Etnofarmakologija

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

Ju¾na Amerika

Ju¾na Amerika je takoðe naseljena Indijancima koji poznaju psihoaktivna dejstva raznog bilja iz dubine d¾ungle, ali kada se govori o etnofarmakologiji u Ju¾noj Americi, za oko najpre pada svojevrstan „arsenal“ hemijskog oru¾ja koje je u upotrebi. D¾ungla je izrodila ogroman diverzitet, koji su njeni novi stanovnici brzo prepoznali i upotrebili u praktiène svrhe. ©irom sveta je poznat „kurare“, otrov za strelice iz amazonske d¾ungle, proslavljen u krimi-romanima s poèetka 20. veka.

U stvari, postoji nekoliko vrsta kurarea, u zavisnosti od sirovina koje se koriste i svrhe za koju se pravi. Najbolje prouèen je „kalaba¹“ kurare. Uglavnom se za proizvodnju koriste smole raznih vrsta ¹umskog drveæa, kao ¹to su razne vrste Strychnos, Chondrodendron i srodne. Nije taèno poznato koje se vrste koriste za spravljanje kurarea, ali su iz kurarea izolovani brojni alkaloidi sliène strukture, njihov predstavnik je tubokurarin. Ovi alkaloidi blokiraju prenos nervnih signala sa neurona na mi¹iæ i spreèavaju njegovu kontrakciju, pa lovina umire od opu¹tanja respiratorne muskulature i pada na zemlju. Ve¹tim lovcima verovatno mo¾e da padne i direktno na ro¹tilj.

Pored kurarea, koji je generalno biljnog porekla, postoje i otrovi koji se sakupljaju sa ko¾e otrovnih ¹umskih ¾aba, iz rodova Dendrobates i Phyllobates, a koji su, prema letalnoj dozi, jo¹ jaèi od kurarea. Sadr¾e veæi broj jedinjenja razlièitog dejstva, a meðu njima se po otrovnosti izdvaja batrahotoksin, koji na nivou volta¾no zavisnih kanala za natrijum na membrani neurona dovodi do inaktivacije perifernog nervnog sistema, ¹to kao posledicu ima vi¹estruko otkazivanje organskih sistema. Oni se reðe koriste u lovu, uglavnom za krupniju divljaè jer, za razliku od kurarea, otrovi ¾aba mogu da se resorbuju u crevima èoveka i budu otrovni i za onoga ko pojede lovinu. Kurare je i danas u upotrebi, kako u amazonskim ¹umama, gde je otrov za strelice, tako i na savremenim operacionim stolovima ¹irom sveta, gde se koristi za opu¹tanje mi¹iæa pacijenta prilikom operacija, naravno u subletalnim dozama.


Svakako najveæe „otkriæe“ tamo¹njih naroda predstavlja upotreba kininovca (Chinona spp.) u terapiji malarije. Ovo drvo sadr¾i poznati antimalarik – kinin.

U ne¹to vi¹im regionima Ju¾ne Amerike nalazi se kolevka jednog, slobodno se mo¾e reæi, velikog zla koje je poèetkom 20. veka zahvatilo najpre Evropu, a zatim i ceo svet. U pitanju je kokain, alkaloid izolovan iz biljke Erythroxylum coca, koji su - mnogo vekova pre nego ¹to ga je otkrio beli èovek - bezbedno koristili Indijanci u oblasti severnih Anda. Kao ¹to savremeni svet danas koristi ¾vake, tako su ovi narodi, kada je bilo potrebno, ¾vakali kuglice pravljene od su¹enog lista koke i gline. Kokain ima stimulatorno dejstvo na organizam, omoguæuje èoveku da podnese veæi napor bez oseæaja gladi i ¾eði, èini da se èovek oseti okrepljeno i zadovoljno i, u umerenim dozama, predstavlja i dan-danas va¾an èinilac kulture ovih naroda. Koncentrovan do kristalne forme i poklonjen belom èoveku, koji nekontrolisano stremi ka hedonizmu, zaslepljen izobiljem koje ga okru¾uje, predstavlja adiktivni neurotoksin èija neodgovorna upotreba obavezno vodi u propast.
Afrika

Afrièki narodi su naroèito interesantni sa stanovi¹ta etnofarmakologije, jer su se razvijali nezavisno od ostatka sveta, i to u vrlo oskudnim uslovima, bar ¹to se tièe dostupnih supstanci. Medicinsko bilje je prilièno rasprostranjeno u velikom broju afrièkih kultura, poznato je drvo kola (Cola spp.), koje je poslu¾ilo kao osnova za proizvodnju prve koka-kole. Sadr¾i visok procenat kofeina i koristi se u leèenju raznih bolesti. Od otrovnih supstanci u Africi, poznati su crvi iz ju¾ne Afrike èiji se telesni sokovi koriste kao otrov za strele.

