Jedan lekar i sestra na 1.600 graðana

[Bred]

Autor: I. Mi¹koviæ |

Ministarstvo zdravlja odobrilo je zaposlenje 200 lekara i 800 medicinskih sestara odnosno tehnièara na nova radna mesta u zdravstvenim ustanovama. Na¾alost, ni ova odluka ne garantuje da stari ljudi koji ¾ive u udaljenim selima oko Èajetine, Kosjeriæa i drugih mesta u unutra¹njosti Srbije i dalje neæe pe¹aèiti po nekoliko kilometara do najbli¾e ambulante da bi dobili pomoæ lekara op¹te prakse.

Op¹ti je stav da medicinskog osoblja, u skladu sa standardima Ministarstva zdravlja, ima dovoljno u zdravstvenim centrima u Beogradu, Ni¹u, Novom Sadu i Kragujevcu. Zato æe ustanove u ovim gradovima dobiti tek po nekoliko kadrovskih pojaèanja.
Kako istièu u Ministarstvu zdravlja, ovim poslednjim konkursom imaju nameru da kadrovski pojaèaju domove zdravlja u mestima gde je mala naseljenost, po¹to ljudi u veæim op¹tinama lak¹e dolaze do lekara od onih u udaljenim seoskim mestima.
I pored èinjenice da je trenutno na birou 1.978 nezaposlenih lekara i èak 15.500 medicinskih sestara, manjak osoblja vi¹e je nego evidentan u domovima zdravlja u Novom Beèeju, Kuèevu, Despotovcu, Boljevcu, Golupcu, Negotinu, Èajetini, Kosjeriæu, Ra¹koj, Brusu...
Manjak lekara i sestara nije problem samo u unutra¹njosti, veæ i u Beogradu. Gradski zavod za gerontologiju, na primer, tokom racionalizacije kadrova u zdravstvu ostao je bez vi¹e od 100 medicinskih sestara, a nove nisu zaposlene. Zato je direktor Zavoda dr Milan Crnobariæ u nekoliko navrata pisao Ministarstvu zdravlja tra¾eæi odobrenje da zaposli bar 50 sestara.
- Stara populacija je veoma osetljiva i zahteva posebnu pa¾nju, a medicinske sestre su, posebno one na terenu, neophodne. Na¾alost, na¹i ljudski kapaciteti su zaista skromni, a starih pacijenata je sve vi¹e. Uprkos mojim zahtevima da primim bar 50 sestara i tehnièara, mislim da æe Ministarstvo zdravlja odobriti samo nekoliko - rekao je dr Crnobariæ za „Blic“.
Reprezentativni sindikati u zdravstvu i lekari koji rade sa pacijentima nisu zadovoljni brojem zdravstvenih radnika koji æe dobiti posao jer smatraju da je manjak kadrova mnogo ozbiljniji i da se moraju preispitati standardi o broju lekara i sestara u odnosu na broj pacijenata.
Dr Nevenka Dimitrijeviæ, portparol Sindikata lekara i farmaceuta, ka¾e da ni ova nova zaposlenja neæe popraviti te¹ko stanje kada je reè o manjku lekara i sestara, jer, kako istièe, standardi Ministarstva zdravlja o broju osoblja u odnosu na broj stanovnika nemaju dodira sa stvarnim stanjem i potrebama graðana.
- Meni ovo lièi na deo predizborne kampanje. Nerealno je da na 1.600 stanovnika dolazi jedan lekar i sestra. Na¹a nacija je sve bolesnija i sve su zahtevniji obrasci koje popunjavamo da bismo usluge pravdali u Republièkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Tragièno je da normative i standarde prave oni koji nisu ni dan jedan proveli u praksi leèeæi ljude. S nama iz SLF, iako smo reprezentativan sindikat, niko nije kontaktirao iz Ministarstva zdravlja kada su pravljeni ovi standardi - protestuje dr Dimitrijeviæ.
U Ministarstvu zdravlja nisu spremni da preispituju standarde jer su, kako istièu, usklaðeni sa evropskim, ali i sa finansijskim moguænostima na¹e dr¾ave.
Pomoænica ministra zdravlja dr Ivana Mi¹iæ ka¾e za „Blic“ da je medicinski kadar u Srbiji neravnomerno rasporeðen, a da lekara i sestara najvi¹e nedostaje u bolnièkim ustanovama.
- Fali nam kadar koji se bavi dijagnostikovanjem, na prvom mestu radiolozi, kao i anesteziolozi, koji sve èe¹æe odlaze da rade u zemlje EU ili u privatnu praksu. Cilj nam je da pojaèamo i potporne medicinske discipline i da zaposlimo i odreðen broj biohemièara - ka¾e dr Mi¹iæ.

Jure od pacijenta do pacijenta
Supruga nepokretnog Zorana J., koja sama brine o njemu, ka¾e da se, iako ¾ivi u Beogradu, svaki dan suoèava sa mukama medicinskih sestara zadu¾enih za negu ovog pacijenta.
- Imaju po èetiri-pet pacijenata dnevno koji ¾ive u razlièitim delovima op¹tine. Tek zavr¹e posao sa jednim, a moraju dalje, uglavnom gradskim prevozom. Vi¹e provedu u putu, nego sa pacijentima. Raspitivala sam se po oglasima i privatnim klinikama, ali medicinske sestre tra¾e i po deset evra za dolazak. Te pare nemam. Neophodno je da dr¾ava ne¹to preduzme i da zaposli vi¹e medicinskih sestara jer, ako je ovako u Beogradu, kako li je tek u selima bez puta - pita se vreme¹na Slavica J.

Rad na odreðeno
Medicinska sestra Ivanka Ad¾iæ iz Udru¾enja medicinskih sestara i tehnièara Srbije ka¾e da ni ovaj poslednji konkurs neæe re¹iti problem, ali æe malo doprineti pobolj¹anju situacije u zdravstvenim ustanovama. Nju brine ¹to trenutno veliki broj medicinskih sestara radi na odreðeno vreme, bez izgleda da se taj status uskoro promeni.

blic