"UNMIK ometao Tribunal"

[Bred]

| Izvor: Beta
Beograd -- Misija UN na Kosovu ometala saradnju sa Ha¹kim tribunalom u procesu protiv biv¹eg voðe OVK Ramu¹a Haradinaja, pi¹e Karla del Ponte.

Biv¹a ha¹ka tu¾itreljka je, kako navodi u svojoj knjizi "Lov", o problemima na koje je nailazilo Tu¾ila¹tvo u pristupu dokumentima u posedu UNMIK-a, koji su ponekad bili "prireðeni ili sastavljeni tako da se nisu mogli koristiti u sudnici", kao i o "ne uvek najboljoj" saradnji UNMIK-a u za¹titi svedoka, izvestila i Savet bezbednosti UN u decembru 2005. godine.

Tada¹njem generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu prenela je da svedoci u procesima pred Ha¹kim tribunalom nemaju poverenja u UNMIK, obja¹njavajuæi da je UNMIK poèeo da prebacuje nadle¾nosti policije na Kosovu na Albance koji su bili pripadnici OVK, a koji "zastra¹uju svedoke Tu¾ila¹tva umesto da ih ¹tite".

"Obavestila sam Anana o jednom plakatu u centru Pri¹tine sa likom Haradinaja i porukom podr¹ke biv¹eg ¹efa UNMIK-a Serena Jesen-Petersena. Prenela sam i da je u jesen 2005. drugi èovek UNMIK-a prisustvovao svadbi jednog bliskog Haradinajevog roðaka", pi¹e Del Ponteova, navodeæi da se Anan slo¾io da je to neprimereno.

Opisujuæi dogaðaje u vreme objavljivanja optu¾nice protiv Ramu¹a Haradinaja za zloèine nad Srbima, Romima i Albancima 1998. na Kosovu, Del Ponteova navodi da zahvaljujuæi uglavnom pritiscima SAD i EU na Kosovu nije bilo protesta niti nasilja.

"Izgledalo je, meðutim, da se ¹ef UNMIK-a Seren Jesen-Petersen vi¹e protivi podizanju optu¾nice od samog Haradinaja. Jesen-Petersen je imao prijateljske odnose s Haradinajom i to nije krio u saop¹tenju koje je izdao odmah po objavljivanju optu¾nice", ukazuje biv¹a tu¾iteljka.

"Reèi hvale Jesen-Petersena za Haradinaja ukazivale su ne samo da je UNMIK slab i u vlasti Albanaca, koji su praktièno obezvredili misiju UN tokom nereda u martu 2004, veæ i da je ¹ef UNMIK-a, koji je i specijalni predstavnik generalnog sekretara, javno stao na stranu Ramu¹a Haradinaja u procesu pred Tribunalom UN", pi¹e Karla del Ponte.

Po¹to se lo¹a saradnja sa UNMIK-om nastavila, Del Ponteova se u martu 2006. pismom obratila podsekretaru UN za pravna pitanja Nikoli Mi¹elu, navodeæi da delovanje UNMIK-a po pitanju za¹tite svedoka na Kosovu i dalje predstavlja ozbiljne probleme iako je Jesen-Petersenu na to ukazano bar ¹est puta.

Biv¹a tu¾iteljka je objasnila da su se Tribunal i UNMIK dogovorili o sistemu za za¹titu svedoka i njihovo brzo prebacivanje na sigurna mesta, koji se zasniva na dosjeima sa poverljivim informacijama o svedocima i njihovim porodicama. Navodi da je, kada je dogovoreno da se ti dokumenti predaju Tribunalu, "UNMIK tvrdio da su svi dosjei uni¹teni".

UNMIK je kasnije promenio prièu navodeæi da dosjei i dalje postoje i da æe biti dostavljeni, ali je prilikom njihove predaje utvrðeno da pola dokumenata nedostaje.

Tribunalu je kasnije jedan zvaniènik UNMIK-a predao ostale dosjee, a Del Ponteova je u pismu UN navela da je za nju "neshvatljivo da se o tako va¾nim i osetljivim dokumentima brine s takvom nepa¾njom".

"Prenela sam sve specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN, ali je na¹a opravdana zabrinutost potpuno zanemarena", ukazala je Del Ponteova Mi¹elu.

Navela je i da je na zahtev Tribunala za dostavljanje informacija o ubistvu svedoka u procesu protiv Haradinaja Tahira Zemaja, UNMIK predao dokument u kojem su najva¾niji podaci bili izmenjeni.

"Nedopustivo je da se takve informacije kriju od Tribunala, a time se i ¹alje u¾asna poruka Albancima koji bi ¾eleli da saraðuju sa mojom kancelarijom", prenela je Del Ponteova i dodala da se Haradinaj èesto sastaje sa visokim funkcionerima UNMIK-a, ukljuèujuæi Jesen-Petersena.

"Kako se mo¾e uspostaviti autoritet zakona ako vrh UNMIK-a tako otvoreno podr¾ava osobu optu¾enu za najte¾e zloèine po meðunarodnom zakonu? ©alje se poruka da su optu¾nice Tribunala beznaèajne, da jednog optu¾enika dobro prihvata i èak podr¾ava vrh misije UN. Takav razvoj veoma zabrinjava i èini na¹e napore u sluèaju Haradinaj uzaludnim", poruèila je biv¹a tu¾iteljka zvanièniku UN.

b92