Smatra se da su ovi crvi otrovni zato ¹to se hrane biljkama koje sadr¾e kardiotoniène glikozide, jedinjenja koja deluju na æelije srca tako ¹to spreèavaju transport kalijuma i natrijuma kroz membranu, pa stoga dovode do remeæenja elektrohemijskog balansa kardiocita. Posledice su aritmije i prestanak rada srca. U pripremi otrova ponekad se koristi i sve¾a manioka (Manihot esculenta), koja sadr¾ velike kolièine cijanida, koji remeti metabolizam kiseonika na nivou mitohondrija. Onaj ko proizvodi otrov manioku ¾vaæe, a zatim ispljune otrovni sok biljke u posudu gde se pravi otrov, me¹ajuæi ga sa sokom dobijenim iz crva. U ovu masu se umaèu vrhovi strela za lov.


Veoma interesantan obièaj je i konzumiranje iboge (Tabernanthe iboga). Ovo je ritual koji se izvodi u cilju postizanja punoletstva u nekim centralnoafrièkim plemenima. Naime, su¹eni koren biljke sadr¾i veoma velike kolièine alkaloida ibogaina, koji se pokazao kao blag , ali dugotrajan halucinogen. Meðutim, kako se primenjuje u velikim kolièinama, halucinacije su i jake i dugotrajne. Ibogain je svojevrsno „hemijsko èudo“ u savremenoj nauci. Vrlo ga je te¹ko proizvesti ve¹taèki, ima nerazja¹njen mehanizam dejstva, a utièe na metabolizam neurona i, prema nekim izvorima, dovodi do njihovog deljenja.

Da podsetimo, neuroni se u fiziolo¹kim uslovima kod odraslih ljudi praktièno ne dele i jednom uni¹teni neuroni ne mogu se nadoknaditi. Pokazano je da elimini¹e èak i najte¾e oblike zavisnosti od heroina, kokaina i nikotina. Halucinacije koje izaziva opisane su kao „su¹tinski znaèajna saznanja o ¾ivotu“, a trajanje dejstva mo¾e biti i du¾e od 24 sata. Afrièka plemena ga koriste u svrhe izleèenja, sticanja punoletstva u plemenu, pa èak i u lovu, ali ne kao otrov za oru¾je, veæ na veoma neobièan naèin. Naime, lovac uzima ibogu i seda u zasedu. Pod dejstvom iboge, on mo¾e da sedi nepomièan i do 4 dana, dok se ¾rtva ne pribli¾i, a onda je odjednom napada. Smatra se da je biljka iboga jedno od 12 svetih vrsta iz èume bo¾anstva zvanog „Bwitii“.

Dalje na severu, nalazi se Egipat, koji veæ naginje ka Bliskom istoku, o kome æe biti reèi kasnije. Pored uloge trgovaèkog puta, koju je kasnije kroz istoriju dobio, interesantan je period pre nove ere, kada je u Egiptu bila poznata proizvodnja alkoholnih piæa, pre svega piva. Takoðe, plavi lotos sa Nila smatra se za narkotiènu biljku èije je dejstvo bilo poznato jo¹ u vreme faraona, a koja je imala udela u ritualima obo¾avanja nekih od mnogobrojnih bo¾anstava, ukljuèujuæi i Ra. Zapisi o upotrebi ove biljke postoje na hijeroglifima u ostacima hramova. Pokazano je da biljka sadr¾i jedinjenja slièna morfinu.
Australija

Australija je, i pored èinjenice da tamo ¾ive neke od najotrovnijih biæa na planeti, jedno od retkih mesta gde upotreba otrova u svrhe lova nije rasprostranjena. Naprotiv, narodi Australije videli su svet oko sebe vi¹e kao izvor lekova nego otrova. Izdvaja se upotreba drveta „pituri“ iz roda Duboisia, koje se u manjim dozama koristi kao spazmolitik i analgetik u Australiji i po obli¾njim ostrvima, a u veæim dozama ima halucinogeno dejstvo.

