Transplantacija kao tabu

[Bred]

| Izvor: Veèernje novosti
Beograd -- I pored poku¹aja omasovljavanja programa presaðivanja organa, Srbija i dalje na poslednjem mestu u Evropi po broju transplantacija sa organom davaoca u stanju mo¾dane smrti.

Punih osam godina u Srbiji nije uraðena nijedna transplantacija srca, pi¹u danas Veèernje novosti. Jetra se presaðuje tek sporadièno, a na transplantaciju ro¾njaèe èeka se du¾e od pet godina. Nedeljno se presadi jedan bubreg, ali sa ¾ivog davaoca. I uprkos predostro¾nosti i napretku medicine, od donatora se tako, ipak, pravi novi - bolesnik.

Glavni problem je nedostatak organa. Sa tim se suoèava èitav svet, ali je kod nas donorstvo ne¹to od èega se jo¹ zazire, tabu tema u narodu, a kako tvrdi Tomica Milosavljeviæ, ministar zdravlja, i - meðu lekarima.

"Nemamo razvijenu mre¾u donatora i nikada je neæemo ni imati, ako èekamo da nam propisi obezbede organe", ka¾e Milosavljeviæ.

"Doktorima je najlak¹e da ka¾u - treba da se promeni zakon, a su¹tina je da neki ne znaju da rade transplantacije i nikada neæe ni znati, a neki neæe da priznaju da nisu dovoljno edukovani. Zato sada intenzivnije radimo na edukaciji, dovodimo struènjake iz sveta i ¹aljemo na¹e lekare na obuku. I veæ se izmeðu nekoliko ustanova formira zdrava konkurencija. To su 'Dedinje' i 'Kamenica', kada je reè o pripremama za program transplantacija srca, Institut za digestivne bolesti KCS, kada je u pitanju jetra, a i KC 'Novi Sad' pretenduje da bude jedan od centara za transplantaciju", ka¾e ministar.

Iako radna verzija Zakona o transplantacijama veæ godinama stoji u fioci, ni sada nema zakonskih prepreka za uzimanje organa pacijenata u stanju mo¾dane smrti. Zakonom je predviðena preæutna saglasnost i potencijalni davalac je svako ko se unapred nije izjasnio da je izrièito protiv doniranja organa. U praksi se, meðutim tra¾i i saglasnost porodice koja, najèe¹æe, odbija i samu pomisao o doniranju organa.

"Obezbeðen je novac i svaka bolnica koja uradi transplantaciju mo¾e da bude sigurna da æe za taj zahvat dobiti 40.000 evra iz kase zdravstvenog osiguranja. Nije taèno da u na¹em zdravstvu nema uslova za transplantacije: imamo ljude, aparate, prostor, ali u zdravstvenim ustanovama, na¾alost, nema dovoljno struènog izazova za ovaj program", ka¾e on.

"Pacijenti kojima je hitno neophodan organ imaju samo jedno re¹enje - da odu u neki centar u inostranstvu, najèeæ¹e o svom tro¹ku. U Srbiji ne mogu da dobiju organ iz inostranstva, jer mi nismo èlanovi Eurotransplant programa. Ako hoæemo u ovaj program, koji podrazumeva da dobijamo organe iz drugih zemalja i da ustupamo na¹e 'vi¹kove', moramo da omasovimo davala¹tvo", rekao je Milosavljeviæ.