Uspe¹an let "Feniksa" na Mars

[Bred]

Izvor: Tanjug
Pasadena -- Svemirska letilica "Feniks" Amerièke svemirske agencije NASA uspe¹no se spustila na Mars nakon putovanja od 680 miliona kilometara.

Tronogi lender dotakao je povr¹inu "crvene planete", kao ¹to je i bilo predviðeno, u blizini njenog severnog pola, javile su agencije. Cilj misije "Feniks" je traganje za moguæim uslovima za ¾ivot na Marsu, na kome su tokom ranijih istra¾ivanja otkriveni tragovi leda, prenela je agencija DPA.

Teren na Marsu je te¾ak i do sada je uspelo samo pet od ukupno 15 poku¹aja spu¹tanja letilica na njegovu povr¹inu.

"Feniks" je juèe u¹ao u Marsovu atmosferu brzinom od oko 20.000 kilometara na sat.

Posle serije komplikovanih manevara, brzina letilice bila je smanjena na oko 215 kilometara na sat, a potom na manje od 10 kilometara na sat, kako bi se omoguæilo sigurno spu¹tanje "Feniksa" uz pomoæ padobrana.

"Feniks æe se spustiti severnije nego bilo koja prethodna letilica na Marsu", najavio je ranije ¹ef projekta Beri Goldstajn i dodao da èitav projekat ko¹ta oko 420 miliona dolara.

B92

[Bred]

Najnovija marsovska sonda, amerièke svemirske agencije NASA, poslala je detaljne snimke tla crvene planete. Instrumenti na sondi Feniks sada analiziraju uzorke tla, a nauènici ka¾u da su verovatno prona¹li ono èemu su se i nadali - led.

Kratko vreme po sletanju na Mars pro¹log meseca, sonda Feniks poèela je da snima okolinu. Nauènici svemirske agencije NASA sada sastavljaju te snimke u panoramsku sliku oko mesta sletanja. Najva¾niji cilj misije je kopanje po tlu u potrazi za ledom, èije pronala¾enje bi nagovestilo da je na Marsu nekada bilo ¾ivota. U tu svrhu koristi se grabulja sa daljinskim upravljanjem. Voða tog projekta je Piter Smit.

"Kopanje po tlu uvek je bio jedan od najva¾nijih zadataka u nastojanju da pronaðemo sloj leda. Ispod Feniksa je èvrsta podloga, ali kada smo malo zagrebali tlo otkrili smo èvrstu, belu povr¹inu. Tim je intenzivno debatovao da li je reè o ledu ili soli, ali svi veruju da blizu povr¹ine ima leda. Pitanje je da li smo u pravu," ka¾e Smit.

Odgovor æemo mo¾da imati posle analize uzoraka, ali do sada beli materijal jo¹ nije zagreban niti prebaèen u analizator. Ispitivani su drugi uzorci. Oko hiljadu èestica tla je prikupljeno i sada se prouèavaju optièkim mikroskopom na Feniksu. Mark Lemon upravlja stereo kamerom na sondi.

"Ova kamera snima u boji i ima percepciju dubine slièno ljudskim oèima," ka¾e Lemon.

Pro¹lonedelja kompjuterska gre¹ka izazvala gubitak jednodnevnih snimaka tla i okoline, ali NASA ka¾e da izgubljeni snimci nisu bili od kritiène va¾nosti. Nauènici tvrde da æe kroz nedelju-dve sastaviti pun panoramski snimak okoline. Po¹to sve na Marsu ima crvenkastu boju nauènici ka¾u da ih posebno zanima ¹ta je to belo ¹to je provirilo ispod zagrebane povr¹ine.



Otkriveni prvi dokazi da na Marsu ima uslova za opstanak ¾ivih biæa

Nauènici amerièke svemirske agencije NASA ka¾u da uzorak tla analiziran u automatskoj laboratoriji Feniks pokazuju da bi ¾ivot na Marsu mogao da opstane.

Po svemui sudeæi, nauènici NASE prona¹li su najzad ono ¹to su oèekivali kada su istra¾ivaèku sondu Feniks poslali na crvenu planetu. Kada je uzorak tla, prikupljen pre dve nedelje robotizovanom "ka¹ikom," zagrejan u minijaturnoj laboratoriji Feniksa na vi¹e od 530 stepeni celzijusa, osloboðena je vodena para. Sem Kovanis je istra¾ivaè sa Univerziteta dr¾ave Arizone i glavni hemièar u projektu Feniks.

"Ovo je prva vla¾na hemijska analiza uzorka tla sa Marsa i bilo koje druge planete pored zemlje. Zapanjeni smo dobijenim rezultatima."

Na iznenaðenje nauènika, pokazalo se da kiselost tla nije tako visoka da u njemu ne bi mogao da opstane ¾ivot. U stvari, ka¾e Kovanis, izgleda da tlo sadr¾i dovoljno minerala za rast biljaka sa zemlje.