Biljka sadr¾i hioscijamin i skopolamin, iste alkaloide kao i evropske zeljaste biljke velebilje (Atropa belladona) i tatula (Datura stramonium). Ove supstance inhibiraju acetilholinske receptore muskarinskog tipa na gotovo svim organima u organizmu, podi¾uæi krvni pritisak i brzinu srèanog ritma, opu¹tajuæi glatku muskulaturu vitalnih organa i poveæavajuæi tonus skeletne muskulature. Na nivou centralnog nervnog sistema, izazivaju halucinacije i stanje nalik pijanstvu, uz amneziju.
Azija

Azija, kao kolevka prvih civilizacija, ima i najdu¾u tradiciju upotrebe raznih supstanci. Od Dalekog istoka, gde je herbalna medicina visoko razvijena, do Bliskog istoka, odakle potièe upotreba ha¹i¹a i opijuma, prisutne su civilizacije koje su vekovima upoznavale fiziolo¹ka svojstva dostupnih prirodnih proizvoda. Kineska medicina i kineska kuhinja stare su nekoliko hiljada godina i popularnost im i dalje raste. Izolovana planinskim vencima, naseljena je vrlo specifiènim vrstama, u èiji molekularni sastav ulaze i neke dragocene lekovite i aromatiène supstance.

Trenutni hit u svetu su gljive shiitake (Lentinula edodes), èije je lekovito svojstvo odavno poznato. Glavno dejstvo ove gljive je sni¾avanje holesterola. To posti¾e zahvaljujuæi prisustvu statina, jedinjenja koja inhibiraju enzim HMG-koenzim A reduktazu, koja predstavlja prvi korak u sintezi holesterola u organizmu. Pre nekoliko vekova, kineski narodi su znali da - kada se na pirinèanoj ka¹i uhvati buð - ta ka¹a se mo¾e koristiti za zaleèenje rana. Ono ¹to nisu znali jeste da ta ka¹a sadr¾i antibiotike iz grupe penicilina, koji inhibiraju kljuèni enzim u sintezi æelijskog zida veæine bakterija. Razne vrste èajeva, bogatih kofeinom i antioksidantnim fenolima, takoðe su poreklom iz Kine i jugoistoène Azije. U tropskom pojasu Azije, koji je takoðe obdaren d¾unglama koje krasi ogroman biodiverzitet, od Sijama do Pakistana, prisutni su narodi koji su pa¾nju posvetili supstancama koje mogu biti od znaèaja u ratovima.

Èuveni strihnin je poreklom upravo iz ovog regiona, gde se prirodno javlja u biljci Strzchnos nux vomica, koja je roðak ju¾noamerièkih vrsta iz kojih se dobija kurare. Razlika u fiziolo¹kom dejstvu postoji, meðutim, strihnin, za razliku od kurarea, jeste jedan alkaloid kojeg u manjoj meri prate njemu slièni i on na nivou kièmene mo¾dine izaziva inhibiciju glicinskih receptora, koji su odgovorni za spreèavanje spontane aktivnosti refleksnih lukova. Kada je ovaj vid kontrole u organizmu onemoguæen, javljaju se tetanièki grèevi, obièno u talasima, koji za kratko vreme dovode do smrti, a praæeni su intenzivnim bolom i karakteristiènim polo¾ajem tela, gde su leða izvijena u most, pa pacijent na zemlji le¾i u opistotonusu i zemlju dodiruje samo potiljkom i petama. Strihnin se ranije koristio kao otrov za mi¹eve. U Indiji je medicinska upotreba biljaka takoðe razvijena. Prema nekim navodima, postoje vrste kina drveta i u Indiji, pa se ono koristi za terapiju malarije, kao i u Ju¾noj Americi.


Konaèno, Bliski istok, koji je raskrsnica civilizacija, poznat je po persijskom opijumu, turskom ha¹i¹u i zaèinima koji su oplemenjivali svakodnevicu tamo¹njih i okolnih naroda milenijumima. Bezbrojne tone vrednih supstanci prenesene su na leðima kamila u karavanima, menjane su za svoju masu u zlatu. Miri¹ljava ulja, biber i tamjan, arapska kafa, med i seme retkih biljaka, sve u cilju unapreðenja civilizacije. Prièa vezanih za Bliski istok je mnogo.

