :nonono:
ne opravdavam napade na verske objekte na bilo kojoj strani.


Weishaupt

Очигледно је да су вране овде свима нама попиле мозак, пошто ми и далје више волимо лову него општи национални интерес од кога би сви грађани ове државе имали корист.
Изложба јесте провокација, јер је дотични уметник знао где ће изложба бити, а Јашари је био потврђени терориста. Па да ли ико од вас мисли да би Израел дозволио да се код њих угости слика поп арта са Хитлером и конц логорима са једне, и Елвисом са друге??

Ма ајде, уметност то није, то је провокација и наше наседање, јер они су ту слику морали одма да врате, пре и првог отварања у Новом Саду, али је сада или  чињеница да политичари немају појма (није чова знао ко је Јашари), или је постало ин осећати се и понашати анационално.

А и ови из образа нису ништа бољи, разлог ок, али начин са сликама ЛЕгије и оним песмама, никако, они су једноставно хулигани, исти као и они што су спалили Бајракли джамију, и то све док су се полицајци држали за пендрек, док су студенте и остале млатили по улицама 10 година.

Плакат је поцепан, изложба отказана, па и ова тема може бити обрисана, али ће бити нека нова провокација а ми ћемо и далје да тврдимо како је то уметност, а заправо једино што чинимо је да газимо по нашој држави и пљујемо по себи док нам се они лепо смеју.

pig_am_am

#34
Love Me Tender...In the Ghetto...and never let me go  :K

razumem poruku izlozbe. totalno mi je bezveze izlozba kao izlozba.
pa, jbt... zasto se niko nije bunio sto covek ironise elvisa. heeeej elvisa.

idem da ga sutnem  :K




posto smo se posteno nakenjali, hajd' da zakljucamo ovu temu...jer ako cemo da je posmatramo sa aspekta umetnosti trebala bi da bude u "kultura i umetnost" a ne "politika i drustvo"  :>

It's Now or Never  :K

zerocool

Ma mi srbi smo ili previse glupi ili ludi, pa to samo kod nas moze.
pa i budala bi shvatila da ce izlozba tog tipa izazvati takve reakcije, naravno da nije u redu da se brukamo tako i da stalno spominju svuda kakav smo nasilan narod. Opet, takva izlozba, naseg umetnika u pristini ne da ne bi bila moguca, nego bi koknuli nekog i da je imao izlozbu slika Natase Bekvalac. A osecam da je izlozbu otvorila najveca satro Srpkinja, Natasa Kandic zvana samaracica izbeglica sa Kosova

dirigent

     Danas ne postoji razlika izmedju pozitivnog i negativnog publiciteta.
    Posto je vest po danasnjim tumacenjima - Covek ujeo psa , a ne obratno , izazivanje provokacija KORISTI onom koji je hteo da priredi izlozbu, da recimo taj izlozbeni prostor iz anonimnosti postane neko mesto okupljanja nekakvih obespravljenih , izopstenih i sl.
     Motiv je tu promocija pojeddinih licnosti , nevladinih organizacija i sl. , a ne interes drazve koji je prodat na dobos publiciteta i izazivanja ekscesa.

Darker

Владимир Арсенијевић
Поп-иконокластици у акцији
Иронија се, по ко зна који пут, пред нашим очима сударила с апсолутном неспособношћу да се иронија разуме

У четвртак, 7. фебруара, педесетак чланова клерофашистичке организације „Образ” упало је у београдску галерију „Контекст” да спречи отварање изложбе радова младих уметника с Косова. У нападу праведничког беса том приликом су на комаде исекли једну половину контрoверзног диптиха Дрена Малићија, названог „Лицем у лице”.

На том својеврсном постмодерном пастишу (изведеном у препознатљивом маниру чувених портрета Ендија Ворхола) суочени су, с једне стране, Елвис Присли, представљен у гламурозној визији baby-face десперадоса с бриљантином у коси и два пиштоља у рукама, и с друге, један локални одметник и герилац, истински десперадос застрашујућег изгледа – Адем Јашари.

У овом пре еклектично-естетичком него строгополитичком делу, које духовито суочавајући глобално и локално, блештавост спектакла и тврду, гадну стварност – прича причу о дубокој подвојености нашег света и наше перцепције уједно, нема заиста ничег што би изазвало било чији бес. Барем не у Србији, то јест – Елвис ту пуца на Адема и Адем на Елвиса и тај круг је потпуно затворен и суштински непробојан – само кад би језик којим се аутор служи, надасве иронично интониран, био иоле разумљив нашим вајним бранитељима срБства.