"U su¹tini, izgleda da smo otkrili hranljive sastojke koji bi mogli da podr¾avaju ¾ivot, u pro¹losti, sada¹njosti ili buduænosti. Isti sastav ima alkalno zemlji¹te u va¹oj ba¹ti, i u njemu biste mogli sasvim dobro da sadite ¹pargle, ali ne i jagode. To je jo¹ jedan dokaz da je to zemlji¹te nastalo u nekoj akciji povezanoj sa tekuæom vodom, u nekom trenutku istorije Marsa."

Za sada, ka¾u nauènici, moguæe je samo hemijski analizrati tlo crvene planete, ali ne i to da li je na Marsu bilo ili ima ¾ivih biæa.

voanews.com

[Douglas]

Ja bih ovo gore zemlju napisao velikim slovom Z. 
U naslovu.

[Mashrum]

Au, bre Daglase! Uvek tra¾i¹ te dlake u jajima!!   

Kladim se da i nisi proèitao text.

[Douglas]

  Nisam. Dekoncentrisalo me to z. 

[Bred]

evo direktan link -> http://www.voanews.com/serbian/2008-06-27-voa8.cfm

[dirigent]

Jel sa velikim Z ili malim na linku? Ako je malo nemoj da spamujes Brede.

[Bred]

1. Trebali ste sami da pogledate nisam dzabe postavio link, dakle MALO je.
2. Nema potrebe da Vi mene opominjete za spam jer ovo NIJE spam.





NASA potvrdila postojanje vode na Marsu
Autor: Beta-Rojters | Foto: Reuters |

"Feniks", kosmièka letelica amerièke svemirske agencije NASA potvrdila je postojanje vode na Marsu, saop¹teno je sinoæ u Majamiju.
"Ovo je prvi put da smo se zaista uverili u postojanje vode na Marsu. Prvi put je voda sa "Crvene planete" zaista dotaknuta i isprobana", rekao je nauènik Vilijam Bojnton sa Univerziteta u Arizoni.
Laboratorijski testovi na letelici su, kako se navodi u saop¹tenju NASE, ukazali na postojanje vode, tako ¹to je instrument identifikovao isparenja koja su nastala zagrevanjem uzorka zemlje. Uzorak je bio izlo¾en vazduhu dva dana nakon èega je deo vode ispario ¹to je grumen zemlje uèinilo lak¹im za dalja istra¾ivanja.
U saop¹tenju NASE se navodi da æe se operacija "Feniksa" biti produ¾ena sa planiranih tri meseca koji se navr¹avaju krajem avgusta za jo¹ 60 dana, odnosno do 30. septembra ove godine, zbog "povoljnih uslova na jednoj od najinteresantnijih lokacija na Marsu".
"Feniks" je nakon putovanja dugog 680 miliona kilometara koje je trajalo 296 dana, u maju 2008. godine sletela na severni pol Marsa.
U pitanju je prva sonda koja se spustila na deo Marsa za koji se veruje da pod povr¹inom krije okean leda.
Postojanje vode je osnovni preduslov da se na Marsu zaène ¾ivot, ¹to nauènike kopka veæ decenijama.

blic



NASA tra¾i vodu i na Mesecu
| Izvor: Tanjug
Hjuston -- U okviru istra¾ivanja Meseca NASA planira da izvede udare po povr¹ini Meseca da bi posle izazivanja eksplozije proverila ima li vode.

Operacija tra¾enja vode na Mesecu poèetkom naredne godine neophodna je radi plana Amerièke nacionalne agencija za istra¾ivanje kosmosa da za 12 godina ponovo po¹alje posadu i poène pripremu za izgradnju baze na Mesecu za dalja kosmièka istra¾ivanja.

Ranije su specijalisti zakljuèili da ima osnova da u Meseèevim kraterima postoji nakupljena smrznuta voda, koju su tamo donele komete i meteoriti, navodi ruska agencija Itar-tas.

Poèetkom naredne godine NASA ¹alje ka Mesecu kosmièki robot-istra¾ivaè i sa njim satelit za istra¾ivanje prisustva vode. Gornji stepen rakete, te¾ak 2,3 tone, biæe upravljen ka jednom od Meseèevih kratera i udarom æe izazvati jaku eksploziju.

Satelit treba da se odvoji od rakete devet èasova pre udara tj. sasvim blizu povr¹ini Meseca, tako da æe, kako se oèekuje, moæi da pokupi neophodne podatke.

b92



Kamen koji "¹eta" po Marsu
Autor: Tanjug |Blic

Kamere sonde Feniks zabele¾ile su na Marsu blizu mesta prizemljenja sonde objekat koji izgleda kao kamen koji se preme¹ta s mesta na mesto pod uticajem sile nepoznatog porekla.

Kako je saop¹tila NASA, pomeranje objekta ispraæeno je prema tragu koji je kamen ostavio na tlu. Trag nije u obliku prave linije nego relativno slo¾en, a kamen je najmanje tri puta izmenio pravac kretanja. Ostalo kamenje koje se nalazi u blizini je nepokretno.
Priroda sile koja preme¹ta kamen nije potpuno jasna.
Pretpostavlja se da je mogla biti izazvana vetrom, pritiskom gasova iz motora sonde Feniks, neposrednim mehnièkim ili drugim dejstvom aparature sonde ili nekim nepoznatim uzrocima.