Izdvaja se ha¹i¹ kao va¾an èinilac kulture, kafa i jedna manje poznata biljka – sirijska rutavica (Peganum harmala). Ha¹i¹ predstavlja smolu ¾enskih cvetova konoplje (Cannabis sativa). Ona sadr¾i visok procenat tetrahidrokanabinola (THC), èiji aktivni izomer Δ9-THC ima jak efekat na centralni nervni sistem. Ovaj molekul je agonist kanabinoidnih receptora u mozgu, ¹to za posledicu ima ogroman broj efekata, od kojih neki predstavljaju ¾ari¹te savremenih istra¾ivanja, pa se tako legalizacija upotrebe kanabisa u medicinske svrhe sve vi¹e ¹iri, kako se otkrivaju nova blagotvorna dejstva konoplje.

O kafi ne treba reæi ni¹ta vi¹e, jer je jasno koliko je duboko ukorenjena, ne samo u drevne, veæ i u savremenu kulturu. Ritual ispijanja kafe postao je svakodnevica, a poreklom je iz pustinja Arabije i sa obala Persijskog zaliva. S druge strane Zaliva, u Persiji, opijum se odvajkada proizvodi. Sok iz nezrelih èaura maka (Papaver somniferum), koji na vazduhu postane braon i gumast, sadr¾i velike kolièine alkaloida nalik morfinu. Svi oni su agonisti opioidnih receptora u mozgu, zbog èega izazivaju poveæanje nivoa dopamina, odsustvo bola i nervoze, kao i mnoge druge narkotiène efekte. Polusintezom iz morfina danas se proizvodi heroin, jedna od najadiktivnijih supstanci, od kojeg je za odvikavanje potrebno mnogo vi¹e od èeliène re¹enosti jer se upliæe u najosetljivije procese u mozgu.

Vekovima se opijum koristio za u¾ivanje, koje se brzo pokazalo kao jako skupo za korisnike, tro¹eæi vi¹e od samog novca, a jako profitabilno za uzgajivaèe maka. Udar ove supstance svet u celini oseæa i danas, a u pro¹losti su se èak vodili i ratovi zbog nje, poznat je Opijumski rat izmeðu Kine i Britanske imperije. Sreæom, vrlo rano je opiomanija prepoznata kao dru¹tveni problem. Konaèno, sirijska rutavica, mediteranska biljka koja nije do¾ivela popularnost kao ha¹i¹ i opijum, ali je u lokalnim kulturama poznata kao biljka koja mo¾e da popravi raspolo¾enje. Sadr¾i prilièno bezopasne alkaloide, harmin i harmalin, koji usporavaju razgradnju serotonina u mozgu, dovodeæi time do prijatnih oseæaja, ¹to je i jasno kada se ima u vidu da se serotonin ¾argonski naziva „hormon sreæe“.
Evropa

Za kraj, tu je Evropa. Sa izuzetkom Grèke, rane kulture nisu bile prisutne u Evropi, pa se o drevnoj upotrebi fiziolo¹ki aktivnih supstanci malo zna. A kako je jedna kultura obièno te¾ila da potpuno elimini¹e prethodnu, tlo kao ¹to je Evropa, podlo¾no ratovima i velikim kretanjima nacija, nosi vrlo malo istorijskih podataka o etnofarmakologiji.

Medicina je bila visoko razvijena u staroj Grèkoj. Opijum je bio poznat, neke grane su dolazile i u kontakt sa upotrebom ha¹i¹a, ali najveæim delom nije poznato koje su to supstance koje su bile predmet ritualnih intoksikacija u njihovoj kulturi. Pretpostavlja se da su dejstva nekih gljiva bila poznata, kao ¹to je muhara (Amanita muscaria) i neke gljive koje sadr¾e psilocibin, agonist serotoninskih receptora slièan LSD-u, srodnica centralnoamerièkih „magiènih peèuraka“. Kako je upotreba ovih supstanci bila u velikoj meri ogranièena na proroèi¹ta, prièa o ritualnim supstancama je obavijena velom tajne.

