Èuvajte se zasiæenih masti!

[Bred]

Koje su to zdrave, a koje nezdrave masti; koje ugljene hidrate treba jesti, a koje ne; kako stvari stoje sa proteinima
Kljuè dobrog zdravlja je u poznavanju razlike izmeðu zdrave i nezdrave hrane. Svaki put kad prinesemo ne¹to ustima pravimo izbor koji direktno odreðuje kakvog æemo zdravlja biti, koliko æemo dugo ¾iveti, koliko æemo vremena provesti sa najbli¾ima i kakvog kvaliteta æe to vreme biti. Sve ¹to je potrebno je, kao ¹to rekosmo, znanje. Kad se jednom sazna ¹ta treba a ¹ta ne treba jesti, dovoljno je napraviti male promene u naèinu ishrane; one æe uèiniti èuda za va¹e zdravlje, nivo energije, ¾ivotni vek...


  ZDRAVI I NEZDRAVI PROTEINI

Zdravi proteini telu daju sve aminokiseline koje su mu potrebne za graðenje i popravke tkiva. Hrana bogata zdravim proteinima je obièno siroma¹na zasiæenim mastima, holesterolom i hemikalijama. Dobri izvori zdravih proteina su neke vrste ribe (losos, na primer), pasulj, soja, semenke suncokreta i bundeve, ora¹asto voæe i kikiriki.
Na drugoj strani, nezdravi proteini dolaze zajedno sa zasiæenim mastima, holesterolom, hormonima i antibioticima (savr¹eni primeri su razne vrste crvenog mesa, slanina, kobasice). Dok oni telu daju potreban graðevinski materijal, ujedno zaèepljuju arterije i na razne naèine ugro¾avaju na¹ imuni sistem.

ZDRAVI I NEZDRAVI UGLJENI HIDRATI

Izvor "dobrih" ugljenih hidrata su ¾itarice, integralni pirinaè, prokelj, zeleno povræe, krompir, pasulj i razno voæe. Zdravi ugljeni hidrati smanjuju nivo holesterola u krvi, poma¾u proces varenja, reguli¹u nivo ¹eæera i insulina u krvi i smanjuju potrebu za uno¹enjem kalorija. Nezdravi ugljeni hidrati dolaze ruku pod ruku sa mnogo ¹eæera: sreæemo ih obièno u slatki¹ima, belom hlebu, bezalkoholnim piæima, sladoledu i kolaèima. Oni di¾u nivo ¹eæera i insulina u krvi, a imaju lo¹ uticaj i na druge procese u organizmu.

PRAVILA

Treba insistirati na dijeti bogatoj antioksidantima, fitohemikalijama i vlaknima, koji poma¾u optimalno funkcionisanje organizma, poma¾u varenju i èine èuda za na¹e ukupno zdravlje. Oni spreèavaju pojavu oboljenja vitalnih organa, raka i dijabetesa, jaèaju imuni sistem, usporavaju starenje, pune nas energijom i pobolj¹avaju kognitivni uèinak. Ovo pogotovo va¾i za starije ljude, po¹to se apetit smanjuje sa godinama. Izbor zdrave hrane u poznim godinama je, dakle, kljuèna stavka za sreænu starost.
   
 
 

U zdravoj hrani zdrav duh
Nezasiæene masti, omega tri i omega ¹est masne kiseline su tzv. zdrave masti. Oni poma¾u va¹em telu da apsorbuje antioksidante rastvorive u masti, kao ¹to su vitamini A, E, D, K i likopen.

Nezdrave masti su zasiæene masti i transmasne kiseline; pravi predstavnici namirnica sa "lo¹im" mastima su margarin i puter. Ove masti doprinose oboljenjima srca, mo¾danom udaru, visokom nivou holesterola i triglicerida, visokom krvnom pritisku i gojaznosti.
Samo jedan obrok koji sadr¾i veliku kolièinu zasiæenih masti mo¾e da spreèi aktivnost "dobrog" holesterola, odnosno da mu onemoguæi za¹titu arterija od upala koje dovode do zakrèenja tih krvnih sudova. Ovo je pokazala jedna nedavno objavljena australijska studija. NJeni rezultati nisu ba¹ mnogo iznenadili eksperte jer se zasiæene masti veæ du¾e vreme dovode u vezu sa stvaranjem taloga u arterijama, koji je obièno krivac za srèani udar i ¹log. Ali studija je svakako znaèajna kao jo¹ jedan dokaz da uno¹enje ove vrste masti treba svesti na najmanju moguæu meru.

Masti i va¹e arterije
Autori tog nauènog rada, struènjaci iz sidnejskog Instituta za srce, obavili su svoje istra¾ivanje s grupom ljudi starih izmeðu 18 i 40 godina. NJihovi ispitanici su mesec dana, u odreðenom razmaku, jeli dva obroka koje su èinili kolaè od ¹argarepe i milk¹ejk, s tim ¹to je jedan obrok bio spremljen s kokosovim uljem, bogatim zasiæenim mastima, a drugi s uljem od ¹afranike, koje u sebi ima veliku koncentaciju polinezasiæenih masti. Prema reèima istra¾ivaèa, i posle tri sata od uzimanja hrane sa zasiæenim mastima, obloga arterija ovih mu¹karaca i ¾ena nije mogla da se dovoljno ra¹iri da bi se poveæao protok krvi. Ispostavilo se, takoðe, da je antizapaljenjsko dejstvo "dobrog" holesterola bilo smanjeno èitavih ¹est sati. Ali je zato obrok s polinezasiæenim mastima pojaèao ovo dejstvo. Naime, u arterijama ispitanika je posle ovakvog obroka bilo manje inflamatornih agenasa nego ranije.

Izbegavajte "lo¹u" hranu
Istra¾ivaèki tim vam, naravno, ne savetuje da svoju ishranu svedete iskljuèivo na jela spravljena sa uljem od ¹afranike, ali vam preporuèuje da, kada god mo¾ete, izbegnete zasiæene masti. One se uglavnom nalaze u namirnicama ¾ivotinjskog porekla, ukljuèujuæi govedinu, svinjetinu i svinjsku mast, ¾ivinsko meso, buter, mleko i sir. Ima ih, meðutim, i u biljnoj hrani. U veæ pomenutom kokosovom ulju, zatim u palminom ulju, i u kakao-buteru koji se koristi za proizvodnju èokolade. A onim zdravijim, polinezasiæenim mastima, pored ulja od ¹afranike, obiluju i suncokretovo ulje i semenke, zrnevlje kukuruza i soje, kao i susam i ko¹tunjavo voæe. Pazite, dakle, ¹ta stavljate u usta i, kako upozorava jedan od amerièkih komentatora nove studije, ne zaboravite da bi haos u va¹em organizmu mogao da izazove i jedan jedini dupli èizburger, nadopunjen pomfritom i "zaliven" "koka-kolom".

S. P. - I. Æ. 


Glas javnosti