Међутим, он то није.

Наравно да није.

Обрушивши се на овај нео-попарт рад, ти нови поп-иконокласти, иако ничим изазвани, одважно су стали у одбрану свих наших вредности (с којима нема зезања!) и тиме заправо само још једном демонстрирали своју пословичну неспособност да разумеју и сваре било коју иоле комплекснију поруку. Иронија се, по ко зна који пут, пред нашим очима сударила с апсолутном неспособношћу да се иронија разуме.

Не зна човек напросто да ли да се смеје или да плаче.

Оно што је уследило било је предвидиво, готово досадно. Полиција је млитаво ухапсила пар „изгредника”, издала је потом и некакво на силу састављено обавештење, изложба је промптно затворена, а извештаји о овом догађају пропраћени су уобичајеном баражом „мишљења” и „коментара” по сајтовима већине наших медија на Интернету.

Не би се, дакле, наша пажња на свему томе задржала дуже од дана или два да на сајту дневног листа „Press”, међу свим тим ужареним реакцијама на текст о овом догађају, своје мисли није забележио и човек потписан као Марко. Ево његових (изненађујуће потресних) речи:

„...знам боље од вас ко је јасари, због тога сам и отисао на излозбу у нс... био сам 1998. тамо и гледао како му гори куца и био јос дуго на КиМ до јула 1999...е да само знате цега је све било и ста смо радили…био сам напаљени клиња са пуском у руци, ал јебига то је зивот, бог це ми судити, а сада цу пре преко гране (сто и вама саветујем)…”

Читаво ово неславно искуство с пропалим покушајем да се млада косовска уметност представи београдској публици одједном као да је захваљујући наведеним речима добило додатни смисао. Ако је циљ нове уметности да подстиче на дубоко, суштинско преиспитивање задатих вредности, онда се ова несуђена изложба – баш као и „уништени” рад Дрена Малићија – може прогласити апсолутним успехом. Практично – бомбом. Јер, очито је било неопходно да се она догоди (тј. не догоди) како бисмо дошли у прилику да прочитамо једну овако несвакидашње искрену, недвосмислену исповест и дубоко покајање човека који, за разлику од свих тих силних мега-Срба, дежурних мрзитеља, хукача и хулигана, има неоспорно искуство из прве руке. Оног који је заиста био тамо. Који зна о чему прича, јер је својим очима видео шта се све на Косову радило током деведесетих, и коме управо непрестани страшни ехо тог искуства не да мира све до дана данашњег. Таква једна исповест, у модерној Србији, оваквој каква је од непроцењиве је вредности.

А што се поменутог, „уништеног” дела и његовог аутора тиче, истина је да они овим ништа нису изгубили – напротив. Наивни су сви ти момци из „Образа”, бескрајно наивни, и то је оно што не пропуштају да нам покажу у свакој могућој прилици. А требало би (ваљда) да знају: уметност се не уништава лако.

Уметници већ одавно нису заинтересовани за усахлу и преживелу идеју глорификованог оригинала, Једног и Јединог, уметност је прихватила изазов cut&paste мултипликације. а ни равноправно укључивање случајних па чак и оваквих, насилних интервенција у свеукупност уметничког дела није јој страна, напротив. Осим тога, провокативност и конфронтација су њено основно средство комуникације. Зато се и може тврдити да је „Образ”, овим, заправо неправедно насанкан, и то по принципу: „Ко се задњи смеје...”. Иако се бојим да наша шовинистичка омладина (уредно распоређена по друштвеним клубовима попут „Образа”, „Двери”, „Светог Јустина Филозофа” и другим сличним „омладинским” и „студентским” организацијама) никад неће бити у стању да разуме ко се то и зашто, с каквим мотивима, њима овако подло поиграо!

Рад Дрена Малићија овим се вешто придружио читавом низу сјајних уметничких дела на која је извршен или барем покушан „атентат”. Ниједно никад није пало у заборав. Аутор тиме може свакако да се поноси, али никако не би требало да пропусти да се, на овај или онај начин, уједно и захвали „Образу” на помоћи. Управо ће захваљујући њима и њиховој неочекиваној накнадној интервенцији, његово дело, кад једном буде закрпљено, само додатно добити на вредности, значају па и – зашто да не – цени... И то је оно најсјајније од свега. Јер, треба увек имати на уму необично прецизну изјаву Ендија Ворхола (чија је целокупна филозофија, уосталом, и инспирисала ову „спорну” слику): „Art is anything you can get away with!”

Владимир Арсенијевић
[објављено: 21/02/2008] Politika

:wall: :wall: