Mozak veliki zbog male vilice

[Bred]

Izvor: FoNet
London -- Genetska mutacija koja se dogodila pre 2,4 miliona godina mogla bi biti razlog za¹to savremeni èovek ima veliki mozak i relativno malu i slabu vilicu, tvrde nauènici.

Antropolozi su otkrili da se gre¹ka u genu sa ¹ifriranom oznakom MYH16 u modernom èoveku dogodila gotovo u isto vreme kad je njegova èeljust poèela da menja oblik u odnosu na vilicu drugih primata, èime je omoguæeno da se poveæa velièina njegovog mozga.

Meðutim, kao rezultat ove neobiène "trgovine", dobijena je mala i slaba vilica.

"Ova vremenska koincidencija mogla bi da znaèi da je smanjivanje i slabljenje mi¹iæa vilice na za sada nepoznat naèin omoguæilo evoluciju èiji je rezultat bilo naglo poveæanje mo¾dane mase", izjavila je Nensi Minog-Pervis, profesor antropologije i anatomije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Pensilvanija, koja je i do¹la do znaèajnog otkriæa.

Sva ljudska biæa imaju mutaciju gena MYH16, ali ostali primati, ukljuèujuæi ¹impanze i makaki majmune, jo¹ uvek poseduju netaknut taj gen. U proteklih nekoliko miliona godina, od vremena kad se dogodila genetska mutacija, ljudska vilica je trostruko se smanjila, ali se promenio i njen spolja¹nji izgled.

Australijski antropolog i anatom Pet Kjuri, sa Univerziteta u Sidneju, smatra da rezultati ovih istra¾ivanja, objavljeni u britanskom nauènom èasopisu "Nejèer", predstavljaju prvo otkriæe funkcionalne genetske razlike izmeðu èoveka i majmuna.

"Ono ¹to je posebno znaèajno jeste da je ustanovljeno da su se pomenute genetske mutacije odigrale gotovo u isto vreme sa pojavljivanjem 'èovekolikih' karakteristika otkrivenih u fosiliziranim ostacima hominida", napisao je Kjuri, komentari¹uæi otkriæe.

Profesorka Minog-Pervis je, zajedno sa Hanzelom Stedmanom i drugim struènjacima, uspela da sakupi do sada nepoznate deliæe slo¾ene biolo¹ke "sklapalice" nakon ¹to su otkrili da su geni u primata ostali netaknuti dok su u èoveka mutirali.

"Genetska gre¹ka" èesto se povezuje sa nekim naslednim bolestima, ali nauènici su suoèeni sa zagonetkom koje su to bolesti zajednièke za sva ljudska biæa na svetu.

Dalja istra¾ivanja otkrila su da je gen MYH16 povezan sa mi¹iæima anga¾ovanim u ujedanju, ¾vakanju i kidanju hrane jer mi¹iæe vilice primata snabdeva jednim proteinom. To je istra¾ivaèe nagnalo na pomisao da je odsustvo tog proteina kod èoveka razlog da je njegova vilica slabija i manja.

Stedman i njegova ekipa tvrde da je slabiji zagri¾aj umanjio snagu mi¹iæa vilice, èime je umanjen njen rast, ali je time otvoren veæi prostor za razvoj i porast mozga.

"Mo¾emo se samo nadati da ova istra¾ivanja predstavljaju avangardu u novom talasu analiza koje se usredsreðuju na genetsku osnovu evolucije èoveka", zakljuèio je Kjuri.

b92