Sudski otrov u Atini bio je sok od kukute (Conium maculatum), otrovnog korova koji je ¹iroko rasprostranjen, sadr¾i koniin, alkaloid koji deluje najpre stimulatorno, a zatim paralitièki na skeletnu muskulaturu. Èuven je sluèaj da je Sokrat smaknut po nareðenju vlasti ovim otrovom. Bilo je poznato i dejstvo nekih drugih biljaka, na primer mrazovca (Colchicum autumnale), koji se u Grèkoj mitologiji pojavljuje pod imenom efemeron, otrov koji ubija za jedan dan. Mrazovac sadr¾i alkaloide koji spreèavaju deobu æelije na nivou formiranja deobnog vretena u æeliji, pa najpre stradaju brzodeleæa tkiva, kao ¹to su krvni sudovi. Ne¹to kasnije, grèku kulturu asimilira Rim, a Rim brzo potpada pod senku hri¹æanstva, koje je arogantno odbacilo sve ¹to je postojalo pre njega kao pagansko uèenje.

©to se tièe severa Evrope, poznato je da su neki li¹ajevi kori¹æeni kao medicinsko sredstvo, kao i da je upotreba pomenute muhare bila i ostala ¹iroko rasprostranjena meðu severnim narodima, Nordijcima, Germanima i Slovenima. Muhara sadr¾i muscimol, supstancu koja deluje na receptore gamaaminobuterne kiseline (GABA) u centralnom nervnom sistemu.

Mehanizam halucinogenog dejstva jo¹ nije razja¹njen. Interesantan fenomen je da se muscimol iz organizma izbacuje nepromenjen, urinom, pa je urin osobe koja je jela halucinogenu gljivu takoðe halucinogen. I danas neka sibirska plemena koriste ovu gljivu u svojim ritualima. Ostale halucinogene gljive, koje sadr¾e psilocibin, prisutne su u Evropi, ali je njihova upotreba ogranièena. Psilocibin je danas tema nekih istra¾ivanja jer se pokazalo da ima antidepresivno dejstvo, kao i da potpuno uklanja neke oblike migrene.


Tokom srednjeg veka, upotreba pojedinih trava od strane jeretika bila je meta osuda crkve. Ljudi su i¹li na lomaèu samo zbog posedovanja lista ili semena ranije pomenutog velebilja ili tatule, halucinogenih biljaka sa lekovitim dejstvom, koje su dosta kori¹æene kao magijske biljke u ritualima ve¹tièarenja. Njima srodna biljka, mandragora (Mandragora officinalis) ima stra¹ne legende vezane za sebe i bila je siguran znak ve¹tièarenja.

Koren mandragore ima oblik èoveèuljka, pa mu se obièno za potrebe obreda ugrade i oèi od dragog kamenja. Ovakav èoveèuljak se bogato obuèe, èuva i svake nedelje kupa u vinu. Gaji se kao dete godinama, a ako je vlasnik dobar, èoveèuljak od mandragore æe mu navodno pokazati put do zakopanog blaga. Kako sastojci korena izazivaju izmeðu ostalog i zvuène halucinacije, komu i smrt, poznata je legenda da ako neko èuje vrisak èoveèuljka od mandragore - sigurno æe umreti!

Nakon renesanse prave se prvi poku¹aji shvatanja ljudske fiziologije, pojmova toksiènosti, lekovitosti i formiraju se osnove za razvoj nauka koje æe jednog dana objasniti sve te stvari koje su izazivale strahopo¹tovanje, uveravajuæi dete èoveèanstva da „nema babaroge ispod kreveta“ i omoguæavajuæi semenu èovekove arogancije da proklija.
...

Nije lako obuhvatiti jednim pregledom sve supstance koje su znaèajne u razlièitim kulturama. Naravno da svaka kultura ima neke svoje „bokvice koje se stavljaju na ranu“ i neke svoje „èenove belog luka protiv prehlade i vampira“ i „¹ljivovicu koja le¹i sve“, ali pone¹to od toga ulazi u domen etnobotanike, koja se bavi kulturolo¹kim aspektima biljaka i gljiva. Ono ¹to objedinjuje sve ove kulture jesu osnovna èovekova stremljenja – da bude zdrav, sit i, ako je moguæe, da mu bude lepo. Iako samo retki ostvare sve ove ciljeve, istorija je pokazala da je priroda stvorila supstance koje mogu umnogome olak¹ati i ulep¹ati na¹ boravak na planeti.

http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=294968